Visoko obrazovanje može biti akademsko i strukovno. Cilj strukovnih studija jeste sticanje znanja i veština koje ćeš primeniti u praksi, dok akademske, osim za praktičan rad, osposobljavaju studente i da doprinesu naučnom i tehnološkom razvoju. Možeš studirati u državnoj ili privatnoj visokoškolskoj ustanovi — njihove diplome pravno su izjednačene.
Fakulteti i visoke škole raspisuju konkurs za upis na prvu godinu studija bar pet meseci pre početka školske godine. Na konkurs mogu da se prijave svi koji su završili odgovarajuću srednju školu, a kandidati se rangiraju prema uspehu iz srednje škole i rezultatima postignutim na prijemnom ispitu.
Na državnim fakultetima određeni broj studenata školuje se bez plaćanja školarine, o trošku državnog budžeta, to jest, u statusu budžetskog studenta. Ostali moraju sami da plaćaju godišnju školarinu, to jest, da studiraju u statusu samofinansirajućeg studenta.
Da bi stekao diplomu, treba da položiš određeni broj ispita i, na većini fakulteta i visokih škola, na kraju napišeš i odbraniš završni, to jest, diplomski rad. Na nekim fakultetima postoje i radovi koje moraš da odbraniš ranije tokom studija. Svaki ispit i svaki rad nosi određeni broj ESPB bodova, koji su značajni za upis naredne godine, završetak fakulteta i u slučaju da želiš da promeniš fakultet.
Postoji nekoliko zakonskih odredaba koje štite studente sa invaliditetom, a mnoge visokoškolske ustanove pružaju tim studentima veću i raznovrsniju podršku nego što ih zakon obavezuje. Za studente romske nacionalnosti važi poseban režim upisa na fakultete o trošku države, ali van kvote za budžetske studente, tako da nikom ne zauzimaju mesto.
Student mora da ispunjava svoje školske obaveze i poštuje propise ustanove koju pohađa, kao i prava zaposlenih i drugih studenata. Isto tako, i nastavnici u visokom školstvu moraju da poštuju zakone i interne propise ustanove u kojoj rade.
Student ima pravo da se kvalitetno školuje, učestvuje u odlučivanju o svim pitanjima koja ga se tiču i koristi sve povlastice na koje ima pravo zato što je student. U visokom obrazovanju svaka osoba mora biti zaštićena od diskriminacije, bilo prilikom upisa na fakultet ili tokom studiranja.
Ukoliko su ti prilikom upisa ili tokom studija povređena neka prava, možeš da se žališ samom fakultetu, da potražiš zaštitu ombudsmana ako on postoji na tvom univerzitetu, a svakako možeš da se obratiš republičkoj prosvetnoj inspekciji.
Da bi ostvario neke od mnogobrojnih povlastica i popusta za studente, dovoljno je da pokažeš indeks, dok je za druge neophodno da imaš studentsku čip karticu koju možeš da dobiješ u studentskom centru u gradu u kojem studiraš, a postoje i druge kartice koje omogućavaju popuste. Povlastice za gradski prevoz izdaju preduzeća koja obavljaju taj prevoz.
Autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova zagarantovana je Ustavom. To znači da država, osim što propisuje zakonske okvire, ne sme dublje da se meša u rad i organizaciju visokog školstva.
Nostrifikacija je postupak u kojem se diplome, svedočanstva, ispiti i akademske titule dobijene u inostranstvu priznaju za korišćenje u Srbiji, bilo radi nastavka školovanja ili radi zapošljavanja. Nostrifikovana diploma ima potpuno istu vrednost kao i ona stečena u Srbiji.
