U pravu si! Online

Pisana saopštenja

Pisana saopštenja državnih organa i ustanova, političkih i drugih organizacija, preduzeća ili pojedinaca, štampani mediji uopšte ne moraju da objave. Radio i televizijske stanice imaju obavezu da prenesu samo „važna saopštenja hitne prirode koja se odnose na ugroženost života, zdravlja, bezbednosti ili imovine“, a ostala ne moraju. Ukoliko je reč o saopštenjima koja se odnose na informaciju koja je već objavljena u tvom mediju, i ta saopštenja imaju karakter odgovora ili ispravke, za to važe posebna pravila (u određenim slučajevima medij je dužan da ih objavi), pa je najbolje da ih proslediš svom uredniku.

Provera autentičnosti saopštenja

U tekstu treba jasno da naznačiš šta u njemu potiče iz saopštenja i ko je to saopštenje izdao. Zato je dobro da proveriš ko je zaista izdao saopštenje, odnosno s koje je adrese, broja faksa ili adrese elektronske pošte ono stiglo, ko ga je potpisao i da li pošiljalac pod takvim imenom zaista postoji. Ukoliko se ispostavi da saopštenje nije izdao onaj ko je potpisan, a ti se nisi potrudio da proveriš da li ono zaista dolazi iz tog izvora, možeš krivično odgovarati za klevetu, a onaj kome je saopštenje pogrešno pripisano može te tužiti i za naknadu štete po osnovu kršenja Zakona o javnom informisanju.

Prerada i skraćivanje

U najvećem broju slučajeva, zbog preopširnosti saopštenja, bavljenja nebitnim stvarima ili rogobatnog jezika i loše kompozicije, moraćeš da ga skratiš i preradiš. Pri tom, kažu smernice za primenu

, ne smeš da izmeniš činjenice navedene u saopštenju, kontekst u kojem su one upotrebljene (dakle, ako u saopštenju piše, na primer, „vlast nije ništa učinila da to spreči jer nije ni mogla“, ti ne smeš da preneseš „vlast nije ništa učinila“, a da izostaviš da u saopštenju piše da nije ni mogla) ili smisao tih činjenica. U suprotnom ćeš takođe prekršiti Zakon o javnom informisanju, pa možeš odgovarati za štetu koju je autor saopštenja pretrpeo jer nisi preneo verodostojnu i potpunu informaciju.

Tačnost informacija navedenih u saopštenju

To što si samo verno preneo tuđe tvrdnje i ništa nisi dodao ili izmislio, ne oslobađa te odgovornosti za tačnost informacija navedenih u saopštenju. Tvoja je obaveza da u proveru istinitosti i potpunosti tih informacija uložiš primerenu pažnju (naravno, od novinara se ne traži utvrđivanje istinitosti činjenica onako kako bi one bile dokazivane na sudu), koja treba da bude to veća što je veća mogućnost da objavljivanje informacije nanese štetu onome na koga se ona odnosi (na kraju će, ako dođe do suđenja, sudija proceniti da li si uložio odgovarajuću pažnju). Provera svakako podrazumeva da pitaš „drugu stranu“, onu na koju se informacija odnosi, šta ona ima da kaže o tome.

Štetu koja nastane zbog objavljivanja netačne informacije nadoknađivaće zajedno odgovorni urednik i medijska kuća, a novinar samo ako druga strana dokaže da je baš on kriv za objavljivanje takve informacije. Novinar i odgovorni urednik mogu i krivično odgovarati za klevetu.

Međutim, ukoliko je reč o zvaničnom saopštenju nekog državnog organa, onda država odgovara za istinitost saopštenja, a ne novinar ili javno glasilo. Državnim organima svakako se smatraju ministarstva, uprave, zavodi, direkcije, sudovi i tužilaštva, a sudija može proceniti da se to odnosi na još neke ustanove i organizacije.

Sadržaj saopštenja koji se ne sme prenositi

Ne smeš citirati sadržaj saopštenja (bez obzira na to ko je njegov autor):

  • koje bi moglo da predstavlja govor mržnje (reč je o idejama, informacijama i mišljenjima kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv osoba ili grupe osoba zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu, ili zbog njihove seksualne opredeljenosti), osim ako si to preneo bez namere da podstakneš diskriminaciju, odnosno s namerom da ukažeš na diskriminaciju;
  • u kojem se otkriva identitet maloletnika u situaciji kada bi to moglo da povredi neko njegovo pravo ili interes;
  • u kojem se za nekog tvrdi da je počinio krivično delo, a da to nije potvrđeno pravosnažnom sudskom presudom (osim ukoliko se medij jasno ne ogradi od takve tvrdnje, dovodeći u pitanje njenu istinitost, na primer);
  • u kojem se iznose podaci iz nečijeg ličnog života, ili njegov pisani, video ili audio zapis ako nisi pribavio pristanak te osobe za objavljivanje (mada postoje i slučajevi kada taj pristanak nije neophodan).

Ako nešto od ovoga ipak bude objavljeno, odgovorni urednik prekršajno će odgovarati. Za kršenje pretpostavke nevinosti i ugrožavanje interesa maloletnika on može biti kažnjen novčanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara. Zbog kršenja privatnosti oštećena osoba može da tuži novinara, odgovornog urednika i izdavača i traži naknadu štete.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
0.0/5
(Ukupan broj ocena:0)
This entry was posted in Dokumentarni izvori and tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • irex-usaid

    irex-usaid
  • txtdisc

    txtdisc
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • boje

    boje