Kako bi bila što efikasnija, kontrola zabrane pušenja postavljena je na dva nivoa. „Unutrašnji“ nivo čine „odgovorna lica“ unutar firme/organizacije i zaposleni koje „odgovorna lica“ za to zaduže. „Spoljni“ nivo čine inspektori raznih inspekcija – tržišne, turističke, sanitarne, radne…
Osim “lica zaduženih za kontrolu zabrane pušenja”, niko nije obavezan da prijavi pušača koji krši zabranu. S druge strane, ako baš hoćeš da to uradiš…
Zabrana se odnosi na gotovo sve zamislive vrste zatvorenog prostora koji nije privatan: ustanove državne uprave i lokalne samouprave, zdravstvene, obrazovne, vaspitne i socijalne ustanove, objekte za kulturu, objekte za sport i rekreaciju, firme, prodavnice, radnje, kladionice…
Već sam prizor upaljene cigarete, pa makar bila i „ničija“, može poslužiti kao osnov za kažnjavanje nekoga; isto važi i za pepeljaru, čistu ili prljavu, opušak cigarete ili dim – u količini dovoljnoj da se vidi, omiriše ili izmeri.
Za povredu zabrane pušenja najpre će biti kažnjen onaj ko je za nju najdirektnije kriv – a to je sam pušač. Ipak, zakon je predvideo i kazne za preduzeće, organizaciju, ustanovu ili radnju u kojoj je došlo do prekršaja, kao i za „odgovorno lice“ unutar nje…
Neke definicije
Sigurno je da će primena zakona doneti neverovatan broj kreativnih tumačenja pravila i izraza koji se u njemu nalaze. Iz tih razloga, a i zbog toga što hoćemo da ti pokažemo kakvu zabavu propuštaš odlukom da ne čitaš pravne propise, navešćemo nekoliko zanimljivih definicija…