U pravu si! Online

Vrste visokoškolskih ustanova

Visoko obrazovanje može biti akademsko i strukovno. Cilj strukovnih studija jeste sticanje znanja i veština koje ćeš primeniti u praksi, dok akademske, osim za praktičan rad, osposobljavaju studente i da doprinesu naučnom i tehnološkom razvoju.

Akademsko obrazovanje možeš steći na univerzitetu (koji se sastoji iz više fakulteta ili umetničkih akademija), a strukovno na visokoj školi strukovnih studija.

Obe vrste visokog obrazovanja odvijaju se u pet oblasti:

  • prirodno-matematičke nauke,
  • društveno-humanističke nauke,
  • medicinske nauke,
  • tehničko-tehnološke nauke,
  • umetnost.

Nivoi studija

Akademske studije imaju tri nivoa:

  1. osnovne akademske studije (traju tri ili četiri godine),
  2. master i specijalističke akademske studije (jedna ili dve godine),
  3. doktorske studije (tri godine).

Strukovne studije imaju dva nivoa:

  1. osnovne strukovne studije (tri godine),
  2. specijalističke strukovne studije (jedna ili dve godine).

U oba slučaja, posle završene srednje škole upisuješ prvo osnovne studije, pa tek kada završiš taj nivo, možeš (a ne moraš) da ideš dalje. Kad je reč o medicinskim naukama (medicina, stomatologija, farmacija, veterina) odmah upisuješ integrisane osnovne i master studije koje za medicinu traju šest, a za stomatologiju, farmaciju i veterinu pet godina.

Akreditacija

Svaka visokoškolska ustanova i svaki studijski program (smer) moraju da prođu kroz postupak akreditacije, u kojem se utvrđuje da li fakultet ili visoka škola imaju odgovarajući nastavni kadar, prostor, opremu i druge uslove neophodne za odvijanje nastave, kao i koliki broj studenata smeju da prime. To važi i za državne i za privatne univerzitete i visoke škole. Postupak akreditacije sprovodi se svakih pet godina, a moguća je i vanredna provera da li visokoškolska ustanova ispunjava uslove za rad.

Bitno je da pre upisa proveriš da li ustanova i studijski program na koji hoćeš da se upišeš imaju akreditaciju. Listu akreditovanih ustanova i programa možeš naći na sajtu Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta.

Privatno i državno visoko školstvo

Visokoškolske ustanove može da osnuje država, ali i preduzeća, organizacije i pojedinci. Policijske i vojne akademije sme da osnuje isključivo država.

Diplome s privatnih i državnih fakulteta po svemu su pravno potpuno izjednačene. To važi i za strane diplome koje su priznate (nostrifikovane) za teritoriju Republike Srbije.

U privatnim visokoškolskim ustanovama ne postoji studiranje bez plaćanja školarine, to jest, o državnom budžetu. Ipak, i u nekima od njih, za dobre studente postoji mogućnost da ne plaćaju školarinu, tako što će biti stipendisti fakulteta.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
3.9/5
(Ukupan broj ocena:11)
This entry was posted in Visoko obrazovanje and tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • btd

    btd
  • netherlands

    netherlands
  • Ministarstvo

    ministarstvo omladine i sporta
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • b92

    b92
  • ringier

    ringier
  • mtv

    mtv
  • boje

    boje