U pravu si! Online

Ocenjivanje i napredovanje studenata

Da bi stekao diplomu, treba da položiš određeni broj ispita i, na većini fakulteta i visokih škola, na kraju napišeš i odbraniš završni (diplomski) rad. Na nekim fakultetima postoje i radovi koje moraš da odbraniš ranije tokom studija (projektni radovi i slično). Svaki ispit i rad nosi određeni broj ESPB bodova.

Evropski sistem prenosivih bodova (ESPB)

Skraćenica ESPB označava Evropski sistem prenosivih bodova. U ovaj sistem uključene su visokoškolske institucije iz 47 evropskih i azijskih zemalja. Student dobija po 60 bodova za uspešno završavanje svake godine studija, pa na trogodišnjim osnovnim studijama sakupi 180, a na četvorogodišnjim 240 bodova. Master mora da ima ukupno najmanje 300 ESPB bodova (računajući i one sa osnovnih studija), a doktor 480.

Onih 60 ESPB bodova odgovaraju prosečnom angažovanju od 40 sati nedeljno tokom školske godine koja traje 30 nedelja, a za svaki ispit i rad određuje se onoliko bodova koliko je procenjeno da je potrebno vremena rada na fakultetu da bi se on savladao (25 do 30 sati rada za jedan ESPB bod).

Ako neki ispit nosi, na primer, sedam bodova, to ne znači da se za ocenu 10 dobija svih sedam, a za ocenu šest, recimo, četiri boda. Svako ko položi ispit, bez obzira na ocenu, dobiće svih sedam bodova.

Zašto su važni ESPB bodovi?

ESPB bodovi bitni su kao uslov za upis naredne godine ili narednog stepena studija i ako želiš da nastaviš školovanje na nekoj drugoj visokoškolskoj instituciji u Srbiji ili bilo kojoj drugoj zemlji koja primenjuje ovaj sistem. Ukoliko želiš da pređeš na drugi fakultet, oni će uporediti program po kome si ti studirao i onaj po kojem oni rade, i priznaće onoliko bodova koliko nose predmeti koji se u dovoljnoj meri preklapaju da bi bili priznati.

Obavezni i izborni predmeti

Programom za svaki smer na studijama (studijski program) predviđeno je koji su predmeti obavezni i na kojoj godini, kao i koliko ESPB bodova nosi svaki od njih. Ostatak do broja bodova neophodnog za upis godine ostvaruje se putem izbornih predmeta, kojih je najmanje na prvoj godini, a na svakoj sledećoj sve ih je više.

Obično se daje grupa izbornih predmeta u kojoj svi vrede isti broj bodova, i kaže se „iz ove grupe bira se jedan predmet“ ili „u ovoj grupi biraju se dva od pet“.

Student koji ne položi ispit iz obaveznog predmeta do početka naredne školske godine, upisuje isti predmet i nastavu pohađa iz početka (ne računaju mu se ni predispitne obaveze iz tog predmeta iz prethodne godine).

Student koji ne položi ispit iz izbornog predmeta, može ponovo upisati isti ili se opredeliti za drugi izborni predmet.

Ocenjivanje

Ocena iz svakog predmeta zavisi od broja poena (ne mešati sa ESPB bodovima) koje student sakupi. Ukupan broj poena za svaki predmet je 100. Ocene se dobijaju na osnovu tih poena i kreću od pet (što je nedovoljna ocena) do 10. Obično se šestica dobija za 50 do 60 poena, sedmica za 60 do 70 i tako dalje do desetke, koju dobijaju oni koji steknu između 90 i 100 poena.

Poeni se sakupljaju na dva načina: ispunjavanjem predispitnih obaveza (pohađanje predavanja, kolokvijumi, dobrovoljni rad…) i polaganjem ispita. Na predispitnim obavezama može se zaraditi između 30 i 70 poena, zavisno od predmeta, s tim što maksimalan broj poena koji se dobija za ispunjavanje predispitnih obaveza mora biti predviđen studijskim programom. Ostatak do 100 dobija se na ispitu.

Studijskim programima precizno je opisano koliko se poena dobija za ispunjavanje svake pojedinačne obaveze, pa bi bilo dobro da to pročitaš.

Ispiti

Provera znanja na ispitu može biti usmena, pismena i praktična, ili se sastoji od neke kombinacije ovih načina provere. Ma iz koliko delova da se sastoji ispit, na kraju se na njemu dobija jedna jedinstvena ocena. Ispit se polaže u prostorijama fakulteta, osim kada sama priroda ispita zahteva da se on polaže negde drugde.

Ispit se polaže odmah po završetku nastave iz datog predmeta, a najkasnije do početka nastave tog predmeta u narednoj školskoj godini. Fakultet mora da obezbedi šest ispitnih rokova u toku školske godine i sam određuje njihov raspored, s tim što se poslednji od njih mora završiti najkasnije 10. oktobra. Izuzetno, kada se polaže ispit iz umetničkih predmeta, može biti određen i samo jedan ispitni rok.

Polaganje se mora organizovati na jednom od jezika na kojima je izvođena nastava, a studenti sa invaliditetom imaju pravo da polažu na način koji odgovara njihovim mogućnostima. Fakultet treba da obezbedi javnost ispita, ali sam propisuje na koji će način to uraditi.

Ako nisi zadovoljan ocenom

Ukoliko si nezadovoljan ocenom, a smatraš da ispit nije sproveden prema propisima (uključujući i propise fakulteta), možeš da podneseš prigovor dekanu u roku od 36 sati od dobijanja ocene. Dekan ima 24 sata da odluči o prigovoru. Ako se utvrdi da je prigovor osnovan, fakultet ti mora omogućiti da ponovo polažeš ispit u roku od tri dana od kada primiš pismenu odluku dekana.

Ukoliko neki ispit ne položiš iz tri puta, imaš pravo da tražiš da ga dalje polažeš pred komisijom, umesto pred samo jednim profesorom.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.7/5
(Ukupan broj ocena:26)
This entry was posted in Visoko obrazovanje and tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • btd

    btd
  • netherlands

    netherlands
  • Ministarstvo

    ministarstvo omladine i sporta
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • b92

    b92
  • ringier

    ringier
  • mtv

    mtv
  • boje

    boje