Kada je reč o zaraznim bolestima, najznačajnija mera preventivne brige o zdravlju je vakcinacija, koja se stručno zove i imunizacija. To je stvaranje otpornosti na neku zaraznu bolest unošenjem u organizam medicinskih preparata. Ne postoje vakcine za sve zarazne bolesti; na primer, još nije izmišljena vakcina protiv kuge ili side.
Postoje vakcine koje se primaju jednom i pružaju zaštitu od određene bolesti tokom celog života, a postoje i one koje se moraju primiti više puta (revakcinacija). Zatim, postoje vakcine protiv samo jedne bolesti, i kombinovane vakcine koje pružaju zaštitu od nekoliko bolesti.
Obavezna i dobrovoljna vakcinacija
U zdravstvenom sistemu Srbije postoji obaveza određenih kategorija građana da se vakcinišu protiv pojedinih bolesti (obavezna vakcinacija). Sve obavezne vakcine (osim onih neophodnih za put u inostranstvo), besplatne su.
Osim obavezne postoji i dobrovoljna vakcinacija. U nekim slučajevima, zdravstvene vlasti mogu odlučiti i da dobrovoljna vakcinacija bude besplatna (kao što je bio slučaj sa dobrovoljnom vakcinacijom dece protiv novog gripa). U ostalim situacijama, dobrovoljna vakcinacija se plaća.
Za šta je vakcinacija obavezna?
Vakcinacija je obavezna:
- protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, malih boginja, rubeole, zaušaka, virusnog hepatitisa B i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B, za decu određenog uzrasta, po tačno utvrđenom kalendaru vakcinacije;
- protiv hepatitisa B, besnila i tetanusa, za one koji su bili u opasnosti da se zaraze (kod tetanusa povređeni, kod besnila ujedeni), ili su po prirodi svog posla izloženi povećanim rizicima obolevanja od tih bolesti;
- protiv gripa, bakterijske upale pluća i bakterijskog meningitisa, za sve starije od dve godine (kod gripa šest meseci), ako imaju bolesti ili simptome koji ukazuju na povećan rizik od oboljevanja;
- protiv žute groznice, kolere, difterije, bakterijskog meningitisa i trbušnog tifusa, za one koji putuju u zemlje u kojima ima tih bolesti ili u zemlje koje zahtevaju vakcinaciju protiv tih bolesti.
Ako izbije epidemija neke od ovih bolesti, ili neke druge, koja ovde nije pomenuta, ministar zdravlja može da odredi obaveznu vakcinaciju za sve građane.
Ministarstvo zdravlja određuje zdravstvene ustanove koje mogu vršiti imunizaciju protiv besnila, kao i vakcinaciju putnika koji putuju u inostranstvo.
Kada ne smeš da primiš vakcinu?
Čak i kada je vakcinacija obavezna, vakcinu ne smeju da prime oni koji su:
- bolesni od određenih bolesti ili primaju određene lekove;
- alergični na neki od sastojaka vakcine;
- snažno reagovali na prethodnu dozu vakcine.
Trudnice ne smeju da prime takozvane „žive virusne vakcine”.
Naknadna zaštita lekovima
Kod tetanusa, besnila, hepatitisa B i krimske-kongo hemoragičke groznice moguća je naknadna zaštita specijalnim lekovima i posle boravka u područjima u kojima vlada epidemija ovih bolesti.
