Tvoj poslodavac može da prestane da radi na dva načina: likvidacijom, kada ima dovoljno novca da pre gašenja plati sve svoje dugove, i stečajem, kada nema dovoljno sredstava. Ti u oba slučaja ostaješ bez posla, ali imaš pravo da tražiš da ti poslodavac isplati ono što ti je ostao dužan.
Kada na tržištu ili u firmi, odnosno organizaciji u kojoj radiš dođe do promena usled kojih je prestala potreba za radom izvesnog broja zaposlenih, poslodavac može da ti da otkaz iako ti nisi ništa skrivila. Ta situacija poznata je kao „višak zaposlenih“.
Ko god da je prvi smislio filmsku scenu u kojoj šef zaurla „otpušten si!“, a (sad već bivši) zaposleni već pet minuta kasnije sedi u (sada već bivšoj) kancelariji i natrpava kartonsku kutiju svojim omiljenim olovkama i fotografijama porodice i psa – e, taj sigurno nije čitao naš Zakon o radu.
Imaš pravo da daš otkaz u bilo kom trenutku i iz bilo kojih razloga, i to bez ikakvih negativnih posledica. Dovoljno je samo da to učiniš u pisanoj formi, i to najmanje petnaest dana pre datuma koji u izjavi o otkazu navodiš kao dan prestanka radnog odnosa.…
Prestanak radnog odnosa znači da između zaposlenog i poslodavca više ne postoje uzajamna prava i obaveze koja su bila ustanovljena ugovorom o radu, opštim aktima i Zakonom o radu.…
Ako smatraš da si otkaz dobio iz nezakonitih razloga ili na nezakonit način, možeš da pokreneš postupak pred nadležnim sudom.…
Poslodavac ima pravo da ti uruči otkaz samo ako za to postoje opravdani razlozi u vezi sa tvojom radnom sposobnošću i ponašanjem, ili u vezi sa potrebama poslodavca/firme u kojoj radiš. U prevodu, to znači da otkaz možeš dobiti…
Pri sporazumnom prestanku radnog odnosa, uopšte nije važno zašto je do toga došlo. Važno je samo da se i poslodavac i zaposleni slažu oko toga da je odlazak zaposlenog najbolja ideja za sve, i da takvo slaganje formalizuju potpisom na sporazumu. Jednom kada to učine – svako može na svoju stranu.…
