U pravu si! Online

Podnošenje zahteva i postupak odlučivanja

Postupke vraćanja oduzete imovine i dodeljivanja obeštećenja njenim vlasnicima i njihovim naslednicima vodi Agencija za restituciju. Ona je 6. februara 2012. objavila javni poziv za podnošenje zahteva za vraćanje imovine. Zahtev se, u roku od dve godine od objavljivanja javnog poziva, dakle, do 6. februara 2014. godine, podnosi Agenciji na propisanom obrascu i s potrebnim dokazima, na šalterima određenih pošta. Javni poziv i spisak pošta na čijim šalterima možeš da predaš zahtev možeš naći na sajtu Agencije.

Ko može da podnese zahtev?

Pravo na podnošenje zahteva imaju svi bivši vlasnici oduzete imovine, njihovi zakonski naslednici ili pravni sledbenici. Zahtev mogu podneti zajedno svi zakonski naslednici bivšeg vlasnika ili svaki od njih pojedinačno. Pri tom nije bitno da li su podnosioci zahteva podneli prijavu u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine iz 2005. godine — u svakom slučaju mogu da podnesu zahtev.

Sadržaj zahteva i prateća dokumentacija

Zahtev sadrži podatke o bivšem vlasniku, oduzetoj imovini i pravu svojine bivšeg vlasnika na toj imovini, o osnovu, vremenu i aktu oduzimanja, kao i o podnosiocu zahteva i njegovoj pravnoj vezi s bivšim vlasnikom. Uz zahtev se prilažu, u originalu ili overenoj fotokopiji, dokazi o svim tim podacima, kao i drugi dokazi koji mogu biti od značaja za odlučivanje o zahtevu.

Ukoliko je reč o imovini oduzetoj u okviru krivičnog postupka (konfiskovanoj imovini), treba priložiti i pravosnažnu sudsku odluku o rehabilitaciji ili dokaz da je podnet zahtev za rehabilitaciju.

Strani državljani ne moraju da dostave dokaze da pitanje obeštećenja nije rešeno na drugi način i da bivši vlasnik nije bio pripadnik okupacionih snaga za vreme Drugog svetskog rata, jer će nadležni organi to utvrđivati po službenoj dužnosti.

Svi organi vlasti i druge institucije i organizacije dužni su da, u okviru svojih nadležnosti, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od kada se to od njih zatraži, izdaju svu potrebnu dokumentaciju i podatke kojima raspolažu.

Nepotpun zahtev

Zahtev koji ne sadrži sve potrebne podatke i uz koji nisu priloženi dokazi biće odbačen. Osoba čiji je zahtev odbijen može da podnese novi zahtev do isteka krajnjeg roka. Ne možeš da se žališ na odbacivanje zahteva, ali možeš da podneseš tužbu Upravnom sudu.

Odluka o zahtevu

Agencija utvrđuje sve bitne činjenice i okolnosti i donosi rešenje kojim utvrđuje korisnika, imovinu koja se vraća, odnosno za koju se daje obeštećenje, privremenu visinu obeštećenja i iznos akontacije, kao i ko mora da vrati imovinu, kako i kada. Tačan iznos obeštećenja utvrđuje se naknadno, jer je potrebno da se uklopi u ukupan fond od dve milijarde evra (vidi članak Obeštećenje).

Ukoliko zahtev obuhvata više nekretnina ili pokretnih stvari, Agencija može doneti više rešenja.

U rešenju o vraćanju nalaže se nadležnim organima izvršenje rešenja, kao i brisanje eventualnih tereta (hipoteka nad nekretninama).

Agencija mora da odluči o zahtevu u roku od šest meseci, a izuzetno, u slučaju posebno složenih predmeta, u roku od godinu dana.

Ukoliko Agencija utvrdi da je zahtev neosnovan, doneće rešenje o odbijanju zahteva.

Kad se ista imovina vraća većem broju korisnika

U slučaju kad je rešenjem o vraćanju određeno više korisnika, svakom od njih odrediće se pripadajući deo imovine, odnosno obeštećenja, prema pravosnažnom rešenju o nasleđivanju bivšeg vlasnika (ako takvo rešenje postoji) ili na osnovu sporazuma zakonskih naslednika. Ako se korisnici i njihovi udeli ne mogu utvrditi, Agencija će, pre nego što donese rešenje, podnosioce zahteva za ostvarivanje prava po ovom zakonu uputiti da ova pitanja reše pred sudom.

Žalba i sudska zaštita

Protiv rešenja o odbijanju zahteva podnosilac zahteva, obveznik vraćanja imovine i republički javni pravobranilac mogu izjaviti žalbu ministarstvu nadležnom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja. Ministarstvo je dužno da odluči o žalbi u roku od 90 dana od prijema.

Protiv drugostepenog rešenja može se pokrenuti upravni spor, to jest, podneti tužba Upravnom sudu. Ovaj sudski postupak smatra se hitnim.

Ako je rešenje o vraćanju ili obeštećenju za određenu imovinu doneto, ali su u njemu kao korisnici vraćanja ili obeštećenja navedene druge osobe, a ne podnosilac zahteva, on može da pokrene parnicu protiv osoba koje su određene za korisnike.

Postupak posle donošenja rešenja

Na osnovu pravosnažnog rešenja o vraćanju nekretnine vlasnik ima pravo da upiše pravo svojine u katastar, a ako je određeno obeštećenje, nadležni organ će na osnovu pravosnažnog rešenja o tome predati korisniku obveznice ili potvrdu o njihovom izdavanju.

Troškovi

U celom ovom postupku ne plaćaju se nikakvi porezi, administrativne ili sudske takse. Podnosilac zahteva snosi eventualne troškove postupka, osim plaćanja usluga Republičkog geodetskog zavoda (katastra), koje su besplatne za podnosioce zahteva za vraćanje imovine i obeštećenje.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
5.0/5
(Ukupan broj ocena:1)
This entry was posted in Restitucija and tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • btd

    btd
  • netherlands

    netherlands
  • Ministarstvo

    ministarstvo omladine i sporta
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • b92

    b92
  • ringier

    ringier
  • mtv

    mtv
  • boje

    boje