U zavisnosti od načina, stepena i vrste zlostavljanja na radu (seksualno, psihičko ili fizičko), i od toga ko je zlostavljač (kolega, direktor, poslodavac ili preduzetnik), postoji nekoliko postupaka koje možeš da pokreneš kako bi se zaštitio od mobinga.
Naravno da možeš i da se, pre nego što preduzmeš bilo kakve korake, obratiš zlostavljaču i ukažeš mu na njegovo ponašanje kako biste pokušali da rešite spornu situaciju, a možeš i da od osobe za podršku u firmi (ako ona postoji) potražiš savet šta da učiniš.
Zašita unutar firme
Po Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu, prvo treba da unutar firme pokreneš postupak zaštite putem posredovanja između tebe i zlostavljača, u kojem treba naći rešenje prihvatljivo za obe strane. Tek ako posredovanje ne uspe, protiv zlostavljača možeš da podneseš tužbu sudu.
Međutim, pošto se zahtev za pokretanje postupka zaštite od zlostavljanja unutar firme podnosi direktoru (odnosno preduzetniku), ako te zlostavlja baš on, ne moraš da podnosiš zahtev, već možeš odmah da se obratiš sudu.
Sudska zaštita od zlostavljanja
Ako postupak zaštite u okviru firme ne uspe, ili je zlostavljač poslodavac, direktor ili preduzetnik, možeš sudu da podneseš tužbu za zaštitu od zlostavljanja i tražiš da se spreči dalje zlostavljanje i da ti se nadoknadi šteta koju si pretrpeo zbog toga.
Ako si žrtva seksualnog zlostavljanja, možeš da pokreneš postupak zaštite po Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu, ali možeš i da bez ikakvih prethodnih koraka podneseš tužbu za naknadu štete, ali takvom tužbom ne možeš da tražiš druge mere zaštite od zlostavljanja.
Krivična prijava protiv zlostavljača
U nekim situacijama, kada zlostavljanje koje trpiš istovremeno predstavlja i krivično delo, možeš, nevezano za druge oblike zaštite, da o tome obavestiš policiju ili da javnom tužiocu podneseš krivičnu prijavu protiv onoga ko te zlostavlja.
