Na formiranje konačne prodajne cene neke robe ili usluge utiču mnogi činioci. Osnovni je nabavna cena, po kojoj si kupio robu od veletrgovca ili proizvođača, kojoj se moraju dodati i troškovi neposredno u vezi s prodajom tog proizvoda ili usluge. Na primer, ako piće u svom kafiću služiš sa slamkom i kriškom limuna, moraš da uzmeš u obzir ne samo koliko te je koštalo samo piće već i slamka i limun.
Ukoliko smeš slobodno da formiraš cenu, što važi u većini slučajeva, onda će ona zavisiti i od konkurencije, kupovne moći tvojih mušterija i tvoje poslovne politike. Cena po kojoj ćeš prodati svaki konkretan proizvod ili uslugu zavisi i od eventualnih popusta koje nudiš.
Tvoj deo-marža i rabat
Tebi ostaje razlika između prodajne cene i nabavne cene s troškovima. U većini slučajeva ti na nabavnu cenu dodaješ koliko misliš da je potrebno i onda se ta razlika zovemarža. Ponekad, međutim, proizvođač unapred odredi kolika će biti konačna prodajna cena (nekad je čak i odštampa na pakovanju), a tvoj deo odredi kao procenat od nje. U tom slučaju, tvoj deo zove se rabat (ovde je reč o trgovačkom rabatu, ne mešati s popustom na količinu koji se odobrava krajnjem kupcu).
Porez na dodatu vrednost-PDV
Ukoliko si obveznik PDV-a, na cenu koju si dobio dodavanjem marže moraćeš da zaračunaš još 18 odsto (odnosno osam odsto), koliko iznosi stopa tog poreza. Za proizvod za koji si dobio rabat, ako proizvođač ili veletrgovac nije posebno obračunao iznos PDV-a a posebno iznos namenjen tebi, na prodajnu cenu moraš da primeniš preračunatu stopu PDV-a (za računanje „unazad“) od 15,2542 odsto (za proizvode na koje se plaća PDV od 18 odsto), odnosno 7,4074 odsto (za proizvode sa stopom od osam odsto), pa da od ukupno odobrenog rabata oduzmeš taj iznos i uplatiš ga kao PDV.
Propisana ograničenja cena
Država je za neke proizvode ograničila maržu (tako je sa hlebom od brašna T-500), a za druge maloprodajnu cenu (za cigarete).
Administracija
Kada odrediš prodajne cene, moraš da ih evidentiraš u posebnom obrascu i uneseš u fiskalnu kasu.
