Ovaj članak sadrži spisak zemalja koje su potpisnice Šengenskog sporazuma, kao i onih koje to nisu, ali, sa naše tačke gledišta, k’o da jesu: stupanjem na Belu šengensku listu, viza ti nije potrebna ni za jednu od njih.
Službenici pogranične policije bilo koje zemlje u svetu – uključujući sve zemlje Šengenskog sporazuma – imaju pravo da od putnika traže sve relevantne informacije u vezi sa putovanjem, i da, na osnovu tih informacija, odluče da li će određenu osobu pustiti u svoju zemlju ili ne.
Dužina boravka u Šengenskoj zoni ograničena je na 90 dana u periodu od 180 dana. Šta to ZAISTA znači i kako se računa, vidi u nastavku teksta.
Većina zemalja Šengenske zone odredila je koliko novca treba da imaš kod sebe da bi prešao granicu. Evo spiska koliko koja zemlja traži.
Smeš da uživaš u čarima turističkog putovanja, smeš da posećuješ konferencije i omladinske kampove, da ideš na kurseve jezika, poslovne sastanke, utakmice Lige šampiona – zapravo, smeš skoro sve, dok god ne traje duže od 90 dana, i dok god ne uključuje studiranje i zapošljavanje.…
Šta je „Šengen“?
Srbija nije u Šengenskom sporazumu, ali se nalazi na Beloj šengenskoj listi – listi zemalja čiji državljani mogu da putuju u šengensku zonu bez viza.