U pravu si! Online

Dečji dodatak

Dečji dodatak je novčana pomoć koja se mesečno isplaćuje roditeljima u porodici koja ima mesečne prihode ispod određenog iznosa. Novac se isplaćuje za prva četiri deteta u porodici. Majka koja ima troje dece, a u četvrtom porođaju dobije više od jednog deteta, dobija dečji dodatak za svu decu rođenu u četvrtom porođaju.

Uslov je da su roditelji državljani Srbije, da žive u Srbiji i da su zdravstveno osigurani preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Deca za koju se dobija dodatak

Dečji dodatak dobija se za:

  • decu do 19 godina koja žive u Srbiji i na redovnom su školovanju ili iz opravdanih razloga ne započnu ili prekinu školovanje;
  • decu ometenu u razvoju stariju od 19 godina, sve dok su na školovanju ili osposobljavanju za rad;
  • decu nad kojom je produženo roditeljsko pravo, najduže do 26 godina.

Za decu iz osetljivih društvenih grupa i sa izuzetnim sposobnostima školovanje može biti i vanredno, ako opravdaju nemogućnost redovnog pohađanja nastave i dobiju saglasnost ministra prosvete.

Dečji dodatak isplaćuje se i hraniteljima i starateljima ako se neposredno brinu o detetu koje im je povereno. Dodatak se isplaćuje za svu decu u hraniteljskoj porodici, bez obzira na to koliko hranitelj ima sopstvene dece.

Koliko možeš da dobiješ?

U aprilu 2011. godine dečji dodatak iznosio je 2.206 dinara mesečno. Ovaj iznos usklađuje se s rastom troškova života svakih šest meseci, 1. aprila i 1. oktobra.

Za decu koja žive sa samohranim roditeljima i decu sa smetnjama u razvoju koja žive s roditeljima, dodatak se uvećava za 20 odsto.

Uslovi za dobijanje dodatka

Da bi se ostvarilo pravo na dečji dodatak, potrebno je da porodica ispunjava čitav niz finansijskih i imovinskih uslova. Ponekad je za utvrđivanje ispunjavanja uslova neophodna komplikovana računica.

Limit novčanih prihoda: Dečji dodatak mogu dobiti deca u porodicama čiji tromesečni prosek neto prihoda nije veći od 6.690 dinara po članu porodice (toliko je iznosio u aprilu 2011, a usklađuje se mesečno s rastom troškova života), odnosno 8.028 dinara za samohrane roditelje, roditelje dece sa smetnjama u razvoju, hranitelje i staratelje.

Uzimaju se u obzir svi prihodi svih članova domaćinstva, uključujući i socijalnu pomoć, primanja od Nacionalne službe zapošljavanja, prihode od imovine i neregistrovane delatnosti, ali se ne računaju naknade za prevoz, dnevnice, jubilarne nagrade, solidarna pomoć, otpremnine za odlazak u penziju, pomoć u slučaju smrti člana porodice.

Od prihoda se odbija iznos koji je dat detetu van porodice na osnovu zakonske obaveze izdržavanja.

Prihodi od poljoprivrede: Posebno se računaju mogući prihodi od poljoprivrede. Ako se domaćinstvo ne bavi isključivo poljoprivredom, deca nemaju pravo na dečji dodatak ukoliko njihova porodica ima prosečni mesečni katastarski prihod po članu porodice veći od tri odsto prosečnog katastarskog prihoda za hektar plodnog zemljišta u prošloj godini (katastarski prihod je onaj iznos koji poreznici odrede da se može godišnje zaraditi s nekog komada zemlje i na osnovu toga razrezuju porez).

Koliko je to u tvom slučaju, izračunaćeš ako sabereš iznose katastarskog prihoda iz poreskih rešenja za sve članove porodice koji imaju poljoprivredno zemljište, pa taj zbir podeliš brojem članova porodice i brojem meseci u godini. Taj iznos koji si dobio ne sme biti veći od tri odsto prosečnog godišnjeg katastarskog prihoda za hektar plodnog zemljišta, a to je iznos koji za svaku godinu objavljuje Republički geodetski zavod.

Ako je domaćinstvo isključivo poljoprivredno (znači da su svi njegovi članovi osigurani kao poljoprivredni zdravstveni i penzijski osiguranici), mesečni katastarski prihod po članu ne sme biti veći od sedam odsto prosečnog katastarskog prihoda.

Pri tom se računa sve zemljište koje pripada porodici, bez obzira na to da li je uknjiženo na nekog od njenih članova ili ne.

Visina ušteđevine: Porodica ne može dobiti dečji dodatak ako ima novčana sredstva veća od 30 dečjih dodataka po članu porodice (u aprilu 2011. godine to je značilo 66.175 dinara po članu porodice).

Nekretnine: Na dečji dodatak nemaju pravo ni deca iz porodice koja — osim stana ili kuće u kojoj živi (soba po članu porodice i još jedna soba) i pomoćnih zgrada (manji obori, štale, ambari, nadstrešnice) i do dva hektara zemlje po članu domaćinstva ako je reč o domaćinstvu koje živi isključivo od poljoprivrede — poseduje još nekretnine na teritoriji Srbije.

Uz to, neko od članova domaćinstva može da poseduje garažu površine do 20 kvadratnih metara ili da zakupljuje poslovni prostor iste površine.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.0/5
(Ukupan broj ocena:26)
This entry was posted in Materijalna pomoć države and tagged , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

*
*

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

  • Podrška

  • btd

    btd
  • netherlands

    netherlands
  • Ministarstvo

    ministarstvo omladine i sporta
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • b92

    b92
  • ringier

    ringier
  • mtv

    mtv
  • boje

    boje