Neke bolesti, povrede ili specifična zdravstvena stanja ne mogu uspešno da se leče u Srbiji, pa postoji mogućnost da Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) pošalje ovdašnje pacijente na lečenje u inostranim zdravstvenim ustanovama.
Uslovi za slanje pacijenta u inostranstvo
Da bi te poslali na lečenje van zemlje, potrebno je da se bolest od koje boluješ nalazi na posebnoj listi RZZO za bolesti koje moraju da se leče u inostranstvu.
Izuzetak od ovog pravila moguć je samo u dva slučaja:
- ako bolest nije na listi, ali je izuzetno retka (da je zabeleženo manje od jednog slučaja na milion stanovnika kada je reč o deci i manje od jednog na sedam miliona za odrasle), i to samo ako je to jedino oboljenje tog pacijenta ili ako bi lečenje u inostranstvu dovelo do potpunog izlečenja;
- ako je pacijent već na listi čekanja u Srbiji a reč je o bajpasu ili ugradnji implantata u srce i glavne krvne sudove.
Uz karakteristike same bolesti, potrebno je da su zadovoljeni još neki uslovi:
- da su iscrpljene sve mogućnosti lečenja u Srbiji, uključujući i dovođenje inostranog medicinskog stručnjaka (ovo nije uslov za kardiovaskularne bolesnike koji su na listama čekanja);
- da je lečenje koje se preporučuje naučno dokazano i prihvaćeno u praksi, kao i da nije eksperimentalno;
- da će lečenje dovesti do značajnog produženja i poboljšanja kvaliteta života pacijenta;
- da su troškovi lečenja finansijski prihvatljivi, s obzirom na ukupna sredstva utvrđena finansijskim planom RZZO i potrebe finansiranja drugih zahteva za lečenjem u inostranstvu.
Gde možeš da se lečiš?
Kao što postoji lista bolesti, postoji i lista zdravstvenih ustanova u inostranstvu u koje naš RZZO šalje pacijente. Na toj listi je trenutno 57 bolnica, uglavnom iz evropskih zemalja, uz nekoliko američkih i izraelskih.
Komisija koja odlučuje o slanju na lečenje može, međutim, da predloži i neku ustanovu koja nije na ovoj listi.
Kako te šalju u inostranstvo?
Da bi uopšte mogao da konkurišeš kod RZZO za lečenje u stranoj zemlji, prvo stručni konzilijum lekara odgovarajuće specijalnosti zdravstvene ustanove tercijarnog nivoa (specijalna bolnica, klinički centar, institut…) mora to pismeno da predloži, na posebnom obrascu.
Nakon toga ti (ili tvoj roditelji ili staratelj) moraš da podneseš zahtev RZZO, opet na propisanom obrascu. Uz zahtev se podnosi medicinska dokumentacija o sprovedenom lečenju u zemlji.
O zahtevu odlučuje specijalna lekarska komisija (postoji samo jedna za celu Srbiju) koja utvrđuje:
- da li su ispunjeni svi uslovi da bi te poslali u instranstvo;
- način lečenja u inostranoj zdravstvenoj ustanovi (stacionarno lečenje, kontrolni pregled…) i vreme neophodno za lečenje u inostranstvu;
- da li ti je potreban pratilac ili stručni pratilac, odnosno davalac organa ili tkiva (ako je reč o presađivanju organa ili tkiva u inostranstvu) i koliko dugo je potrebno da on boravi u inostranstvu;
- vrstu prevoza (voz, autobus, avion, kola hitne pomoći), i eventualnu potrebu posebnog vazdušnog prevoza.
Na osnovu ocene te posebne lekarske komisije i saglasnosti inostrane zdravstvene ustanove o prijemu, sa utvrđenim datumom prijema, jedna još posebnija komisija (koja nije sastavljena samo od lekara) donosi rešenje o upućivanju na lečenje u inostranstvu. Tim rešenjem se reguliše i pitanje troškova.
Lista čekanja
Lekarska komisija, kada je to potrebno, utvrđuje listu čekanja za upućivanje na lečenje u inostranstvu, pri čemu mora da vodi računa o težini stanja bolesnika. Hitni slučajevi ne idu na listu čekanja.
Prednost na listi čekanja imaju deca i osobe mlađe od 26 godina.
Pratilac
Uloga pratioca je da pruži pacijentu pomoć pri odlasku na lečenje, da obavi sve neophodne poslove u vezi sa lečenjem i boravkom bolesnika u inostranstvu i da se odmah po obavljenom poslu vrati u Srbiju.
Deca stara do sedam godina svakako imaju pravo na pratioca (jednog od roditelja ili člana porodice), a ostali bolesnici samo ako je to medicinski neophodno.
Pratilac može da boravi u inostranstvu najduže do 30 dana.
Troškovi
Osim troškova samog lečenja i neophodnih lekova, prevoza i smeštaja (i za pratioca), RZZO pokriva i troškove izdavanja viza, razne neophodne takse i, daleko bilo, prevoz posmrtnih ostataka u zemlju.
Naknada troškova prevoza računa se za redovne linije (avion – turistička klasa, železnica – prva klasa)
Dnevnica (za smeštaj i ishranu) trenutno iznosi 70,00 evra, bez obzira u koju zemlju se ide. Deca dobijaju pola ove dnevnice.
Pacijent i pratilac imaju pravo na dnevnice za boravak u inostranstvu najduže do 30 dana, a ako je odobreno lečenje duže od šest meseci, do 60 dana.
Kada su smeštaj i ishrana obezbeđeni u samoj bolnici u koju se ide, dnevnice se srazmerno umanjuju.
Pre polaska na put, pacijent, odnosno pratilac, dobija akontaciju troškova. Po završenom lečenju pacijent, odnosno njegov pratilac, treba u roku od 15 dana da podnese izveštaj o lečenju uz koji prilaže i originalne račune o plaćenim troškovima.
Ako se ispostavi da je akontacija bila veća od stvarnih troškova, onaj ko je primio akontaciju ima obavezu da u roku od 15 dana vrati višak, u valuti u kojoj je dobio novac. Ako je akontacija bila manja, onda se onom ko je doplaćivao isplaćuje razlika u dinarskoj protivvrednosti
Nabavka lekova iz inostranstva
Ako ti po povratku treba lek koji si koristio u inostranstvu, a takav ili sličan ne može da se kupi u Srbiji, troškove njegove nabavke takođe pokriva osiguranje, ali najviše za količinu potrebnu za 30 dana, odnosno dok ti RZZO ne obezbedi lek na drugi način.
Za nabavku leka potrebna su ista ona odobrenja svih onih komisija kao i pri odlasku u inostranstvo na lečenje.
