Svako može da angažuje kućnu pomoćnicu, bebisiterku, baštovana i drugu poslugu, ili kako se to zakonski zove „kućno pomoćno osoblje“, i da s njima potpiše ugovor o radu, na određeno ili neodređeno vreme.
Za ove radnike važi sve što i za ostale zaposlene, ali postoje i neke specifične zakonske odredbe.
Zarada
U ovom slučaju ugovorom o radu može se predvideti da se deo zarade isplaćuje u naturi — kao obezbeđivanje stanovanja i/ili ishrane (ne i na druge načine). Troškovi stanovanja i ishrane moraju se u ugovoru izraziti u novcu, dakle, mora da se napiše koliko vredi smeštaj, a koliko hrana koju dobijaš. Ostatak zarade, to jest, deo koji se daje u novcu, ne može biti niži od polovine ukupne zarade zaposlenog.
U slučaju bolovanja
Ako je zarada ugovorena u novcu i naturi, za vreme bolovanja zaposlenog poslodavac je dužan da mu naknadu zarade isplaćuje u novcu. To znači da bi poslodavac trebalo da ti da celu platu u novcu, a stvar je vašeg dogovora da li ćeš i dalje biti smešten kod njega i od njega dobijati hranu, i da li ćeš mu i koliko za to plaćati.
Ovo je regulisano na ovaj način, jer posle 30 dana bolovanja naknadu zarade više ne isplaćuje poslodavac već Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO), a on svakako ne može da ti organizuje smeštaj i ishranu, već samo da ti da novac.
Obaveza registrovanja ugovora
Ugovor o radu o obavljanju poslova kućnog pomoćnog osoblja poslodavac je dužan da dostavi u tri primerka nadležnom odeljenju u opštinskoj upravi u opštini u kojoj živi. Poslodavac to mora da uradi u roku od pet dana od dana zaključivanja ugovora.
U opštini se ovaj ugovor registruje i overava. Dva overena primerka vraćaju se poslodavcu, a on jedan od njih treba da uruči tebi. Opština mora da dostavi kopiju overenog ugovora Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i Zavodu za zdravstveno osiguranje.
