U pravu si! Online

Dozvoljeni minus

Dozvoljeni minus, odnosno dozvoljeno prekoračenje računa, kako se to zvanično zove, jeste jedan oblik gotovinskog kredita. Većina banaka omogućava klijentima koji kod njih otvore tekući račun i svakog meseca imaju priliv na taj račun po osnovu uplate stalnih primanja (plate ili penzije), da već posle prve uplate primanja zatraže da im banka omogući da uz sopstveni potroše i određeni iznos bančinog novca (obično do visine plate ili penzije), odnosno da od banke dobiju pozajmicu.

Informacije o dozvoljenom minusu, ponuda za zaključenje ugovora o tome i izveštaji o promenama na računu moraju biti formulisani u skladu s pravilima informisanja klijenata.

Kome se odobrava minus?

Najčešće na ovaj vid kreditiranja mogu da računaju stalno zaposleni, samozaposleni (preduzetnici) i penzioneri. Neke banke odobravaju minus i osobama koje ne spadaju u ove tri kategorije, ali pod uslovom da imaju nekakva redovna primanja i da umesto one prve uplate primanja koja je uslov za odobrenje minusa, polože takozvani sigurnosni depozit.

Koliki se iznos minusa odobrava?

Banke najčešće odobravaju minus u visini stalnog mesečnog primanja (zarade ili penzije), ali ima i onih koje dozvoljavaju i veći minus (na primer, 50 odsto veći od mesečnih primanja). Pri tom sve banke imaju gornji limit minusa, pa on ne može biti veći od, na primer, 400.000 ili 500.000 dinara, bez obzira na to kolika ti je plata.

Kamata na dozvoljeni minus

Na ovako dobijenu pozajmicu plaćaju se veoma visoke kamate (efektivna kamatna stopa, dakle, kada se uračunaju svi troškovi, iznosi i do 45 odsto godišnje). Uz to, kamata se obračunava dnevno, a naplaćuje mesečno, i za taj iznos kamate se svakog meseca zadužuje tvoj tekući račun. To znači da, ako iskoristiš ceo iznos dozvoljenog minusa (u visini cele jedne plate), uplata plate neće biti dovoljna da pokrije ceo minus. Pri tom, ukoliko ti plata stigne na račun posle zaduženja računa kamatom, ulaziš u nedozvoljeni minus (za iznos kamate), na koji plaćaš posebnu kamatu, koja iznosi i do 98 odsto godišnje.

Trajanje ugovora o dozvoljenom prekoračenju

Pozajmica, uključujući i kamatu, mora se u potpunosti vratiti do dana isteka ugovora o dozvoljenom prekoračenju (ugovor se sklapa najčešće na 12 meseci, mada neke banke odobravaju minus i na 24 meseca). Onda račun bar jedan dan mora biti na nuli ili u plusu da bi ti banka nanovo odobrila minus.

Sadržina ugovora

Uz opšte podatke, ugovor o dozvoljenom prekoračenju mora da sadrži:

  • nominalnu kamatnu stopu, uz određenje da li je ona fiksna ili promenljiva i, ako je promenljiva, elemente na osnovu kojih se ona određuje (to moraju biti neki elementi koji se zvanično objavljuju, kao što su referentna kamatna stopa ili rast potrošačkih cena, a ne nešto na šta mogu da utiču klijent ili banka) i vremenske razmake u kojima će se menjati, kao i metod obračuna kamate;
  • efektivnu kamatnu stopu (dakle, kolika je kamata kada se uračunaju svi troškovi);
  • vrstu i visinu svih naknada i troškova koje korisnik mora da plati;
  • kamatnu stopu na nedozvoljeni minus, odnosno kašnjenje u isplati;
  • obaveštenje o tome u kojim slučajevima banka može da traži potpunu isplatu dozvoljenog prekoračenja;
  • upozorenje o posledicama neizmirivanja obaveza, uslove, postupak i posledice raskida ugovora i obaveštenje o uslovima i načinu ustupanja potraživanja (prodaje duga) u slučaju neizmirenja obaveza.

Odustanak od ugovora

Od ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa možeš da odustaneš u roku od 14 dana od potpisivanja, bez navođenja razloga za to. O odustajanju treba pismeno da obavestiš banku, preporučenom poštom, a ugovor prestaje da važi na dan kada banka primi to obaveštenje. Dužan si da u roku od 30 dana od slanja obaveštenja vratiš pozajmicu ako si je koristio, i da na to platiš ugovorenu kamatu. Banka ti ne može naplatiti nikakve druge naknade.

Ako ti se pogorša finansijska situacija

Ako se, dok važi ugovor o dozvoljenom minusu, desi nešto van tvoje kontrole što ti otežava ili onemogućava isplatu duga (na primer, izgubiš posao), na tvoj zahtev banka može (ali ne mora) da proglasi zastoj u otplati (moratorijum) za određeni period, u kojem ne obračunava kamatu predviđenu za slučaj kašnjenja u isplati pozajmice.

Ustupanje (prodaja) duga

Banka može da proda tvoj dug drugoj banci, ali o tome mora da te obavesti. To se najčešće dešava kada ne može da ga naplati. Ceo dug po jednom ugovoru može se prodati samo jednoj banci, banka ne može da prodaje dug „na parče“. U slučaju prodaje duga ti zadržavaš sva prava i obaveze iz prvobitnog ugovora, a banka koja je kupila dug nema pravo da te dovede u nepovoljniji položaj od onoga u kojem bi bio da potraživanje nije prodato, a ne može ni da ti naplati nikakve dodatne troškove.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.1/5
(Ukupan broj ocena:22)
This entry was posted in Računi and tagged , , , , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • btd

    btd
  • netherlands

    netherlands
  • Ministarstvo

    ministarstvo omladine i sporta
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • b92

    b92
  • ringier

    ringier
  • mtv

    mtv
  • boje

    boje