Diskriminacija se može ispoljiti na mnogo različitih načina i teško je sve njih obuhvatiti nekim opisima i definicijama. Ipak, da bi se diskriminatorima ostavio što manji prostor za delovanje, Zakon o zabrani diskriminacije pokušao je da jasnije i detaljnije opiše kako se diskriminacija ispoljava.
Situacije u kojima se ispoljava diskriminacija su one u kojima se svakodnevno nalazimo. Svi moramo da zaradimo neki dinar, odemo u prodavnicu da ga potrošimo, moramo kod lekara, na opštinski šalter, deca moraju da se igraju u parku i svi moramo da prođemo ulicom. Jasno je propisano šta se u ovim situacijama ne sme događati.
Postoje neke situacije koje mogu izgledati diskriminatorske, ali se takvim ne smatraju. Tako poslodavac ima pravo da na posao primi kandidata čije lične osobine najpribližnije odgovaraju potrebama radnog mesta, a nije diskriminacija zbog političke pripadnosti kada je državnom funkcioneru zabranjeno da istovremeno obavlja i stranačku funkciju.
Zaštita od diskriminacije važi za sve. Uprkos tome, postoje neke situacije vezane za diskriminaciju pojedinih grupa koje je zakonodavac našao za shodno da posebno naglasi, zato što se one često događaju.
Nije svaka diskriminacija nepoželjna, neprihvatljiva i zakonom zabranjena. Nekim grupama ljudi prava su uskraćivana i kršena sistematski i to često vekovima. Zato se njima mora pomoći da dođu na “startnu poziciju” jednaku sa sa ostalim građanima.
Postoji nekoliko zakonskih načina da se izboriš sa diskriminacijom. Možeš da istovremeno iskoristiš jednu ili više tih mogućnosti. Uvek možeš da potraži’ zaštitu kod poverenika za zaštitu ravnopravnosti ili na sudu, u vidu tužbe za naknadu štete ili da podneseš krivičnu prijavu, a u nekim situacijama imaš na raspolaganju još mehanizama zaštite.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisna državna institucija koja se bavi zaštitom građana od svake vrste diskriminacije. Ako si žrtva diskriminacije, treba da mu podneseš pritužbu, a on će ti pomoći u svakom vidu borbe za ravnopravnost.
Šta je diskriminacija?
U mnogim sredinama preovlađuje mišljenje da izvesne grupe ljudi, određene nekom ličnom osobinom, svojstvom, a ne svojim ponašanjem, treba da imaju manja, a neke veća prava ili mogućnosti. Diskriminacija je kada neko takve stavove pokuša da sprovede u stvarnosti, dakle da određenim grupama ljudi uskrati prava koja im pripadaju.