U pravu si! Online

Prekršaji

Prekršaji su najlakša vrsta kažnjivih dela od tri koliko ih poznaje naše pravo (druge dve su krivična dela i privredni prestupi). Odlikuje ih niži nivo društvene opasnosti koja nastaje njihovim činjenjem, te se stoga mogu određivati i propisima niže pravne snage od zakona: uredbama, pokrajinskim aktima i aktima lokalnih samouprava.

U slučaju da je radnja nekog krivičnog dela ili privrednog prestupa istovremeno i prekršaj, osoba koja bude proglašena krivom za neko od tih dela neće biti procesuirana i za prekršaj.

Uslovi za prekršajnu odgovornost

U opisu svakog prekršaja navedeno je ko se može smatrati odgovornim za taj konkretan prekršaj.

Ukoliko je reč o građaninu (fizičkom licu), on je odgovoran za prekršaj ako je u vreme izvršenja bio uračunljiv i ako je delovao sa umišljajem ili iz nehata (oblici krivice). To su, dakle, uslovi koji važe i za odgovorno lice u privrednom društvu i za preduzetnika.

Ako se radi o preduzeću (pravnom licu), ono može prekršajno da odgovara ukoliko prekršaj izvrši odgovorna osoba u tom pravnom licu ili zaposleni koji je u vreme izvršenja prekršaja bio ovlašćen da postupa u ime pravnog lica.

Kazne

Moguće sankcije za prekršaje su: kazna zatvora, novčana kazna, zabrana rada na određeno vreme, rad u javnom interesu i opomena.

Ako je za jedan prekršaj propisana i kazna zatvora i novčana kazna, moguće je izvršiocu prekršaja — fizičkom licu, izreći obe vrste kazni. Ako se odgovornim za konkretan prekršaj smatra pravno lice, razumljivo, moguće je propisati i izreći samo novčanu kaznu.

Kaznu zatvora može da izrekne samo prekršajni sud, ne i organ uprave.

Kazne za podstrekivanje i pomaganje

Podstrekivanje na izvršenje prekršaja (najčešće u obliku nagovaranja) i pomaganje pri izvršenju (prikrivanje izvršioca, neprijavljivanje) kažnjavaju se istom kaznom koja je propisana za taj prekršaj. Eventualno, u zavisnosti od okolnosti i načina na koji su podstrekivanje i pomaganje učinjeni, kazna im se može ublažiti ispod propisanog minimuma, a postupak protiv njih može se i obustaviti.

Prekršajni postupak

Prekršajni postupak pokreće se i vodi na osnovu zahteva ovlašćenog organa, najčešće inspekcije ili policije, ili oštećenog. U prvom stepenu vode ga prekršajni sudovi, ili organi uprave ukoliko je tako propisano (što se može uraditi samo za prekršaje koji su novčano kažnjivi). To su: policija, carina…

Tokom postupka iznose se dokazi, koje sud ceni po svom slobodnom uverenju. Stranka u postupku može da osporava sve nalaze i izveštaje institucija koje nadziru primenu propisa, a na bazi kojih se obično pokreću prekršajne prijave. U većini slučajeva, na odluku donetu u prekršajnom postupku može se izjaviti žalba.

Zastarelost prekršaja

Opšte je pravilo da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen (zastarelost). Propisima koji uređuju posebne oblasti, međutim, ovaj rok često je drugačiji: gonjenje za carinske prekršaje, recimo, zastareva posle tri godine. Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi gonjenja počinioca prekršaja.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.3/5
(Ukupan broj ocena:1)
This entry was posted in Odgovornost u privredi and tagged , , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • btd

    btd
  • netherlands

    netherlands
  • Ministarstvo

    ministarstvo omladine i sporta
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • b92

    b92
  • ringier

    ringier
  • mtv

    mtv
  • boje

    boje