U pravu si! Online

Višak zaposlenih

Kada na tržištu ili u firmi, odnosno organizaciji u kojoj radiš dođe do promena usled kojih je prestala potreba za radom izvesnog broja zaposlenih, poslodavac može da ti da otkaz iako ti nisi ništa skrivila. Ta situacija poznata je kao „višak zaposlenih“. Ti u tom slučaju imaš pravo na otpremninu, a poslodavac, ako otpušta veći broj zaposlenih, mora da preduzme mere da što većem broju njih nađe novi posao.

Dozvoljeni razlozi za proglašavanje viška

Promene u firmi ili na tržištu zbog kojih imaju pravo da te otpuste kao višak zaposlenih mogu biti:

  • tehnološke (recimo, firma je kupila nove mašine koje automatski obavljaju ono što si ti do tada radila ručno);
  • ekonomske (poslodavac nema novca da te plaća, tržište više ne traži proizvod tvoje firme…);
  • organizacione (tvoja firma spojila se s nekom drugom, pa sad imate dva tehnička direktora, a jedan od njih si baš ti, na primer).

Ko može da bude proglašen viškom?

Kada postoje važeći kolektivni ugovor (opšti, posebni ili kod poslodavca) ili odgovarajući pravilnici poslodavca, tamo su predviđeni kriterijumi za to ko od ukupnog broja zaposlenih može biti proglašen viškom, a ko ne. U većini slučajeva, osnovni kriterijum u ovim dokumentima jeste rezultat rada, odnosno, ostvareni učinak zaposlenog, a obično se posebno uzima u obzir i imovinsko stanje zaposlenog i njegove porodice, pa prednost pri zadržavanju posla imaju zaposleni koji su slabijeg imovinskog stanja.

Ko ne sme biti proglašen viškom?

Čak i kada ne postoje kolektivni ugovori i kada poslodavac nije svojim aktima regulisao ovo pitanje, ne mogu da te svrstaju u višak zaposlenih (niti uopšte otpuste iz bilo kojeg razloga) dok si trudna ili na porodiljskom odsustvu, odsustvu radi nege deteta ili posebne nege deteta. Isto tako, to što si trenutno na bolovanju ne sme da bude razlog zašto si svrstana među višak zaposlenih.

Otpremnina

Ako si proglašena viškom, poslodavac mora da ti isplati otpremninu pre nego što te otpusti. Pravo na otpremninu nemaš samo ako imaš manje od jedne godine radnog staža.

Visina otpremnine regulisana je pravilnicima poslodavca i kolektivnim ugovorima (tamo gde oni postoje), ali je njen minimalan iznos određen zakonom i zavisi od tvog ukupnog radnog staža i prosečne zarade u poslednja tri meseca pred otkaz.

Ukoliko si dobila novo zaposlenje u skladu s programom rešavanja viška zaposlenih, nemaš pravo na otpremninu, jer, u stvari, nisi ni dobila otkaz.

Kako se računa minimalna otpremnina?

Iznos otpremnine ne sme biti manji od trećine tvoje prosečne bruto mesečne zarade za svaku godinu staža do 10 godina, odnosno četvrtine zarade po svakoj godini posle desete godine staža.

To znači da se prvo saberu tvoje tri poslednje bruto zarade (dakle, zajedno sa iznosom koji se inače daje za obavezno socijalno osiguranje) i taj zbir podeli sa tri.

Ta tvoja prosečna bruto zarada onda se ponovo podeli sa tri. Iznos koji si dobila treba da pomnožiš sa brojem celih godina staža, ako ukupno imaš manje od 10 godina staža. Ako, na primer, imaš 12 godina staža, taj iznos množiš sa 10. Za preostale dve godine treba opet da uzmeš iznos tvoje prosečne bruto zarade, ali sada treba da ga podeliš sa četiri. Onda taj iznos pomnožiš sa dva i to što si dobila sabereš sa otpremninom za prvih 10 godina staža. Tako si dobila minimalni iznos otpremnine.

Prava posle otkaza

Ako dobiješ otkaz kao višak, imaš pravo na novčanu naknadu za nezaposlene, koju isplaćuje Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ), kao i na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, bez obzira na to što si dobila otpremninu.

Kada ti da otkaz kao višku, poslodavac nema pravo da tokom sledećih šest meseci na istoj poziciji zaposli nekog drugog, ali ako se potreba za tim poslom ponovo javi pre isteka tih šest meseci, dužan je da prvo pita tebe.

U slučaju otpuštanja većeg broja zaposlenih

Ukoliko planira da u kratkom roku proglasi viškom veći broj stalno zaposlenih, poslodavac mora da preduzme neke posebne mere njihove zaštite. Pre svega, mora da napravi program rešavanja viška zaposlenih, kojim će, u saradnji sa sindikatom i Nacionalnom službom za zapošljavanje, pokušati da što većem broju zaposlenih koji su višak obezbedi novo radno mesto. Nacionalna služba za zapošljavanje dužna je da dostavi poslodavcu predlog mera kao što su prekvalifikacija, dokvalifikacija i samozapošljavanje.

Ova obaveza važi za poslodavca koji namerava da u periodu od 30 dana otpusti:

  • deset radnika, ukoliko preduzeće ima 20 do 100 zaposlenih;
  • 10 odsto zaposlenih, ako preduzeće ima između 100 i 300 radnika;
  • 30 zaposlenih, ako preduzeće ima više od 300 radnika.

Ovaj program mora da donese i poslodavac koji namerava da otpusti najmanje 20 radnika u periodu od 90 dana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih u firmi.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.7/5
(Ukupan broj ocena:36)
This entry was posted in Prestanak radnog odnosa and tagged , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • btd

    btd
  • netherlands

    netherlands
  • Ministarstvo

    ministarstvo omladine i sporta
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • b92

    b92
  • ringier

    ringier
  • mtv

    mtv
  • boje

    boje