U pravu si! Online

Korišćenje tuđe prepiske i privatnih snimaka

Lični zapis jeste lični pisani zapis (pismo, dnevnik, zabeleška, digitalni zapis, elektronska prepiska i slično), zapis lika (fotografski, crtani, filmski, video ili digitalni) i zapis glasa (magnetofonski, gramofonski, digitalni i slično). Prema Zakonu o javnom informisanju, lični zapisi ne mogu se objavljivati bez pristanka osobe čijeg se privatnog života tiču, ili čije reči, lik ili glas sadrži zapis, ako se pri objavljivanju može zaključiti o kojim je osobama reč. Ovi zapisi ne mogu se objaviti ni bez pristanka onoga kome su namenjeni, ako bi objavljivanjem bilo povređeno neko njegovo pravo. Naravno, postoje slučajevi kada ti pristanak za objavljivanje nije potreban (vidi dole).

Da bi došlo do povrede prava na privatnost, neophodno je da privatna informacija nekog lično pogađa (znači, objavljivanje mora da nanosi nekakvu štetu onome o čijem je zapisu reč ili na koga se zapis odnosi, a osoba kojoj je naneta šteta mora u tom zapisu biti prepoznatljiva).

U slučaju neovlašćenog objavljivanja ličnih zapisa, medij, urednik i novinar mogu biti tuženi za naknadu štete, dok autor teksta ili priloga u kojem su oni objavljeni može i krivično da odgovara.

Pristanak na objavljivanje

Zakon ne precizira u kojem obliku treba da bude dat pristanak za objavljivanje, ali kaže da se smatra da pristanak postoji ako je osobi o čijem je zapisu reč data nekakva naknada, bilo za dozvolu objavljivanja ili samo za dobijanje zapisa i uvid u njega. Kada naknade nema, za novinara i medij bitno je da o davanju pristanka ostane neki trag (pisani, snimljeni ili postojanje svedoka da ti je osoba dala svoj zapis znajući da imaš nameru da ga objaviš).

Pristanak dat za jedno objavljivanje, za određeni način objavljivanja, odnosno za objavljivanje sa određenim ciljem, ne smatra se pristankom za ponovljeno objavljivanje, za objavljivanje na drugi način, odnosno za objavljivanje za druge ciljeve.

Ukoliko je osoba koja treba da dâ pristanak umrla, umesto nje to mogu učiniti njen supružnik, dete starije od 16 godina, roditelji ili braća i sestre. Ako se informacija iz zapisa odnosi na radno mesto umrlog ili kompaniju u kojoj ima vlasnički udeo, pristanak može da dâ i ta firma. Kad bilo ko od navedenih dâ pristanak za objavljivanje, ostali se ne moraju ni pitati.

Kad nije potreban pristanak?

Nečiji lični zapis može se objaviti bez pristanka osoba na koje se odnosi:

  • ako je to zapis namenjen javnosti;
  • ako se zapis odnosi na ličnost, pojavu ili događaj od interesa za javnost, naročito ako se odnosi na nosioca državne ili političke funkcije, a objavljivanje je važno s obzirom na činjenicu da on obavlja tu funkciju;
  • ako je osoba svojim ponašanjem dala povoda za objavljivanje zapisa (na primer, ako u tom zapisu priznaje da je kršila zakon);
  • ako je to u interesu pravosuđa, bezbednosti zemlje ili javne bezbednosti, nauke ili obrazovanja;
  • ako je to potrebno radi upozorenja na opasnost (sprečavanje zarazne bolesti, pronalaženje nestale osobe, prevare i slično).

Dakle, lične zapise koji se tiču javnih ličnosti možeš objavljivati ukoliko za to postoji opravdan interes javnosti. Smernice za primenu

kažu da takav interes postoji samo ako sadržaj zapisa ima direktne posledice na više ljudi ili je u suprotnosti s duhom funkcije koju ta ličnost obavlja ili idejama koje javno zastupa.

Sudska parnica zbog povrede privatnosti

Ako se ustanovi da je nečiji lični zapis objavljen protivno ovim pravilima, on od odgovornog urednika, novinara ili medija može da traži naknadu štete (uz ostale stvari, npr. da se zapis ne objavi ako još nije, da se zapis preda njemu ili uništi), a od medijske kuće može zahtevati i celokupnu dobit ostvarenu objavljivanjem zapisa (dakle, zaradu od povećanog tiraža ili gledanosti).

Tužba se podnosi zbog povrede prava na privatnost. Međutim, ukoliko su time istovremeno povređeni i ugled i čast osobe koja podnosi tužbu, ona može da traži odštetu i za to.

Osoba koja se posle objavljivanja saglasila s tim, nema pravo da podnosi tužbu za zaštitu privatnosti.

Krivična odgovornost

Pre svega, otvaranje nečijeg pisma ili povreda tajnosti bilo koje vrste lične komunikacije (e-mail, paketi…) jeste krivično delo, bez obzira na to da li je reč o privatnoj ili službenoj prepisci. Isto to važi i ako nisi ti otvorio pismo (neko ga je otvorio pa ti dao), ali se na bilo koji način služiš informacijama koje se u njemu nalaze. Uz to, možeš krivično da odgovaraš ukoliko objaviš bilo kakav lični zapis bez pristanka autora, onoga ko je snimljen i onoga na koga se taj zapis odnosi, a time zadireš u njihov lični život. Kazna može biti novčana ili do dve godine zatvora.

Čak i ako do nečijeg zapisa nisi došao na nedozvoljen način, ukoliko u medijima objaviš nešto iz njega što se tiče nečijeg ličnog ili porodičnog života i može da povredi nečiji ugled ili čast, moraš biti u stanju da dokažeš da je zapis autentičan (da nije falsifikovan), ili da si imao osnovanog razloga da veruješ da jeste. U suprotnom se izlažeš opasnosti da budeš osuđen na novčanu ili zatvorsku kaznu (do tri godine zatvora).

Sva ova krivična dela gone se po privatnoj tužbi, dakle, samo te pogođena osoba može krivično goniti.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
0.0/5
(Ukupan broj ocena:0)
This entry was posted in Dokumentarni izvori and tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • irex-usaid

    irex-usaid
  • txtdisc

    txtdisc
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • boje

    boje