Prekovremeni rad nije besplatan: ugovor o radu mora sadržati stavku o vrednosti radnog sata zaposlenog u slučaju prekovremenog rada, a poslodavac je obavezan da tu odredbu ugovora poštuje isplatom odgovarajuće naknade, jednom mesečno, uz isplatu redovne plate.
Radno vreme se izražava u broju sati koje u toku jedne nedelje provedeš na poslu, a dužina tvog radnog vremena direktno utiče na stepen ostvarenja određenih prava koje kao zaposleni imaš. Zakon u ovom pogledu postavlja neke strikne okvire koje poslodavac ne sme prekoračiti, ali mu takođe omogućava i određenu vrstu fleksibilnosti
Svako ko je zaposlen po osnovu ugovora o radu ima pravo na godišnji odmor. Piše u Zakonu o radu, crno na belo: „zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.“…
Zakon o radu garantuje ti pravo na odmor u toku rada, dnevni odmor i nedeljni odmor. Za poslodavce koji to tvoje pravo krše predviđene su novčane kazne – 5.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu i 20.000 dinara za preduzetnika i pravno lice. Kazne naplaćuje službenik inspekcije rada (popularno – inspektor), na licu mesta.
Poslodavac je dužan da ti u određenom vremenskom periodu nadoknadi sve što ti je time zakinuo: tvoje ukupno radno vreme tokom šest meseci jedne kalendarske godine ne sme da bude duže od punog radnog vremena.
Mirovanje radnog odnosa
U članku o neplaćenom odsustvu sa rada, pomenuli smo situacije u kojima možeš da zatražiš mirovanje radnog odnosa – ali možeš i da budeš odbijena. Ipak, postoje slučajevi u kojima je poslodavac dužan da ti obezbedi zamrzavanje radnog statusa i prava i obaveza koje iz njega proizlaze. To su:…