U pravu si! Online

Plaćanje putem računa i sredstva obezbeđenja

Sve obaveze prema dobavljačima i dažbine državi, dakle, pravnim licima bilo koje vrste i preduzetnicima, moraš da plaćaš putem računa, bezgotovinski. Ta plaćanja možeš da iniciraš ti, nalogom za plaćanje koji ćeš podneti banci, a može i onaj kome si dužan, podnošenjem nekog od sredstava naplate (koja služe i kao sredstva obezbeđenja, garancija poveriocu da će mu biti plaćeno) koje si mu ti izdao. Sve ovo, naravno, važi i kad tebi neko treba nešto da plati.

Nalog za plaćanje

Nalogom za plaćanje nalažeš svojoj banci da određenu svotu s tvog računa prebaci na neki drugi. Za te transakcije banka naplaćuje proviziju prema svom cenovniku i ugovoru koji ste zaključili. Ona mora da izvrši nalog koji si joj dao na propisan način, pod uslovom da u tom trenutku na računu imaš sumu naznačenu na nalogu (osim ako s bankom nisi ugovorio mogućnost da „odeš u minus“) i da taj novac nije blokiran sudskom odlukom ili odlukom nekog drugog nadležnog državnog organa (na primer, Poreske uprave). Banka ne može da izvrši plaćanje ako nalog nije pravilno popunjen (vratiće ti ga) i nije odgovorna ako si pogrešio broj računa na koji treba prebaciti novac, osim ako je nekim slučajem znala da je broj pogrešan. Tvoja banka mora da prebaci novac istog dana kada je dobila nalog, osim ukoliko na nalogu nije naveden neki drugi datum kao vreme dospeća (takozvana valuta). Ako je taj datum već prošao, banka mora da izvrši plaćanje odmah. Banka tvog poverioca mora da prebaci novac na njegov račun najkasnije sledećeg dana.

Sredstva plaćanja i obezbeđenja

Postoji više dokumenata na osnovu kojih tvoj poverilac može da naloži tvojoj banci da mu isplati dug i bez tvog naloga za plaćanje. Najčešće korišćeni su:

  • bankarska garancija,
  • menica,
  • ček,
  • ovlašćenje direktnog zaduženja,
  • akreditiv.

Svako od ovih sredstava plaćanja i obezbeđenja ima različite osobine i zbog toga se koristi u različitim situacijama, a zavisi i koje će ti sredstvo obezbeđenja tražiti poverilac prilikom sklapanja ugovora. Međutim, svi ovi instrumenti jesu verodostojne isprave, što znači da onaj ko ih poseduje, ako su zadovoljeni uslovi za naplatu, može, osim naplate s računa dužnika, direktno od izvršnog suda tražiti izvršenje, ne mora pre toga da u sudskoj parnici dokazuje da si mu zaista nešto dužan. U tom slučaju, naplata se obavlja iz celokupne imovine dužnika, ne samo od novca s računa.

Bankarska garancija

Bankarska garancija jeste sigurno sredstvo obezbeđenja, jer banka preuzima obavezu da plati poveriocu i u slučaju da ti nemaš dovoljno novca na računu. Ona za to naplaćuje proviziju (koja može biti prilično visoka), bez obzira na to da li će isplatiti novac ili ne. Pre izdavanja garancije tražiće ti hipoteku ili neko drugo sredstvo obezbeđenja. Pazi: ako ti je neko tražio da mu izdaš garanciju na kojoj piše „bez prigovora“, „na prvi poziv“ ili nešto sa sličnim značenjem, moći će to da naplati od banke bez obzira na to da li po vašem ugovoru ima pravo na to ili ne, a ti ćeš posle morati da ga juriš da vrati ono što mu ne pripada.

Menica

Menica je hartija od vrednosti, i to prenosiva, što znači da se njome može trgovati, pa se kao poverilac može pojaviti neko s kim nikada nisi imao nikakvog posla. Ako dužnik ne plati u roku, imalac menice podnosi je dužnikovoj banci. Ako na računu nema dovoljno novca, banka obaveštava Narodnu banku Srbije, koja blokira sve dužnikove račune kod svih banaka i sprovodi prinudnu naplatu. Od 31. maja 2012. ovo će biti moguće samo ako menica bude prethodno registrovana kod NBS. Poverilac može od suda da traži prinudnu naplatu iz celokupne imovine dužnika, ne samo s njegovih računa.

Ček

Ček je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac nalaže banci da po predaji čeka isplati korisniku naznačenu sumu. Za ček mora postojati pokriće na računu izdavaoca. On se mora podneti na isplatu u roku od osam dana ako je mesto izdanja i plaćanja u našoj zemlji isto, odnosno u roku od petnaest dana ako su to različita mesta. Za izdavanje u drugim zemljama važe duži rokovi.

Ovlašćenje direktnog zaduženja

Ovlašćenjem direktnog zaduženja ti ovlašćuješ poverioca da naplati određeni iznos s tvog računa, kad obaveza dospe za naplatu. Ovlašćenje može da bude jednokratno i višekratno, pri čemu se moraju definisati datumi dospeća za svaki od iznosa u višekratnom ovlašćenju. Ako na računu nema dovoljno novca, obaveza se može naplatiti s drugih računa na isti način kao menica.

Akreditiv

Ovaj dokument omogućava poveriocu da naplati određeni iznos ako do utvrđenog roka ispuni uslove koji su navedeni u njemu. Najčešće mora da izvrši neku isporuku, a često mora da podnese i neke pismene dokaze banci (tovarni list, otpremnica…). Akreditiv mora da prihvati i tvoja banka, a za to na računu moraš da imaš pokriće za iznos naveden u akreditivu. Banka će blokirati taj iznos i obavezna je prema poveriocu koji ispuni uslove akreditiva. Ovaj oblik plaćanja i obezbeđenja češće se koristi u poslovanju sa inostranstvom.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.7/5
(Ukupan broj ocena:2)
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

*
*

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

  • Podrška

  • btd

    btd
  • netherlands

    netherlands
  • Ministarstvo

    ministarstvo omladine i sporta
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • b92

    b92
  • ringier

    ringier
  • mtv

    mtv
  • boje

    boje