Pri zasnivanju bračne zajednice, supružnici u nju donose svoju raniju imovinu, koja ostaje vlasništvo svakog od njih pojedinačno. Tokom trajanja zajednice, oni stiču novu imovinu. Gotovo sve što su tokom trajanja braka stekli, osim zakonom propisanih izuzetaka, njihova je zajednička imovina.
Kod zajedničke imovine, zajednička su i prava supružnika nad njom, što znači da su oni obavezni da se dogovaraju o njenom korišćenju, održavanju i eventualnoj prodaji.
Podelom zajedničke imovine utvrđuje se šta od zajedničkih stvari i imovinskih prava i obaveza pripada jednom, a šta drugom supružniku. Do podele najčešće dolazi prilikom razvoda, ali oba supružnika mogu da traže podelu i tokom braka.
Supružnici, ili oni koji to tek nameravaju da postanu, mogu svoje imovinske odnose da regulišu i bračnim ugovorom. Njime se partneri dogovaraju o podeli zajedničke imovine, a mogu odlučiti i da nikad ništa u braku ni ne bude zajedničko.
Supružnici ili vanbračni partneri mogu doći u situaciju da dele zajedničku imovinu prilikom razvoda, odnosno raskida vanbračne zajednice, ali i tokom trajanja zajednice, ako jedan od partnera to zatraži. Ukoliko oni ne mogu da se sporazumeju oko podele, odluku će doneti sud.
