U pravu si! Online

Otkaz zbog stečaja ili likvidacije

Kada tvoj poslodavac prestane da radi, ti automatski ostaješ bez posla. U tom slučaju možeš da očekuješ jedino da ti poslodavac isplati sve ono što ti je ostao dužan.

Firma ili organizacija može da se zatvori na dva načina: likvidacijom, kada ima dovoljno novca i imovine koja bi se mogla prodati da pre gašenja plati sve svoje dugove, i stečajem, kada nema dovoljno sredstava. Od toga koji će od ova dva postupka biti sproveden, zavisi i to da li ćeš uspeti da naplatiš baš sva potraživanja od poslodavca i kako ćeš to učiniti.

Naravno, ukoliko se tokom likvidacije utvrdi da imovina preduzeća ili organizacije nije dovoljna da se podmire dugovi, likvidacija se obustavlja i pokreće se stečajni postupak.

Likvidacija

U slučaju likvidacije poslodavac mora da ti isplati sve što ti je dužan, ne samo plate nego i naknade, i to u punom iznosu. Preduzeće mora da prijavi Agenciji za privredne registre (APR) da je pokrenulo likvidaciju. Uprava preduzeća dužna je da svima kojima se duguje neki novac dostavi pisano obaveštenje o likvidaciji, u kome mora da bude naveden rok u kojem poverioci (uključujući, naravno, i zaposlene) mogu da prijave sva svoja potraživanja likvidacionom upravniku, osobi koja sprovodi postupak likvidacije. Taj rok ne može biti kraći od 120 dana.

Ako ne dobiješ pismeno obaveštenje, a imaš razloga da sumnjaš da je tvoja firma u postupku likvidacije, proveri šta piše na sajtu APR-a.

Stečaj

Iako je otvaranje stečajnog postupka zakonski osnov za to da svi zaposleni dobiju otkaz, stečajni upravnik, osoba zadužena da sprovede taj postupak, može da odluči da neke zaposlene zadrži na poslu dok se stečaj ne okonča. To se dešava zato što je cilj stečajnog postupka da obezbedi da se naplati što veći deo dugova, a može biti potrebno da se neki poslovi okončaju i naplate ili da se obave formalnosti oko prodaje imovine firme.

Ko može da traži zaostale plate i naknade? Svi koji su bili zaposleni u trenutku otvaranja stečaja i svi bivši zaposleni koji su otišli iz preduzeća, ako im firma nešto duguje.

Šta možeš da tražiš? Možeš da tražiš sve što ti je poslodavac ostao dužan. Međutim, neka potraživanja zaposlenih biće prioritetna za naplatu, dakle, isplaćivaće se pre svih ostalih dugova firme, dok će za ostalo zaposleni morati da čekaju da se prvo naplate dugovi državi, a ako nešto ostane, moraće to da dele sa svim ostalim poveriocima firme.

U slučaju stečaja, prioritet za isplatu su sledeća primanja zaposlenih:

  • isplata minimalca za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečaja, za mesece za koje nisi dobila platu, s kamatom od dana kad je plata trebalo da bude isplaćena, do dana otvaranja stečajnog postupka;
  • neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, opet u minimalnom iznosu.

Ako firma, međutim, nema novca da ti isplati ni ovaj minimum potraživanja, to ćeš, kao i sva druga zaostala primanja, morati da tražiš od Fonda solidarnosti.

Kako da ostvariš ovo pravo? Sva potraživanja moraš da prijaviš nadležnom stečajnom sudiji u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o stečaju u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a potom taj sudija mora doneti odluku kojom priznaje ta potraživanja.

Isplata iz Fonda solidarnosti

Zaostala primanja koja ti nisu isplaćena u stečajnom postupku moraćeš da tražiš od Fonda solidarnosti, državne institucije osnovane baš u tu svrhu. Međutim, ni tada ne možeš da računaš na to da će ti sve biti isplaćeno u punom iznosu. Od Fonda solidarnosti možeš da tražiš:

  • do devet zaostalih plata, naknadu za bolovanje i neuplaćene doprinose (sve u vidu minimalca);
  • naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor krivicom poslodavca, za godinu u kojoj je pokrenut stečaj;
  • naknadu štete zbog povrede na radu i profesionalne bolesti (po odluci suda);
  • otpremninu u slučaju odlaska u penziju u godini kada je pokrenut stečaj (u visini tri prosečne mesečne zarade u Republici).

Ako ti je firma isplatila neke od ovih dugova, a neke nije, imaš pravo da dobiješ razliku.

Postupak pred Fondom solidarnosti

Zahtev za izmirenje dugovanja moraš da podneseš Fondu solidarnosti u roku od 15 dana od dana kada je stečajni sudija pravosnažnom presudom utvrdio na koja potraživanja imaš pravo.

Uz zahtev moraš da dostaviš:

  • ugovor o radu, a ako ti je prestao radni odnos — akt o prestanku radnog odnosa;
  • pravosnažnu odluku stečajnog suda o tvojim pravima na potraživanje;
  • dokaze o postojanju potraživanja.

Upravni odbor Fonda odlučuje o zahtevu rešenjem. Ukoliko nisi zadovoljna ovim rešenjem, možeš da podneseš žalbu Ministarstvu rada i socijalne politike, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja. Ministar mora da odluči o tvojoj žalbi u roku od 30 dana. Ako nisi zadovoljna ni odgovorom ministra, možeš da pokreneš spor pred Upravnim sudom.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.6/5
(Ukupan broj ocena:52)
This entry was posted in Prestanak radnog odnosa and tagged , , , , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • btd

    btd
  • netherlands

    netherlands
  • Ministarstvo

    ministarstvo omladine i sporta
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • b92

    b92
  • ringier

    ringier
  • mtv

    mtv
  • boje

    boje