U pravu si! Online

Pravo svojine

To što si vlasnik neke stvari, pa i nekretnine, u pravnom smislu znači da nad njom imaš pravo svojine, koje podrazumeva da tu nekretninu možeš da koristiš (stanuješ u njoj, koristiš je za obavljanje neke delatnosti, primiš nekog u goste…) i da njome raspolažeš (da je održavaš ili adaptiraš, izdaješ u zakup, staviš pod hipoteku, prodaš…). Naravno, ova prava podležu određenim zakonskim ograničenjima. Na primer, to što si vlasnik kuće ne daje ti pravo da je zapališ, a poljoprivredno zemljište imaš pravo da koristiš samo za poljoprivredu.

Svako je dužan da se uzdržava od povrede prava svojine neke druge osobe, pa možeš da tražiš zaštitu države (policije, suda, inspekcije…) ako te neko ometa u korišćenju ovih prava. I državni organi mogu da uđu u tvoj stan ili kuću samo po odluci suda, a bez nje samo ako je to neophodno radi hapšenja nekog kriminalca ili otklanjanja neposredne opasnosti za ljude ili imovinu (na primer, ako ti je u stanu požar, vatrogasci neće pitati ni tebe ni sud da li smeju da uđu).

Sticanje prava svojine

Možeš postati vlasnik neke nekretnine tako što ćeš je izgraditi, pribaviti nekim pravnim poslom (kupoprodajom, poklonom, ugovorom o doživotnom izdržavanju…), naslediti, ili ako sud odluči da je nekretnina tvoja. Vlasnik možeš postati i nad nekretninom koju nisi stekao ni na jedan od pomenutih načina, ako si je

(koristio, imao ključ…) određeni broj godina (u nekim slučajevima 10 godina, u drugim 20), a pri tom nisi znao da ona nije tvoja.

Na osnovu pravnog posla, pravo svojine stičeš tek kada se u katastar upišeš kao vlasnik. Ako si nekretninu nasledio, postaješ vlasnik u trenutku smrti ostavioca, ali to ipak treba da upišeš u katastarske knjige.

Ograničenje prava svojine

Osim već pomenutog poljoprivrednog zemljišta, obaveza korišćenja nekretnine u skladu s njenom namenom važi i za ostala prirodna dobra, kao i za kulturna, pa i za stambene objekte koji su zaštićeni zbog svoje kulturne ili istorijske vrednosti.

Osim toga, vlasnik nekretnine mora da vodi računa o tome kako je koristi da ne bi uznemiravao druge i ometao ih u korišćenju njihovih nekretnina, i da otklanja smetnje koje potiču od njegove nekretnine. Reč je, na primer, o smetnjama kao što su prenošenje dima, neprijatnih mirisa, toplote, čađi, potresima, buci, oticanju otpadnih voda i slično. Ova obaveza nastaje samo ako te smetnje prelaze granicu uobičajenu s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike, ili ako se njima prouzrokuje znatnija šteta. Recimo, za seoske prilike uobičajen je „miris“ koji prouzrokuje držanje stoke, dok je to za gradske uslove neprihvatljivo. Vlasnik nepokretnosti koji trpi zbog ovakvih smetnji može da traži od suda da ti zabrani da radiš ono što mu smeta.

Pod određenim uslovima, kad je to neophodno, vlasnik neke druge, obično susedne nekretnine, može imati pravo da prođe preko tvog placa ili kroz tvoj stan (na primer, kada sa svog placa nema izlaz na javni put), ili da uđe u tvoj posed (recimo, ako se ventil kojim se kod njega zatvara voda nalazi u tvom stanu). Isto tako, neke osobe mogu imati pravo (na osnovu odluke suda, ugovora ili testamenta) da koriste nekretninu koja je tvoje vlasništvo ili ubiraju plodove od nje (da uzimaju kiriju ako je izdaješ).

Prestanak prava svojine

Tvoje pravo svojine nad nekretninama (i ostalim stvarima) prestaje:

  • kad neko drugi stekne pravo svojine na istoj stvari, odnosno nekretnini;
  • ako napustiš nekretninu (ona se smatra napuštenom ukoliko na nesumnjiv način izraziš da ne želiš više da je držiš, i tada prelazi u državnu svojinu);
  • propašću nekretnine, to jest, ako se zgrada sruši, izgori i tome slično (ono što ostane posle propasti i dalje je tvoje);
  • u drugim slučajevima određenim zakonom, na primer, ako ti je država oduzme radi ostvarivanja nekog javnog interesa, kao što je gradnja puta, pruge ili brane (tada država mora da ti isplati pravičnu nadoknadu).

Prava stranaca

Strani državljani i firme mogu da stiču nekretnine na teritoriji Srbije na isti način kao naši državljani i domaće firme i imaju ista vlasnička prava, pod uslovom da postoji uzajamnost, odnosno, da su našim građanima i preduzećima garantovana ista prava u zemljama iz kojih dolaze ti stranci.

Informaciju o tome da li postoji uzajamnost možeš da tražiš pismenim putem od Ministarstva pravde (preciznije, od Odeljenja za međunarodnu pravnu pomoć u Sektoru za normativne poslove i međunarodnu saradnju). Obrazac zahteva može se preuzeti sa sajta Ministarstva pravde.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
3.9/5
(Ukupan broj ocena:15)
This entry was posted in Svojina na nepokretnostima and tagged , , , , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • btd

    btd
  • netherlands

    netherlands
  • Ministarstvo

    ministarstvo omladine i sporta
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • b92

    b92
  • ringier

    ringier
  • mtv

    mtv
  • boje

    boje