U pravu si! Online

Godišnji odmor

Pravo na godišnji odmor

Svako ko je zaposlen po osnovu ugovora o radu ima pravo na godišnji odmor. Piše u Zakonu o radu, crno na belo: „zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.“

Ako ti poslodavac uskrati zakonom garantovano pravo na godišnji odmor, imaš pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade iz tri prethodna meseca. Da bi zakon smatrao da ti je to pravo uskraćeno, nije potrebno da ti šef kaže „ne dam“ ili „ne može“; dovoljno je samo da ti ne uruči rešenje o korišćenju godišnjeg odmora u roku u kome je obavezan da to učini.

Istovremeno, poslodavac može biti kažnjen novčanom kaznom – u iznosu od 20.000 do 40.000 dinara za „odgovorno lice u pravnom licu“ i 400.000 do 600.000 dinara za pravno lice. Preduzetnici, kao i obično, prolaze nešto jeftinije – kazna je „samo“ 100.000 do 300.000 dinara.

Dužina odmora

U svakoj kalendarskoj godini imaš pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana. Zakonski minimum uvećava se u skladu sa „godinama staža“, radnim iskustvom, stručnom spremom zaposlenog i drugih kriterijuma koji su utvrđeni zakonom ili ugovorom o radu.

Pri utvrđivanju dužine odmora, računa se da jedna kalendarska nedelja sadrži pet radnih dana, što znači da je zakonski minimum – četiri radne nedelje. U godišnji odmor ne računaju se praznici, kao ni dani koje provedeš na plaćenom bolovanju (ako si već takav baksuz da te bolest zadesi u sred odmora).

Kad možeš na odmor?

Nažalost, pravo na godišnji odmor nećeš moći da iskoristiš odmah po zapošljavanju, već tek nakon isteka šest meseci „neprekidnog rada“ u novoj firmi. Izuzetno, pravo na godišnji odmor možeš iskorisiti i ranije – ako je između odjave u prethodnoj firmi u kojoj si radila i prijave u novoj firmi prošlo manje od 30 dana.

Inače – i na nesumnijvo razočaranje mnogih ambicioznih poslodavaca – izraz „neprekidan rad“ ne znači da radnik treba da radi bez prestanka 180 dana i noći da bi mogao da ode na more; reč je o standardnih šest meseci rada, u koje se računaju praznici, dnevni i nedeljni odmori, kao i eventualno plaćeno odustvo zaposlenog u slučaju bolesti.

Vreme korišćenja odmora

Odluku o tome kad ćeš ići na godišnji odmor donosi poslodavac, uz konsultaciju sa tobom. Najkasnije 15 dana pre datuma koji je utvrđen kao početak tvog odmora, dužan je da ti uruči rešenje o korišćenju godišnjeg odmora. Ako posao to zahteva, poslodavac može da izmeni svoju odluku – ali to mora da učini najkasnije pet radnih dana pre predviđenog početka odmora.

Ako to ne učini, smatraće se da ti je uskratio pravo na godišnji odmor; u tom slučaju imaš pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u protekla tri meseca.

Korišćenje odmora u delovima

Po zakonu, godišnji odmor se može koristiti u delovima – ali delova može biti najviše dva. Pritom prvi deo mora trajati najmanje tri radne nedelje (ili 15 radnih dana) i koristi se u kalendarskoj godini, a drugi deo se može iskoristiti u istoj ili narednoj godini, ali najkasnije do 30. juna.

Izuzetak: ukoliko ne stigneš da iskoristiš godišnji odmor u jednoj kalendarskoj godini zbog porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta, ceo „nepotrošeni“ deo možeš da prebaciš u sledeću – i da ga iskoristiš do 30. juna.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.8/5
(Ukupan broj ocena:85)
This entry was posted in Radno vreme i odmori and tagged , , , . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

*
*

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

  • Podrška

  • btd

    btd
  • netherlands

    netherlands
  • Ministarstvo

    ministarstvo omladine i sporta
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • b92

    b92
  • ringier

    ringier
  • mtv

    mtv
  • boje

    boje