U pravu si! Online

Ispitivanje i ocenjivanje učenika (SŠ)

Iako nam ponekad može izgledati kao da ocena postoji samo da bismo je sakrili od roditelja, ona zapravo treba da ispuni nekoliko važnih funkcija:

  • da bude objektivna i pouzdana mera napredovanja učenika;
  • da podstiče učenika na aktivni odnos prema obrazovnom procesu;
  • da osposobljava učenika za objektivnu procenu sopstvenih postignuća, kao i postignuća drugih učenika;
  • da bude pokazatelj efikasnosti rada nastavnika i škole.

Vrste ocena

Najveći broj predmeta u srednjoj školi ocenjuje se brojčanim ocenama – od 1 do 5. Opisne ocene koriste se samo pri ocenjivanju uspeha učenika u verskoj nastavi i građanskom vaspitanju.

Načini i dinamika ocenjivanja

Na jednom času, učenik srednje škole ne može dobiti više od jedne ocene. Istovremeno, tokom jednog polugodišta mora biti ocenjen najmanje tri puta iz svakog predmeta.

Svaka ocena je javna; učenik ima pravo da zna šta je dobio, ali i zašto je dobio baš tu ocenu, i to neposredno po završetku ispitivanja i unošenja ocene u dnevnik. Ako nastavnik odbije da obrazloži svoju odluku, učenik ima pravo da podnese prigovor na ocenu.

Pismeno ocenjivanje obavlja se kroz pismene zadatke, kao i kroz kontrolne vežbe i zadatke, domaće zadatke, testove znanja i slično. U svakom slučaju, tokom jednog dana učenik može imati samo jednu pismenu proveru znanja na času.

Usmeno ispitivanje obavezno je iz svih predmeta za koje nastavni plan i program ne predviđa pismeni zadatak; svaki učenik mora biti usmeno ocenjen najmanje tri puta tokom polugodišta.

Kriterijumi za ocenjivanje

Kriterijumi za ocenjivanje učenika jesu „vrsta, obim i nivo znanja, umenja i veština i angažovanje učenika u nastavnom procesu“, pri čemu se u obzir uzimaju i ličnost učenika, njegove sposobnosti i karakteristike, ali i uslovi u kojima živi, odnosno uslovi u kojima stiče obrazovanje.

Kada je reč o predmetima koji zahtevaju posebne sposobnosti učenika (kao što je, recimo, fizičko vaspitanje), nastavnik je dužan da, prilikom odlučivanja o oceni, uzme u obzir te sposobnosti, kao i stepen spremnosti i umešnosti učenika. Ako učenik prosto nema potrebne sposobnosti (na primer, ne može da baci „medicinku“ dalje od dva metra, bez da poleti zajedno s njom), nastavnik će posebno uzeti u obzir stepen truda i angažovanja.

Predmetna ocena jeste samo to – ocena znanja i zalaganja učenika u oblasti kojom se određeni predmet bavi. Zato, zabranjeno je kazniti učenika nižom ocenom ili „vaspitnom“ kecom zbog toga što je zakasnio na čas, potukao se na odmoru ili se glupirao tokom odgovaranja; za sve to postoje posebne disciplinske procedure i mere.

Zaključna ocena

Zaključna ocena donosi se na kraju prvog i drugog polugodišta školske godine, i predstavlja konačnu ocenu rada i zalaganja svakog učenika. Najčešće se dobija utvrđivanjem proste artimetičke sredine svih pozitivnih ocena koje je učenik dobio tokom perioda za koji se zaključuje ocena. Predlaže je predmetni nastavnik, a zaključuje odeljensko veće. Ako veće prihvati predlog nastavnika, utvrđuje novu ocenu glasanjem.

Zaključna ocena ne može se utvrditi samo na osnovu jedne ocene, ili na samo na osnovu pismene provere znanja, i ne može biti veća od najveće ocene koju je učenik dobio tokom godine.

Prigovori i žalbe na ocene

Ako si nezadovoljna ocenom koju si dobila iz nekog predmeta tokom usmenog ili pismenog ispitivanja, možeš da pokušaš da je osporiš podnošenjem prigovora direktoru škole – a to pravo ima i tvoj roditelj. Prigovor se podnosi u roku od tri dana od saopštenja ocene; direktor ima tri dana da na prigovor odgovori – nakon konsultacija sa odeljenskim starešinom i pedagoško-psihološkom službom. Ako se proceni da je tvoj prigovor osnovan, direktor će poništiti ocenu posebnim rešenjem, a zatim obrazovati komisiju za ponovnu proveru tvog znanja. Ako si spornu ocenu dobila nakon usmenog odgovora, komisija će te ponovo ispitati, a ako si je dobila nakon pismenog ispitivanja, komisija će ponovo pregledati tvoj rad.

Postoji i procedura za pokušaj osporavanja zaključne ocene na kraju drugog polugodišta: rok za podnošenje žalbe je tri dana od dobijanja đačke knjižice, odnosno svedočanstva, a direktor o žalbi odlučuje u roku od 24 sata od prijema žalbe. Pozitivno rešenje žalbe znači da će direktor poništiti zaključnu ocenu, obrazovati komisiju i poslati te da pred njom polažeš ispit.

Žalbu možeš podneti i na rezultate ispita, najkasnije 24 sata od trenutka saopštenja ocene, koliki je i rok direktoru da donese odluku o žalbi. Ako se ispostavi da je tvoja žalba opravdana, direktor će formirati novu komisiju, pred kojom ćeš ponovo polagati ispit u roku od tri dana. Odluka ove komisije smatra se konačnom.

U svakom od opisanih slučajeva, komisija se sastoji od najmanje tri člana, od kojih su dva stručna za predmet iz kojeg si dobila spornu ocenu. Ako škola nema dovoljno stručnih lica, dužna je da angažuje nastavnike iz druge škole. Naravno, nastavnik čija ocena je osporena nema pravo da bude član komisije; takođe, u slučaju ponavljanja poništenog ispita, nova komisija ne sme sadržati članove prethodne.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.3/5
(Ukupan broj ocena:71)
This entry was posted in Tok školovanja and tagged , , , , . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • btd

    btd
  • netherlands

    netherlands
  • Ministarstvo

    ministarstvo omladine i sporta
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • b92

    b92
  • ringier

    ringier
  • mtv

    mtv
  • boje

    boje