Obično se smatra da, ako si u jednoj firmi primljen „legalno i za stalno“, dopunske prihode možeš ostvarivati samo nekim radom „na crno“, ili, eventualno, obavljanjem nekih poslova koji se regulišu, recimo, ugovorom o delu. Ipak, zakon kaže nešto drugo:
- ako na jednom poslu radiš kraće od punog radnog vremena, dopunu možeš potražiti na drugom poslu, gde ćeš takođe potpisati uobičajeni ugovor o radu (na određeno ili neodređeno vreme).
- čak i ako na jednom poslu radiš puno radno vreme, možeš legalno da radiš i kod drugog poslodavca, ali ne duže od trećine radnog vremena. U tom slučaju potpisuješ takozvani ugovor o dopunskom radu. Ovaj dokument je veoma nalik standardnom ugovoru o radu i sadrži opis svih prava i obaveza radnika koje ti garantuje/nameće Zakon o radu – naravno, prilagođen činjenici da ne radiš puno radno vreme.
Na naknadu koju radnik prima po osnovu ugovora o dopunskom radu poslodavac je dužan da uplati odgovarajuće doprinose i porez na dohodak građana.
