U pravu si! Online

Sadržina testamenta

Testament može da se sastavi na različite načine, ali kad je reč o njegovoj sadržini, postoji nekoliko detalja na koje treba da obratiš pažnju ako nameravaš da ga sam sačiniš. Ako nameravaš da veoma detaljno urediš imovinske odnose među svojim naslednicima, ipak preporučujemo da se obratiš advokatu kako bi se izbegle kasnije komplikacije.

Ko su naslednici?

Sud mora da utvrdi šta je bila namera ostavioca — ko su njegovi naslednici, odnosno osobe koje je on odredio da preuzmu njegova imovinska prava, ali i obavezu vraćanja njegovih dugova (do visine vrednosti nasleđene imovine, naravno).

U praksi, međutim, nije uvek lako utvrditi ko su naslednici, pošto ljudi retko kad napišu ’taj i taj je moj naslednik i on treba da vrati sve moje dugove’. Stoga je na sudu da rastumači testament kako bi zaključio kome pripada određeni deo ukupne imovine i obaveza (naslednik), a kome samo pojedine stvari iz imovine i možda deo dugova, ali najviše do vrednosti koja mu je na ovakav način ostavljena (legatar, vidi dole). Dakle, budi direktan!

Načini raspodele imovine

Postoje dva osnovna načina: procentualno i određivanjem da pojedina stvar ili stvari pripadnu nekoj osobi. Po prvom bi, recimo, bilo: 30 odsto imovine sinu Jovanu, 20 odsto ćerki Dragani…, a „po stvarima“: Jovanu stan u gradu, Dragani kuća na moru…

Ova dva načina mogu se kombinovati: na primer, ušteđevina u banci podeli se procentualno, a pojedine stvari raspodele pojedinačno; ili, recimo, kada se naslednicima odrede procenti cele imovine, s tim da Jovanu pripadne pribor za pecanje, a Dragani set grnčarije iz dinastije Tang. Ovde je bitno samo da ne bude zabune u pogledu toga kome šta pripada.

Legati

Ostavilac može testamentom ostaviti i neku stvar ili pravo nekoj drugoj osobi, ali bez namere da ona bude njegov naslednik. Ta osoba, takozvani legatar, iz ukupne imovine ostavioca potražuje tačno određenu stvar ili pravo. Ostavilac može i legataru da ostavi obavezu vraćanja dela svojih dugova, ali samo do vrednosti imovine koju mu ostavlja.

Bitno u slučaju legata jeste da legatar nije naslednik i ne dobija direktno ono što mu je ostavljeno, već to mora naknadno da traži od naslednika. Ako mu oni ospore to pravo, legatar će morati da povede poseban sudski spor.

Problem u praksi može da bude to što se iz testamenta ne vidi najjasnije da li je neko legatar ili naslednik. Zato je uvek preporučljivo napomenuti da je reč o legataru (slobodno upotrebi baš tu reč, sudija će razumeti).

Minimum za zakonske naslednike

Kad je reč o vrednosti raspodeljene imovine, ostavilac je jedino ograničen nužnim naslednim delovima njegovih zakonskih naslednika, odnosno onoga na šta oni u svakom slučaju imaju pravo, pa makar im on testamentom ne ostavio „ni dinara“. Ako im ostavi manje od nužnog dela, oni mogu da traže dopunu do visine tog minimuma.

Ostavilac može da uskrati nasledniku nužni deo ako se naslednik ogrešio o njega ili bliskog člana porodice (na primer, tako što je protiv njih počinio neko krivično delo, i to s predumišljajem) ili ako se odao neradu ili, kako kaže Zakon o nasleđivanju, „nepoštenom životu“.

Naslednik testamentom može biti i lišen nasledstva ako je raspikuća i prezadužen, a to znači da će njegov deo dobiti njegovi potomci, pod uslovom da su oni maloletni ili nesposobni za privređivanje. Ako nema takvih potomaka, naslednik ne može biti lišen nasledstva.

Nasuprot ovim mogućnostima, ostavilac može da nedostojnog naslednika, koji inače ne bi imao nikakvo pravo na nasledstvo, uključi u testament tako što će izričito navesti da mu oprašta za ono što ga je učinilo nedostojnim.

Uslovljavanje naslednika i legatara

Za onog ko namerava da sastavi testament, posebnu poslasticu predstavlja mogućnost da uslovi svoje naslednike ili legatare: „Unuku Milošu ostavljam ladu nivu, ali samo ako diplomira do 26. godine“, recimo. Uslov ne sme biti u suprotnosti s propisima, nemoguć, nerazumljiv i protivrečan, i, razumljivo, do njegovog ostvarenja ne sme doći pre ostaviočeve smrti.

Zabrana određivanja naslednika svom nasledniku

Rečenica: „Jovanu ostavljam kuću, s tim da kad on umre, kuća pripadne Dragani“, prosto neće važiti (što ne mora da znači da preostali deo testamenta neće). Ostavilac nema pravo da određuje naslednike svojim naslednicima.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.6/5
(Ukupan broj ocena:7)
This entry was posted in Nasleđivanje and tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • btd

    btd
  • netherlands

    netherlands
  • Ministarstvo

    ministarstvo omladine i sporta
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • b92

    b92
  • ringier

    ringier
  • mtv

    mtv
  • boje

    boje