U pravu si! Online

Državna tajna — opšte informacije

Koji su podaci tajni?

U kraćoj verziji, tajni su svi podaci kojima raspolažu organi javne vlasti, a koji su iz opravdanih razloga i na propisani način proglašeni tajnim i označeni kao tajni.

U dužoj verziji, to mogu biti podaci koji se odnose na teritorijalni integritet i suverenost države, zaštitu ustavnog poretka, ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nacionalnu i javnu bezbednost, unutrašnje i spoljne poslove, kao i strani tajni podaci (oni koje su našoj državi poverile strane države ili međunarodne organizacije, ili oni koji su nastali u saradnji Srbije s međunarodnim subjektima). Među svim ovim podacima, opravdanom se smatra zaštita podataka čijim bi otkrivanjem bila naneta šteta radu nekog javnog organa ili interesima države, pod uslovom da zaštita interesa države preteže nad interesom za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Takođe, po Zakonu o tajnosti podataka, podaci koji su označeni kao tajni da bi se prikrilo neko krivično delo, prekoračenje ovlašćenja, zloupotreba službenog položaja ili neko drugo nezakonito delo, ne smatraju se tajnim. To, nažalost, ne znači da neki organ vlasti neće, svejedno, pokušati da ti ih uskrati, već da, ako ih nekako ipak dobiješ ili saznaš da postoji takav dokument, treba da se obratiš povereniku za informacije od javnog značaja, koji će tražiti da se s takvog dokumenta skine oznaka tajnosti. Ako bez toga odlučiš da objaviš takav dokument, možeš pred sudom dokazivati da on nije zadovoljavao uslove da se smatra tajnim.

Stepeni poverljivosti podataka

Iako izraz „državna tajna“ u slengu obično obuhvata sve što država želi da sakrije od neželjenih očiju, on se, zapravo, odnosi na samo jednu kategoriju tajnih podataka, i to onih najpoverljivijih. Redom, kategorije tajnosti određene su ovako:

  1. interno: ovim stepenom tajnosti označavaju se dokumenti čija zloupotreba može dovesti do štete za rad, odnosno za obavljanje poslova organa javne vlasti koji je odredio stepen poverljivosti;
  2. poverljivo: ovaj stepen tajnosti određuje se za dokumente čija zloupotreba može izazvati štetu interesima države;
  3. strogo poverljivo: zloupotreba može izazvati tešku štetu po interese države;
  4. državna tajna: ovaj stepen tajnosti određuje se radi sprečavanja nastanka neotklonjive teške štete po interese države.

Osim što sa sobom nosi različitu dozu uzbudljivosti, neovlašćeni pristup različitim kategorijama tajnih podataka može doneti i različite zakonske posledice; o tome čitaj u segmentu „Zakonske posledice objavljivanja poverljivih podataka“.

Ko određuje šta je tajna?

Ovlašćenje da neki podatak proglase tajnim imaju samo sledeće osobe:

  • predsednik Narodne skupštine,
  • predsednik Republike,
  • predsednik Vlade,
  • rukovodilac organa javne vlasti,
  • funkcioner organa vlasti koji je za to ovlašćen zakonom ili podzakonskim aktom, ili pismenim ovlašćenjem rukovodioca,
  • lice zaposleno u organu javne vlasti koje je za to pismeno ovlastio rukovodilac tog organa.

Koliko dugo nešto ostaje tajna?

Tajnost nekog podatka može biti vremenski ograničena na različite načine. U zavisnosti od slučaja, nekada će to biti određeni datum (na primer, 23. maj 2025. godine) ili određeni događaj posle koga dokument prestaje da bude tajna (recimo, podatak o merama obezbeđenja na nekoj utakmici, koji prestaje da bude relevantan pošto je utakmica održana). Ako nije predviđen prestanak tajnosti nastupanjem određenog datuma ili događaja, primenjuju se sledeći zakonski rokovi: za oznaku „interno“ — dve godine od dana određivanja tajnosti podatka; za oznaku „poverljivo“ — pet godina; za oznaku „strogo poverljivo“ — 15 godina; za „državnu tajnu“ — 30 godina.

Pored svih nabrojanih načina, tajna prestaje da bude tajna i kada, iz bilo kog razloga, podatak postane poznat javnosti. To ne znači da je on postao poznat javnosti samim tim što je došao do novinara — on mora biti na neki način objavljen, saopšten većoj grupi osoba čiji se tačan broj ne može odrediti (na primer, pročitan na ulici ili javnom skupu).

Obeležavanje dokumenta

Svaki dokument koji sadrži tajne podatke mora biti vidno obeležen. Obeležje obavezno sadrži oznaku stepena tajnosti („interno“, „poverljivo“ itd.), koja mora da se nađe u vrhu svake stranice dokumenta. Pored oznake stepena tajnosti, najčešće će biti navedeni i način prestanka tajnosti (datum, događaj koji je u vezi s prestankom tajnosti…), podaci o ovlašćenom licu i podaci o organu javne vlasti koji je podatak proglasio tajnim.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.3/5
(Ukupan broj ocena:2)
This entry was posted in Tajni i poverljivi podaci and tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • irex-usaid

    irex-usaid
  • txtdisc

    txtdisc
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • boje

    boje