Ukoliko nisi objektivno sprečen da donosiš odluke (zbog svog zdravstvenog stanja ili ometenosti u razvoju, na primer), imaš pravo da sam odlučiš da li ćeš se lečiti i gde, kao i kojoj ćeš se intervenciji podvrći, a kojoj ne. U slučaju da nisi zadovoljan lečenjem ili ponašanjem medicinskih radnika, garantovano ti je pravo da se žališ, to jest, podneseš prigovor.
Ako žele da te upotrebe kao zamorče u nekom medicinskom eksperimentu, moraju prvo da te pitaju da li ti na to pristaješ. Naravno, u svakom trenutku možeš da tražiš da se eksperiment obustavi.
Ova prava imaju i maloletni pacijenti, ali u malo drugačijem obliku. Detalje vidi ovde.
Pravo na slobodan izbor
U sklopu ovog prava možeš da izabereš:
- zdravstvenu ustanovu u kojoj ćeš se lečiti (doduše, ona mora biti na teritoriji tvoje matične filijale Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje — RZZO);
- lekara opšte prakse, odnosno, stomatologa, pedijatra ili ginekologa ako za njima imaš potrebe (vidi članak „Izabrani lekar“);
- način lečenja (naravno, samo kada ti lekar ponudi više opcija, na primer, kaže da možeš da se lečiš uzimanjem tableta ili primanjem injekcija).
Pravo na odlučivanje o sopstvenom zdravlju
Lekar ne sme da preduzima nikakve medicinske mere bez tvog pristanka. Čak i ako ti se predloženim načinom lečenja spasava ili održava život, imaš pravo da ga odbiješ. Tada je zdravstveni radnik dužan da ti ukaže na moguće posledice tvoje odluke. Dakle, slobodno možeš da odlučuješ o svemu što je u vezi s tvojim životom i zdravljem, ali samo dok time direktno ne ugrožavaš druge ljude. Na primer, ako boluješ od neke zarazne bolesti, ne možeš da odbiješ da ležiš u karantinu i primaš odgovarajuću terapiju.
Saglasnost možeš da daš usmeno ili pismeno. Ako se izričito ne usprotiviš, tvoje ćutanje tretiraće se kao saglasnost. Pristanak možeš da povučeš u bilo kojem momentu, ali pre započinjanja tretmana. Dakle, ne možeš usred neke operacije da tražiš da prestanu, dok ne završe ono što su započeli i ne zatvore ranu.
Ako te lekar nije potpuno obavestio o mogućim posledicama neke mere (recimo, da je izuzetno bolna), a ti si na nju pristao, možeš da povučeš pristanak, a lekar tada mora da prekine to što je započeo. U tom slučaju, sva odgovornost za negativne posledice po tvoje zdravlje (disciplinska odgovornost, obaveza naknade štete…) pada na lekara koji te nije obavestio.
Ako nisi u stanju da daš saglasnost, jer si, na primer, izgubio svest ili si u takvom stanju da ne možeš da izraziš mišljenje, mogu da te leče bez tvog pristanka. Pojedinačni lekar u tim slučajevima može da odluči samo da ti pruži hitnu medicinsku pomoć, a o ostalim zahvatima mora da odluči lekarski konzilijum. Možeš da odrediš osobu koja će donositi odluke u tvoje ime ukoliko ti postaneš nesposoban da sam odlučiš ili daš pristanak.
Pravo na prigovor
Ako ti je na bilo koji način uskraćeno ili povređeno pravo na zdravstvenu zaštitu ili nisi zadovoljan pruženom zdravstvenom uslugom, odnosno, nekim postupkom lekara ili zdravstvenog radnika, možeš da podneseš prigovor zaštitniku prava pacijenata, kojeg mora da ima svaka državna zdravstvena ustanova. Ukoliko nisi zadovoljan merama koje je preduzeo zaštitnik prava pacijenata, možeš da se obratiš zdravstvenoj inspekciji i/ili matičnoj filijali RZZO.
Prava pacijenta nad kojim se vrši medicinski ogled
Da bi zdravstveni radnici mogli da izvrše bilo kakav medicinski ogled nad tobom, moraš da budeš stariji od 18 godina i poslovno sposoban, i moraš da pristaneš na to. Moraju da te obaveste o svim detaljima eksperimenta. Pristanak moraš da daš u pismenom obliku, a u bilo koje vreme možeš da ga opozoveš. Samo u izuzetnim slučajevima eksperiment se može izvršiti i nad maloletnim pacijentom, ali samo ukoliko se to radi radi njegove neposredne koristi (dakle radi njegovog lečenja) i uz prethodni pristanak njegovog zakonskog zastupnika.
Medicinski eksperiment može da vrši samo državna zdravstvena ustanova.
Pre početka ogleda zdravstvena ustanova dužna je da te osigura za slučaj da ti medicinski tretman prouzrokuje štetu po zdravlje ili telo.
