Pravo na zaradu
Jasno ko dan – pravo na zaradu jedno je od najvažnijih prava zaposlenih. Ipak, izraz „zarada“ znači mnogo više od „300 evra u kešu“, kako ste se ti i gazda dogovorili dok si ti grickao usnu plašeći se da te ne odbije, a on je zadovoljno češkao stomak i cenkao se kao da kupuje prase. Izraz „zarada“ podrazumeva obavezu poslodavca da ti isplati osnovnu zaradu, plus uvećanja zarade za godine staža, rad noću i preko praznika, rad u smenama i prekovremeni rad, plus da državi plati doprinose za tvoje obavezno zdravstveno i penzijsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Na kraju, poslodavac sve to mora da učini najmanje jednom mesečno i najkasnije do kraja tekućeg za prošli mesec, na račun, u dinarima.
Ako iz opravdanih razloga ne ideš na posao, imaš pravo na naknadu zarade.
Bruto zarada
Bruto zarada sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, kao i nagrada, bonusa i drugih primanja na koja imaš pravo (bilo po Zakonu o radu, bilo po internom pravilniku firme i ugovoru o radu koji si potpisao). Pored toga, bruto zarada obuhvata porez i obavezne doprinose za tvoje zdravstveno i penzijsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, koje poslodavac plaća državi.
Neto zarada
Neto zarada je ono uzmeš iz banke i staviš u džep, kao naknadu za posao koji si vredno radio tokom proteklih mesec dana.
Sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade. Naravno, mnogi poslodavci vele da ta tri segmenta zarade spoje u jedan – izrazom „300 evra u kešu“ – ali ne daj se: imaš pravo na sva tri, i bitno je da znaš koliko si plaćen za šta. U suprotnom, izvesno je da ćeš ostati uskraćen za novac koji ti po zakonu pripada.
- Osnovna zarada, iliti osnovica, određuje se internim pravilnikom firme za određenu poziciju, i ista je za sve koji na toj poziciji rade.
- Deo zarade za radni učinak može se razlikovati od slučaja do slučaja, jer različiti zaposleni mogu imati različit radni učinak. Ovaj deo plate određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.
- Uvećana zarada predstavlja neku vrstu nadoknade za rad u nestandardnim uslovima – kao što je rad noću, preko praznika ili prekovremeni rad.
Uvećana zarada
Osnovica zarade uvećava se po različitim osnovama: za rad na neradni dan, za rad noću ili u smenama, za prekovremeni rad i za dužinu staža. Zakon o radu utvrđuje minimum koji poslodavac u ovim situacijama mora da ti isplati (a uvek će se ceniti ako isplati i više od toga).
- Za rad na dan kada niko drugi ne radi, pošto je praznik – imaš pravo na uvećanje u iznosu od 110% od osnovice. Ako tvoja osnovica iznosi, na primer, 200 dinara po radnom satu – za svaki sat koji provedeš radeći 1. maja, dok ti drugari šalju poruke o odličnom provodu na roštilju, dobićeš 420 dinara.
- Za prekovremeni rad, imaš pravo na povećanje od 26 odsto u odnosu na osnovicu. Ako je tvoj standarni sat, na primer, 100 dinara, svaki prekovremeni sat vredi 126.
- Za rad noću i u smenama, takođe je predviđeno povećanje od 26 odsto u odnosu na osnovicu, ali samo ako rad u takvim uslovima nije već vrednovan utvrđivanjem više osnovice.
- Za svaku punu godinu rada, dobijaš povećanje od 0.4 odsto od osnovice: Ako ti je osnovica, recimo, 20.000 dinara, po godini staža imaš pravo na mesečno povećanje od 80 dinara. Ako imaš već 10 godina staža – mesečno ćeš dobijati nezanemarljivih 800 dinara više od onoga ko radi isti taj posao, ali bez ijedne godine staža.
