Zakon o radu garantuje ti pravo na odmor u toku rada, dnevni odmor i nedeljni odmor. Za poslodavce koji to tvoje pravo krše predviđene su novčane kazne – 5.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu i 20.000 dinara za preduzetnika i pravno lice. Kazne naplaćuje službenik inspekcije rada (popularno – inspektor), na licu mesta.
Odmor u toku rada
Odmor u toku rada je ono što se u narodu zove „pauza“. Minimalna dužina dnevne pauze zavisi od dužine tvog radnog vremena:
- ako radiš između četiri i šest sati dnevno, odmor u toku rada mora trajati najmanje 15 minuta;
- ako radiš između puno radno vreme, odmor mora trajati najmanje 30 minuta;
- ako radiš duže od punog radnog vremena, a najmanje deset sati dnevno, država ti velikodušno dodeljuje bonus od 15 minuta odmora – ukupno 45 minuta dnevno.
Tvoja je stvar šta ćeš raditi tokom pauze, ali kada ćeš na pauzu otići – e, za to se pita i tvoj šef, koji ima pravo da utvrdi raspored korišćenja dnevnih odmora. Odmori se organizuju tako da se rad ne prekida – ako to iziskuje priroda posla, ali i ako se radi sa strankama (kao što je slučaj na šalterima državnih institucija).
Nadamo se da ne postoji puno poslodavca kojima je potrebno to naglasiti: vreme dnevnog odmora računa se u radno vreme.
Dnevni odmor
Dnevni odmor odnosi se na središnji deo koncepta “poso-kuća-poso” – to je odmor između dva uzastopna radna dana, koji traje najmanje 12 sati neprekidno.
Nedeljni odmor
Kako si mogla i da pretpostaviš, pravo na nedeljni odmor ostvaruješ jednom nedeljno, i to obično u nedelju – mada poslodavac može da odredi i neki drugi dan, „ako priroda posla i organizacija rada to zahteva“. Nedeljni odmor mora trajati najmanje 24 sata neprekidno.
