Zabranjeno
Zabranjena je svaka vrsta oglašavanja duvana i duvanskih proizvoda – od flajera do bilborda i od promotivnog SMS-a do TV spota – osim oglašavanja nalepnicama, plakatima i lecima koji su deo ambalaže tih proizvoda. (Dok pokušavaš da zamisliš kako tačno izgleda plakat koji je deo pakle cigareta, dozvoli da ti sugerišemo da je zakonodavac u ovom slučaju verovatno imao na umu i veće ambalaže, poput onih u koje se pakuje na desetine boksova.)
Zakon zabranjuje i „posredno“ reklamiranje. Prikazivanje pušenja, oponašanja pušenja, ambalaže duvanskih proizvoda i duvanskog dima zabranjeno je i prilikom oglašavanja drugih proizvoda – osim ako se tom oglasnom porukom ne propagira borba protiv pušenja. Čak i u tom slučaju, na reklami ne sme da se vidi žig ili druga oznaka proizvođača duvanskih proizvoda.
Žig i druge oznake duvanskih kompanija ne smeju da se pojave ni u oglasnim porukama koje reklamiraju neku aktivnost u koju je kompanija uključena. Drugim rečima, firma koja proizvodi „marlboro“ ima pravo da sponzoriše organizaciju neke žurke, kao što i organizator žurke ima pravo da se tom sponzorstvu raduje, ali ni žig ni bilo kakva oznaka kompanije, niti samog „marlboro“ brenda, ne smeju da budu prisutni u oglašavanju događaja (što uključuje i oglašavanje na samom događaju).
Zabranjena je i distribucija besplatnih duvanskih proizvoda građanima, kao i davanje promotivnih popusta za kupovinu.
Dozvoljeno
Duvandžijama je dozvoljeno sve što zakon ne smatra oglašavanjem, a tu spadaju…
- isticanje duvanskih proizvoda na prodajnom mestu;
- objavljivanje obaveštenja o kvalitetu i drugim svojstvima duvana i duvanskih proizvoda na prodajnom mestu i u stručnim publikacijama koje su namenjene isključivo proizvođačima ili prodavcima tih proizvoda;
- korišćenje žiga i drugih oznaka proizvođača na sredstvima poslovne komunikacije i poslovne reprezentacije – na vizitkartama, memorandumima, kalendarima, kovertama, rokovnicima i čestitkama.
Nadzor i kazne
Sprovođenje Zakona o oglašavanju nadgleda Ministarstvo trgovine i usluga, preko tržišne inspekcije.
Za kršenje odredbi zakona predviđene su novčane kazne – za fizička lica od 20.000 do 50.000 dinara, za preduzetnike od 100.000 do 500.000 dinara, a za pravna lica od 300.000 do 3.000.000 dinara, plus od 50.000 do 200.000 dinara za „odgovorno lice“ u preduzeću. Ako je kršenjem zakona ostvarena dobit koja je veća od 1.500.000 dinara, kazna za pravno lice može da raste i preko navedenog maksimuma od tri miliona, a najviše do trostruke vrednosti dobiti.
Novčana kazna može biti praćena i zabranom obavljanja delatnosti; ako je reč o preduzetniku zabrana može trajati od šest meseci do godinu dana; za pravna lica period zabrane kreće se od jedne do pet godina.
