Turistička inspekcija se bavi kontrolom rada ugostitelja (restorani, kafići, hoteli, moteli, hosteli, „fast fudovi“…), turističkih agencija, turističkih vodiča, pratilaca, animatora i drugih profesionalaca koji pružaju turističke usluge. Nadležna je, naravno, samo za firme koje su registrovane i rade u Srbiji.
Nadležnost za rad turističkih agencija
Kada je reč o turističkim agencijama, inspekciju treba da pozoveš kada agencija:
- radi bez licence ili nije istakla broj licence u programu putovanja;
- nije obezbedila pratioca ili vodiča za grupu u kojoj putuješ, pa ste šest sati proveli u lutanju i proučavanju mapa tražeći hotel po Pragu; (Ne, to nije ono razgledanje Praga koje se pominje u programu putovanja.)
- nije utvrdila i objavila (odštampala na papirima koje možeš dobiti u agenciji) opšte uslove putovanja i program putovanja;
- nije u svojim prostorijama istakla cene ili ih se ne pridržava, ili ne izdaje račune i potrebne potvrde (na primer, vaučer za hotel);
- nudi aranžmane za koje prethodno nije sklopila ugovor sa pružaocem usluga (na primer, nudi smeštaj u nekom hotelu, a tamo nisu ni čuli za nju);
- otkaže put ili ne obezbedi sve ono što si platio (recimo, klimu u sobi), a ne vrati ti pare u zakonskom roku;
- ne obezbedi povratak onako kako je ugovoreno ili te neopravdano na putu zadrži duže;
- svojim propustima teže ošteti tvoje zdravlje – na primer, tako što te na turi po Sibiru smeste u autobus bez grejanja, pa zaradiš upalu pluća.
Nadležnost za rad ugostitelja
Turistička inspekcija mora da reaguje ako u restoranima, kafićima, hotelima i ostalim ugostiteljskim objektima propuste da:
- vidno istaknu oznaku kategorije (zvezdice) ako su obavezni da je imaju (a hoteli i restorani, na primer, jesu). To što pripadaju nekoj kategoriji znači da zadovoljavaju uslove propisane posebnim pravilnicima, pa se zna da, recimo, hotel sa pet zvezdica mora da ima auto-perionicu i da restoran sa četiri zvezdice mora da prima bar dve vrste kreditnih kartica.
- istaknu cene i pridržavaju ih se, uz redovno izdavanje računa;
- propišu normative za sva jela (koji sastojci idu u koje jelo, i u kojoj meri) i da ti taj papir sa pečatom i potpisom vlasnika ili direktora pokažu kada ga zatražiš;
- istaknu obaveštenje o radnom vremenu i da se toga pridržavaju;
- u objektima za smeštaj (hoteli, pansioni, kampovi…) utvrde i objave kućni red.
Turistička inspekcija nadležna je za samo neke propuste u radu ugostitelja. Čistoća u restoranima, na primer, nije među njima, pa ako ti je pored noge protrčao miš dok si jeo šatobrijan, bolje pozovi sanitarnu inspekciju.
Druge nadležnosti
Turističku inspekciju zoveš i ako tvoj turistički vodič, turistički pratilac ili turistički animator nema propisanu legitimaciju, koju, inače, može da dobije samo ako je dovoljno stručan za posao koji obavlja. (Ako si se pitala u čemu je razlika između ove tri profesije – vodič pokazuje i objašnjava prirodne, kulturne i istorijske znamenitosti, pratilac prati grupu turista dok putuje i stara se o stvarima kao što su prelazak granice ili pauza, a animator popunjava slobodno vreme turistima zabavnim, sportskim i ostalim aktivnostima.)
Potencijalno opasne aktivnosti kao što su skijanje, ronjenje ili skakanje padobranom mora da nadzire stručno lice, a učesnici moraju da budu osigurani od nesrećnog slučaja. Dakle, ako tvoj instruktor nije baš sasvim siguran kako se slaže padobran, vreme je da se obratiš turističkoj inspekciji.
