Krivična dela opasnija su za društvo od ostalih kažnjivih dela (prekršaja i privrednih prestupa), pa su za njih predviđene i teže kazne, najčešće zatvorske. Zbog toga se odgovornost za ova dela utvrđuje pred sudom u posebnom, krivičnom postupku, u kojem su posebno zaštićena prava okrivljenog.
Kojim su propisima regulisana krivična dela u privredi?
Najveći broj krivičnih dela protiv privrede možeš naći u delu Krivičnog zakonika baš pod takvim naslovom, s tim što nije nečuveno da poslodavci izvrše i krivično delo iz neke druge oblasti, recimo, protiv prava po osnovu rada. Tipičan primer je „Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja“.
Pored Krivičnog zakonika, krivična dela predviđena su i drugim zakonima, na primer, onim o privrednim društvima ili o poreskom postupku i administraciji.
Krivična dela odgovornih lica
Jedan broj krivičnih dela protiv privrede može da izvrši samo odgovorno lice — preduzetnik ili vlasnik privrednog društva (firme), osoba kojoj je povereno celokupno upravljanje privrednim subjektom (najčešće direktor), ili osoba koja je bar zadužena za obavljanje pojedinih poslova, na primer, poslovođa preduzetničke radnje.
Krivična odgovornost pravnih lica
Pored fizičkih lica, od pre neku godinu postoji mogućnost da za krivična dela odgovaraju i pravna lica (preduzeća, organizacije). Uslov je da krivično delo izvrši odgovorna osoba u nameri da pravno lice u kome radi ostvari korist, ili da je usled nepostojanja nadzora i kontrole od strane odgovorne osobe došlo do izvršenja krivičnog dela, opet u krajnju korist pravnog lica. U oba ova slučaja, pored pravnog lica, krivično će odgovarati i pojedinci koji su učestvovali u izvršenju krivičnog dela.
Kazna za pravno lice može biti novčana ili gašenje (brisanje iz registra). Obe ove vrste kazni mogu biti i uslovne. Pored toga, sud može da izrekne i takozvane mere bezbednosti: oduzimanje nekih predmeta, javno objavljivanje presude i zabranu obavljanja određenih delatnosti ili poslova u vezi s kojima je delo učinjeno.
Krivični postupak
Sprovodi se u slučaju sumnje da je izvršeno krivično delo i traje do pravosnažnosti presude kojom se osuđeni proglašava krivim ili oslobađa optužbi.
Za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, gonjenje osumnjičenog sprovodi javno tužilaštvo koje skuplja dokaze i piše optužnicu, najčešće po krivičnoj prijavi policije (može i po prijavi građana, ali i tada tužilaštvo obično angažuje policiju da istraži sve okolnosti).
Krivični postupak ima četiri osnovne faze:
- pretkrivični postupak, u kome policija ili poreska policija obezbeđuje dokaze i, eventualno, lišava osumnjičenog slobode;
- prethodni postupak, kada sud sprovodi istragu ako je potrebno još nešto istražiti i kada sud potvrđuje optužnicu javnog ili privatnog tužioca;
- glavni pretres i donošenje presude, faza u kojoj se pred sud iznose dokazi na osnovu kojih se izriče presuda;
- postupak po pravnim lekovima, koji obuhvata odlučivanje suda po žalbama na presudu i rešenja doneta u nekoj od prethodnih faza.
