U pravu si! Online

Pristup sudskim spisima

Sudovi i tužilaštva moraju da poštuju obavezu iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ) da dokumente o svom radu, dakle, i sudske spise, učine dostupnim javnosti. Međutim, zakon ograničava pristup informacijama o sudskim postupcima, pa nećeš dobiti traženi dokument ukoliko bi njime mogao da ometeš sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, vođenje krivičnog i pretkrivičnog postupka, izvršenje presude ili sprovođenje kazne, ili fer postupanje i pravično suđenje.

Sud se može pozvati i na ostale razloge iz ZSPIJZ-a da se neka informacija ne dostavi medijima, one koji važe za sve državne organe. Dozvolili ti uvid ili ne, moraju ti saopštiti da li je traženi dokument kod njih ili nije.

I po nekim drugim zakonima sud i tužilaštvo mogu da u određenim slučajevima neki dokument ne učine dostupnim javnosti. Rezultat svega je da ćeš, s obzirom na to da se ove odredbe veoma strogo tumače, kao novinar teško dobiti neki dokument od pravosudnih organa.

O postupku traženja dokumenata po ZSPIJZ-u i o tome šta da radiš ako sud odbije da ti dostavi traženi dokument, čitaj u posebnim člancima.

Krivični postupak

Podaci o postupku koji prethodi suđenju (pretkrivičnom postupku i istrazi) za neka krivična dela svakako su tajna. To su sva krivična dela u vezi s korupcijom, kao i niz drugih teških krivičnih dela, poput ubistva, terorizma, falisfikovanja novca… I u slučaju organizovanog kriminala, ratnih zločina i visokotehnološkog kriminala neki delovi postupka su tajna. Identitet zaštićenih svedoka i prikrivenih islednika jeste tajna u svakoj fazi postupka.

Zakonikom o krivičnom postupku propisani su i drugi razlozi zbog kojih se javnost može isključiti iz postupka ili joj se može uskratiti uvid u spise o njemu. To je moguće radi zaštite morala, nacionalne bezbednosti, interesa maloletnika (čije ime svakako ne sme biti objavljeno) ili privatnog života učesnika u postupku, a i u drugim slučajevima kada bi objavljivanje moglo da omete sprovođenje pravde.

Dakle, iz mnogo razloga mogu da ti ne dozvole razgledanje spisa, ali, ako je sud doneo takvu odluku, moraju da je pokažu ili kažu gde je ona objavljena. Mogu i da ti pokažu spise koje si tražio, ali da ti zabrane da objaviš imena učesnika u postupku.

Šta god da upotrebiš od sudskih spisa, time ne smeju biti povređena pravila postupka, prava okrivljenog (uključujući i princip da niko ne može biti smatran krivim dok to ne bude utvrđeno pravosnažnom odlukom suda), kao ni prava oštećenog i načelo sudske nezavisnosti.

Parnični postupak

Tokom parničnog postupka veće može isključiti javnost tokom cele glavne rasprave ili tokom jednog dela, pa samim tim i uskratiti objavljivanje dokumenata koji se tiču glavne rasprave. Razlozi za isključenje javnosti jesu zaštita interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala, kao i zaštita interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku.

Ako je javnost bila isključena s glavne rasprave, onda sudija može da odluči i da ne objavi razloge zbog kojih je doneo neku presudu, ali samu presudu mora da učini dostupnom javnosti.

U postupcima u vezi s porodičnim odnosima i stavljanjem pod starateljstvo, javnost je uvek isključena i svi podaci iz sudskih spisa spadaju u službenu tajnu, koju moraju da čuvaju svi učesnici u postupku kojima je ta tajna dostupna, pa i sud.

Postupci pred Ustavnim sudom

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja odnosi se i na Ustavni sud, s tim što u postupku po ustavnim žalbama i žalbama sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, Ustavni sud može odlučiti da pravo uvida u spise predmeta imaju samo učesnici u postupku.

Ukoliko te Ustavni sud odbije, ne možeš se žaliti povereniku za informacije od javnog značaja, već samo možeš da pokreneš upravni spor protiv takve odluke.

Sudija Ustavnog suda ne može javno iznositi svoje mišljenje o pitanju koje je predmet spora pred Ustavnim sudom.

Obaveštenje suda

Može se desiti da sud na tvoj zahtev odgovori ne dozvolom za uvid u predmet već pismenim obaveštenjem o tom postupku. To saopštenje svakako neće sadržati ono što je proglašeno za tajnu, ali ostali podaci koji se u njemu nalaze moraju biti tačni.

Sudski spisi dobijeni od stranaka

Ukoliko ti dokumente o sudskom postupku dostavi neka od stranaka u postupku a ne pravosudni organi, neće biti prepreka da ih objaviš ukoliko ne postoji zakonska odredba (kao kod podataka o maloletnicima, bračnih i porodičnih sporova) ili rešenje suda ili tužilaštva da zabrani razotkrivanje podataka koji su navedeni u dokumentu.

Važnost terminologije

Zbog mogućnosti da dođe do zabune i pogrešnih zaključaka, pravnici insistiraju na tome da novinar u tekstu tačno navede u kom je stadijumu neki postupak (istraga, podignuta optužnica, glavni pretres…), ko je ko u tom postupku (tužilac — državni/javni, privatni, oštećeni kao tužilac, osumnjičeni, okrivljeni, optuženi, osuđeni) i za koje je tačno krivično delo neko optužen. Takođe, moraš da vodiš računa o tome šta kome pripisuješ — ne smeš da poistovećuješ sud i tužilaštvo, na primer. Pogrešiš li u ovim stvarima, objavićeš netačnu informaciju, sa svim posledicama koje to može da ima.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
3.7/5
(Ukupan broj ocena:3)
This entry was posted in Dokumentarni izvori and tagged , , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • irex-usaid

    irex-usaid
  • txtdisc

    txtdisc
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • boje

    boje