Privredni prestupi jesu posebna vrsta kažnjivih dela. Reč je o nedozvoljenim postupcima iz sfere privrede i finansija koje čine pravna lica (preduzeća, organizacije…). Na skali težine prestupa, privredni se nalaze između krivičnih dela, za koja takođe mogu odgovarati pravna lica, i prekršaja, koji obuhvataju postupke i pravnih i fizičkih lica, ali za koje je procenjeno da su manje društveno opasni.
Privredni prestupi regulisani su zakonima i uredbama. Kao i za krivična dela, odgovornost za privredne prestupe utvrđuje se na sudu.
Odgovornost pravnog lica
Da bi preduzeće moglo biti kažnjeno za privredni prestup, neophodno je da određena osoba koja istupa u ime pravnog lica faktički počini prestup u ime pravnog lica u kome radi. To mogu biti: organ upravljanja (recimo, čuveni upravni odbor), odgovorno lice (najčešće je u pitanju direktor) ili neko ko ima ovlašćenje da se njegove službene radnje računaju kao radnje pravnog lica (na primer, poslovođa, šef smene). Pravno lice može biti odgovorno i u slučaju propuštanja da se izvrši obavezni službeni nadzor, pa usled toga neko drugi izvrši privredni prestup.
Preduzetnik ne odgovara za privredne prestupe, ali može biti kažnjen za prekršaje (i krivična dela, naravno).
Odgovornost fizičkog lica
Pored pravnog lica, i gorepomenuto odgovorno lice koje je prouzrokovalo prestup može biti kažnjeno — ako je tako predviđeno u opisu privrednog prestupa koji je izvršen. Prestanak radnog odnosa ne utiče na odgovornost ovog tipa.
Sankcije
Za privredni prestup izriču se samo novčane kazne. Opisi privrednih prestupa u propisima sadrže raspone kazni u okviru kojih sud procenjuje koliku je pravedno izreći. Sud to radi razmatrajući da li postoje olakšavajuće ili otežavajuće okolnosti: težina prestupa, njegove posledice, ekonomska snaga pravnog lica i tako dalje.
Uz novčanu kaznu, sud može da naredi:
- javno objavljivanje presude;
- oduzimanje predmeta;
- zabranu pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću;
- zabranu odgovornom licu da vrši određene dužnosti.
Postupak
Pokreće ga javni tužilac, s tim što postoji opcija da gonjenje preuzme oštećeni. Ako je za privredni prestup predviđena odgovornost i pravnog i odgovornog lica, najčešće će se voditi jedinstveni postupak, ali ako se protiv odgovornog lica vodi krivični postupak za neko delo koje ima obeležja privrednog prestupa (što je čest sluačaj s krivičnim delima protiv privrede), postupke je moguće voditi i odvojeno.
Postupak za utvrđivanje privrednih prestupa izgleda slično kao i krivični: postoji prijava, pa ako je potrebno — istraga, tu je i optužni predlog (pandan optužnici), zatim sledi glavni pretres (koji opet može biti održan u više navrata), donošenje presude i, eventualno, pravni lekovi.
Zastarelost
Od dana kad je izvršen privredni prestup, nadležni imaju vremena da u toku tri godine pokrenu postupak protiv izvršioca, posle čega predmet zastareva i postupak više ne može biti pokrenut. Za prestupe u oblasti spoljnotrgovinskog, deviznog i carinskog poslovanja, ovaj rok je pet godina.
