• zaštitu života, prava, sloboda i ličnog integriteta ljudi;
• zaštitu imovine;
• sprečavanje, otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela i prekršaja ili za druge vidove borbe protiv kriminala;
• otkrivanje i hvatanje izvršilaca krivičnih dela i prekršaja i drugih osoba za kojima se traga.

Način pozivanja

Na razgovor se poziva pisanim putem, osim ukoliko je slučaj hitan. Tada policajac može pozvati građanina na razgovor i lično ili telefonom. Poziv se može uputiti čak i preko medija ako je to neophodno zbog opasnosti od odlaganja, bezbednosti postupanja ili kada se upućuje većem broju osoba.

U pozivu se moraju navesti naziv i adresa policijske uprave i policijske stanice koja te poziva, broj i datum poziva, lični podaci pozvane osobe, datum, vreme i mesto na koje se ona poziva, kao i razlog pozivanja i službeni pečat i potpis. U slučaju da si pozvan zbog davanja obaveštenja o nekom krivičnom delu, mora biti navedeno i u kom te svojstvu pozivaju — kao svedoka ili osumnjičenog.

Pisani poziv upućuje se poštom ili ti ga lično dostavlja policajac, na adresi stanovanja ili na drugom mestu na kojem te zatekne; na vratima stana može ti uručiti poziv od 6 do 22 sata, a van tog vremena samo ako je slučaj izuzetno hitan; u stan može da uđe samo ako ga ti pozoveš. Pre nego što ti uruči poziv, mora da proveri tvoj identitet (pogleda ličnu kartu), a kad ti da poziv, tražiće da potpišeš potvrdu o prijemu. Ukoliko primalac ne zna da piše, nije u stanju da se potpiše ili očigledno izbegava da primi poziv, policajac će o tome na licu mesta napraviti službenu belešku: računaće se kao da si primio poziv, a odbijanje može da izazove sumnje i da si dublje umešan u slučaj koji istražuju.

Prilikom usmenog poziva ili poziva telefonom, policajac mora da ti kaže razlog poziva. Ako te poziva lično („uživo“), može da ti ponudi da te preveze do stanice, a ti imaš pravo da to odbiješ. O ovakvom pozivanju policajac mora da napravi službenu belešku. Ukoliko se odazoveš pozivu, možeš da tražiš da ti izdaju pisanu potvrdu da si se odazvao.

Pozivanje maloletnika i osoba pod starateljstvom

Maloletnik se poziva isključivo pisanim pozivom, preko roditelja ili staratelja, a punoletne osobe kojima je oduzeta poslovna sposobnost — preko staratelja.

Ako policajac utvrdi da bi pozivanje maloletnika preko roditelja bilo u suprotnosti s njegovim pravima i interesima, poziv će uputiti preko nadležnog centra za socijalni rad.

Mesto i vreme razgovora

Razgovor se može voditi u tvom stanu, na tvom radnom mestu, na drugom pogodnom mestu ili u policijskoj stanici. Pri određivanju vremena i mesta, policajci moraju da vode računa o tome da ti time ne izazovu nepotrebne teškoće: ne može u stanu ako ti to ne želiš; ne može u stanici ako se sam staraš o bebi; ne može tokom tvog radnog vremena ako bi ti to napravilo problem na poslu…

Ukoliko policija prikuplja obaveštenje o izvršenom krivičnom delu, razgovor može da traje onoliko koliko je neophodno da se dobije potrebno obaveštenje, a najduže četiri sata. U ostalim slučajevima trajanje razgovora nije propisano.

Po odobrenju istražnog sudije, odnosno predsednika sudskog veća, policija može prikupljati obaveštenja i od osoba koje su u pritvoru, ako je to potrebno radi otkrivanja drugih krivičnih dela i učinilaca. Razgovor se obavlja u samom istražnom zatvoru, uz prisustvo sudije, a na zahtev pritvorenika može biti prisutan i njegov advokat.

Mesto i uslovi razgovora s maloletnikom

Obaveštenja od maloletnika i mlađih punoletnih osoba (do 21 godine) koje žive s roditeljima, policija po pravilu prikuplja u njihovom stanu. Prikupljanje obaveštenja u školi moguće je u prisustvu direktora škole, odnosno pedagoga ili psihologa koga direktor odredi, i to samo ako roditelj ne može ili ne želi da dođe u školu.

Prikupljanje obaveštenja od maloletnih žrtava krivičnog dela i maloletnika osumnjičenih da su počinili neko krivično delo može se obavljati i uz pomoć pedagoga, psihologa ili drugog stručnog lica.

Prinudno dovođenje

Ukoliko se bez opravdanog razloga, kao što je, na primer, bolest, ne odazoveš pisanom policijskom pozivu koji ti je pravilno uručen, mogu te prinudno dovesti u policijsku stanicu, ali samo ako si u pozivu upozoren na tu mogućnost.

U slučaju da si već bio na razgovoru o nekom krivičnom delu, mogu te ponovo pozvati, ali te na drugi razgovor o istom krivičnom delu ne mogu prinudno dovoditi.

Prava građana tokom razgovora

Nisi dužan da odgovaraš na pitanja policije, osim ukoliko znaš da se priprema krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora teža od pet godina, ili da je već izvršeno krivično delo za koje je kazna od 30 do 40 godina zatvora. Ako znaš nešto o tome, a ne kažeš, i ti sam činiš krivično delo, a na to je policajac s kojim razgovaraš dužan da te upozori.

Policija nema pravo da tokom razgovora upotrebljava bilo koji oblik prinude, a ukoliko odbiješ da im daš tražena obaveštenja, ne smeju te ponovo zvati na razgovor iz istog razloga.

U slučaju da se razgovor vodi o nekom već izvršenom krivičnom delu, policija nikog ne može saslušavati u svojstvu veštaka, a u slučaju razgovora sa osobama koje znaju nešto o konkretnom krivičnom delu ne važe pravila svedočenja pred sudom niti obaveze svedoka — ne mogu, na primer, tražiti da se zakuneš da ćeš govoriti istinu. Ukoliko je neko osumnjičen, njega mogu saslušati po istim pravilima kao okrivljenog na sudu, ali samo ako on na to pristane u prisustvu advokata.

Pisani tragovi o razgovoru

Policajac treba da sačini zapisnik ili službenu belešku o obaveštenju koje si mu dao i to mora da ti pročita. Možeš da staviš primedbe na ono što ti je pročitano, a policajac je dužan da ih doda u belešku ili zapisnik. Od tebe neće tražiti da potpišeš ove dokumente, a možeš da dobiješ kopiju ako zatražiš.

Na osnovu prikupljenih obaveštenja policija sastavlja krivičnu prijavu koju upućuje javnom tužiocu, ali se u njoj ne navode pojedinačne izjave osoba koje su davale obaveštenja, osim onog što je osumnjičeni rekao u prisustvu advokata.

Razgovor sa osumnjičenim

Policija već u pozivu može da naznači da poziva građanina na razgovor u svojstvu osumnjičenog i tada u pozivu mora stajati upozorenje da on ima pravo da angažuje advokata. Međutim, kod policije se tokom samog razgovora može pojaviti sumnja da razgovara upravo sa izvršiocem nekog krivičnog dela. Ako se to dogodi, policajci moraju odmah da kažu osobi s kojom razgovaraju da je osumnjičena, za šta je osumnjičena i na osnovu čega, da je upozore da nije dužna dalje da odgovara na pitanja bez prisustva advokata, kao i o pravima u slučaju zadržavanja ako donesu odluku o tome.

• ako ne mogu da utvrde tvoj identitet — nemaš lične isprave ili sumnjaju da je reč o lažnim ispravama;
• ukoliko te sumnjiče da si izvršio neko krivično delo, a pri tome: ne mogu da utvrde tvoj identitet, postoji opasnost da ćeš pobeći, uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze i tragove, odnosno uticati na svedoke, veštake, saučesnike i prikrivače, ponoviti ili dovršiti započeto krivično delo ili učiniti krivično delo kojim pretiš, kao i u slučaju da si osumnjičen za veoma teško krivično delo;
• ako je za tobom raspisana poternica;
• u slučaju da narušavaš javni red i mir, uhvaćen si u pokušaju ilegalnog prelaska granice, vozio si pijan ili te je policija zatekla u saobraćajnom prekršaju, a ti si i tada nastavio da ga činiš ili si izrazio nameru da nastaviš;
• ukoliko je nalog za privođenje (dovođenje) izdao sud ili nadležni državni organ u upravnom postupku — ovo je jedini slučaj u kojem te neće obavezno odvesti u policijsku stanicu, već u prostorije organa koji je izdao nalog ili na drugo mesto određeno nalogom.

Odluka o privođenju bez naloga

Odluku o dovođenju bez naloga treba da donese neposredni pretpostavljeni policajca koji vrši privođenje, ili sam taj policajac, ako je za razloge za privođenje saznao tek na licu mesta — ukoliko te je zatekao u vršenju krivičnog dela ili prekršaja, ili bez ličnih isprava. Kada nekog privede bez naloga, policajac o tome mora da napiše izveštaj ili dâ usmeno obaveštenje o kojem se sačinjava zapisnik.

Privođenje kad postoji nalog

Ako postoji nalog za privođenje, taj zadatak uvek obavljaju najmanje dva policajca. Pre nego što to učine, oni moraju da provere da li u policijskoj evidenciji postoje podaci koji bi mogli da ukažu na to da će osoba koju treba dovesti pokušati da pobegne, pruži otpor ili napadne policiju. Ukoliko ove okolnosti postoje, neposredni pretpostavljeni policajaca koji idu na zadatak mora da sačini plan akcije.

Policajci treba da dovedu osobu na mesto koje je odredio organ koji je izdao nalog, do određenog vremena. Da bi to postigli, mogu da počnu privođenje najranije šest sati pre naznačenog vremena, odnosno 24 sata ranije ako se traži dovođenje na mesto izvan teritorije svoje policijske uprave (policijske uprave najčešće su nadležne za jedan okrug). Međutim, u ovom slučaju privođenje treba obaviti između šest ujutro i deset uveče, osim ako postoje neodložni razlozi da se to učini u neko drugo vreme.

Način privođenja

Policajci će prvo legitimisati osobu koju treba da dovedu. Onda će joj uručiti nalog ako on postoji, i pozvati da pođe s njima. Oni treba da joj kažu zašto je privode, da ima pravo da o privođenju obavesti porodicu ili nekog drugog, da ima pravo na branioca, ali i da je upozore da ova prava neće odložiti privođenje.

Službenici policije treba da upozore osobu koju privode da će upotrebiti sredstva prinude ukoliko ona pruži otpor ili pokuša da pobegne. Ako ta osoba i pored upozorenja pruži otpor ili odbije da pođe, policajci će i primeniti ta sredstva prinude. Policajci nemaju obavezu da unapred uruče nalog ovoj osobi (on će joj biti uručen naknadno) ili je pozovu da pođe s njima. Imaju pravo i da vežu takvu osobu, kao i onu koja pokuša da povredi samu sebe ili se opravdano pretpostavlja da će to učiniti.

Oni treba da pregledaju osobu koju dovode radi pronalaženja i oduzimanja predmeta pogodnih za napad ili samopovređivanje. Ukoliko je privedeniku neophodna medicinska pomoć, policajci su dužni da mu je obezbede.

Ako se osoba koju treba privesti sakriva u zaključanom stanu ili drugačije obezbeđenom prostoru, policajci mogu prinudno da uđu u taj prostor.

Privedena osoba prevozi se do stanice, po pravilu, službenim policijskim vozilom. Moguć je i prevoz javnim saobraćajem, ali se privedena osoba tada smešta odvojeno od ostalih putnika, na primer, u poseban kupe u vozu, ako je to moguće.

Privođenje osoba koje se o nekom staraju

U slučaju da se osoba koju treba privesti stara o deci ili nekim drugim osobama kojima je njena pomoć neophodna, policajac će prvo pokušati da obezbedi da tu brigu preuzme neko od članova porodice, a ako to nije moguće, obavestiće centar za socijalni rad.

Privođenje maloletnika

Maloletnike privode policajci u civilu, u neoznačenim vozilima, osim kada postoje uslovi za dovođenje bez naloga, kada to mogu učiniti i uniformisani policajci.

Ko neće biti priveden?

Neće biti privedene osobe čije je kretanje znatno otežano zbog bolesti, iznemoglosti ili trudnoće, oni kojima bi privođenje znatno pogoršalo zdravlje, kao ni osobe koje obavljaju poslove koji se ne smeju prekidati, dok im se ne obezbedi zamena.

Odluku da se neka od ovih osoba ne privede donosi neposredni pretpostavljeni policajca koji bi trebalo da ih dovede, ili sam policajac, ako je za ove razloge saznao tek kad je stigao do osobe koju treba da privede.

Policija neće privoditi ni osobe s diplomatskim imunitetom, dok je privođenje osoba s konzularnim imunitetom moguće samo na osnovu sudskog naloga.

1. Pretres osoba, stana i drugih prostorija obavlja se radi nalaženja tragova i predmeta važnih za krivični postupak, a u slučaju pretresa stana i drugih prostorija i radi hvatanja okrivljenog za neko krivično delo. Pretres je, osim u izuzetnim slučajevima, moguće obaviti samo po nalogu suda. S druge strane, nema ograničenja u pogledu načina pretresa. To znači da policajci mogu otvoriti baš svaku prostoriju i predmet u stanu za koji imaju nalog, a da osobu koju pretresaju mogu skinuti do gola, čak joj zaviriti i u takozvane telesne šupljine. Pri tome, doduše, moraju da poštuju „pravo na intimu i dostojanstvo ličnosti“, mada je teško zamisliti šta to znači u ovom slučaju.
2. Pregled osoba, predmeta koje one nose sa sobom i njihovih prevoznih sredstava, kada je to neophodno radi pronalaska predmeta podobnih za napad ili samopovređivanje, za šta nije potreban sudski nalog, samo sumnja policajca da neka osoba ima kod sebe ovakve predmete. S druge strane, ovde je nešto detaljnije regulisan način pregleda i njegove granice. Pregled može i da preraste u pretres ukoliko policajac nađe dokaze i tragove nekog krivičnog dela (bez sudskog naloga ako za to postoje uslovi, a ako ne, onda se prvo mora sačekati da stigne nalog).
3. Pregled mesta događaja, odnosno izvršenja krivičnog dela, prekršaja ili mesta drugog događaja koji je potrebno razjasniti, gde prvi policajac koji stigne na mesto događaja može do dolaska uviđajne ekipe, odnosno inspektora koji će dalje voditi slučaj i istražnog sudije, pronaći i obezbediti tragove i predmete koji mogu poslužiti kao dokaz ili izvor obaveštenja. Za ovo, takođe, nije potreban sudski nalog, a policajac, u cilju obavljanja ovog zadatka, može da preduzme i pregled osoba, predmeta i saobraćajnih sredstava.

Pretres je, osim u izuzetnim slučajevima, moguće obaviti samo po nalogu suda.

Procedura pretresa

Policija pre početka pretresa treba da preda pisanu naredbu suda osobi koju pretresa, odnosno čije se prostorije pretresaju. Takođe pre pretresa, predložiće toj osobi da dobrovoljno preda predmete koji se traže, odnosno izda begunca od zakona, i obajsniti joj da ima pravo da traži prisustvo advokata. Ukoliko osoba koju treba da pretresu odluči da pozove advokata, početak pretresa odlaže se do njegovog dolaska, ali ne duže od tri sata. Pretresu stana može da prisustvuje i javni tužilac.

Ceo ovaj početak procedure policija može da preskoči ako sumnja da će biti pružen oružani otpor, ili da može doći do bilo kakvog nasilja, kao i u slučaju da je očigledno da se sprema ili je već počelo uništavanje tragova i dokaza koji se traže. Pretres se, po pravilu, obavlja po danu, mada su i tu mogući izuzeci (vidi dole).

Pretres osoba

Nema ograničenja u načinu pretresa, osim što se tom prilikom mora poštovati „pravo na intimu i dostojanstvo ličnosti“. To, međutim, ne sprečava policajce da te skinu do gola, čak ni da zavire u „telesne šupljine“. Zbog svega toga policijski službenik koji obavlja pretres neke osobe mora biti istog pola kao ta osoba, a i sve druge osobe koje prisustvuju takvom pretresu (svedoci, na primer) moraju biti istog tog pola.

I ovde važi pravilo da policija prvo treba da traži od osobe koju pretresa da sama otvori predmet koji ima kod sebe, a tek ako ona to odbije, predmet se nasilno otvara, pri čemu se pazi da oštećenja budu što manja.

Pretres osoba bez sudskog naloga

Pretres osoba može se sprovesti bez sudskog naloga i bez svedoka prilikom privođenja, ako policija sumnja da ta osoba ima kod sebe oružje ili drugi predmet pogodan za napad, ili da će ona odbaciti, sakriti ili uništiti predmete koje od nje treba oduzeti kao dokaz u krivičnom postupku.

Pretres stana i drugih prostorija

Vlasnika ili držaoca stana pozvaće da prisustvuje pretresu (ukoliko se pretresaju prostorije neke firme, pozvaće šefa, poslovođu ili direktora), a ako on nije tu, pozvaće njegovog zastupnika ili nekog od odraslih ukućana ili komšija. Kada policajci koji obavljaju pretres naiđu na zaključanu prostoriju, komad nameštaja ili drugi predmet koji treba otvoriti, prvo će tražiti od vlasnika da ih otvori sam, a tek ako njega nema ili on to dobije, otvoriće ih na silu, i to tako da oštećenja budu što manja.

Pretres stana bez naloga, bez svedoka i noću

Pretres stana i drugih prostorija može se obaviti bez sudskog naloga, bez prisustva svedoka ili noću, pod sledećim okolnostima:

• kad sam vlasnik odnosno držalac stana zatraži da se stan pretrese tokom noći;
• kada neko iz stana koji treba pretresti zove u pomoć;
• kada je noć najbolji trenutak da se uhvati osoba koju traži sud ili neki drugi počinilac krivičnog dela;
• kada je to neophodno da bi se otklonila neposredna i ozbiljna opasnost po ljude ili imovinu.

Osim toga, noćni pretres moguć je i kada je tako određeno samom naredbom suda, ili kada je pretres počeo danju, ali nije završen.

O pretresu bez naloga ne sastavlja se zapisnik, već se držaocu stana izdaje potvrda o ulasku u stan, u kojoj moraju biti navedeni razlozi ulaska. Policajci moraju obavestiti držaoca stana da ima pravo da izjavi prigovor na pretres bez naloga. Prigovor se unosi u potvrdu. Policajci moraju odmah da podnesu izveštaj o pretresu bez naloga; ako je krivični postupak već počeo, izveštaj podnose istražnom sudiji, a ako nije — javnom tužiocu.

Prilikom pretresanja bez svedoka sastavlja se zapisnik u kojem moraju biti navedeni razlozi za pretres bez svedoka.

Svedoci

Pretresu treba da prisustvuju dva punoletna svedoka. Njih će pre početka upozoriti da treba da paze na tok pretresa i da mogu da stave primedbu na zapisnik o pretresu ako misle da nešto u njemu nije tačno.

Oduzimanje predmeta

Policija može privremeno da oduzme samo predmete koji imaju veze sa svrhom pretresa. Svaki od tih predmeta treba da bude opisan u zapisniku, kao i u potvrdi koja se odmah po oduzimanju izdaje vlasniku.

Zapisnik o pretresu

O pretresu se obavezno sastavlja zapisnik, koji treba da potpišu svedoci i osoba koju pretresaju, odnosno čije se prostorije pretresaju.

Tok pretresa može se snimiti kamerom, a pronađeni predmeti, svaki posebno, fotografisati. Ti snimci dodaju se zapisniku.

Ako nađu tragove i dokaze drugog krivičnog dela

Ako policajci prilikom pretresa stana ili osoba nađu predmete koji nemaju veze s krivičnim delom zbog koga je pretresanje naređeno, ali koji ukazuju na drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti (na primer, traže oružje, a nađu drogu), oni će te predmete opisati u zapisniku i privremeno oduzeti, a o oduzimanju će odmah izdati potvrdu. O tome će odmah obavestiti javnog tužioca.

Ovi predmeti biće odmah vraćeni ako javni tužilac zaključi da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka, a ne postoji ni neki drugi zakonski osnov po kome bi se ti predmeti mogli oduzeti.

Kad te policajac zaustavi da bi te pregledao, mora da ti kaže razlog: da li je reč o preventivnom pregledu — rutinskoj kontroli, da li sumnja da si izvršio neko krivično delo ili prekršaj, ili je to učinio neko drugi, a on ne zna ko pa kontroliše svakog ko mu je sumnjiv, ili sumnja da ti imaš nekakve veze s tim prestupom, ili je, možda, reč o nekom drugom bezbednosnom razlogu — mora da ti kaže kakvom.

Ako kod tebe nađe oružje ili predmete pogodne za napad ili samopovređivanje — oduzeće ih.

Pregled osoba

Pod pregledom osoba podrazumeva se „uvid u sadržaj odeće i obuće“. Policajac to može da uradi vizuelno (da jednostavno pogleda šta imaš u džepu, ali ne i da zavuče ruku u njega), dodirom (da te prepipa preko odeće), korišćenjem tehničkih sredstava (ogledala, detektora i sl.) ili službenog psa (dresiranog da nanjuši eksploziv, na primer).

Policijski službenik mora biti istog pola kao osoba koju pregleda, osim ukoliko je neophodno hitno oduzeti opasne predmete.

Policajac treba da izdvoji na stranu osobu koju pregleda i odvoji je od drugih prisutnih ljudi. To ne mora da uradi ukoliko pregled obavlja na nekom javnom skupu (utakmica, koncert…), ili ako bi izdvajanjem doveo u pitanje sam pregled ili izvršenje zadatka koji je dobio.

Pregled predmeta i prevoznih sredstava

Pod predmetima koje osoba nosi sa sobom podrazumevaju se predmeti koji su baš kod te osobe (ona ih drži ili su na njoj ili u njenoj odeći), predmeta koji su u njenoj neposrednoj blizini, kao i predmeta koji se prevoze po njenom nalogu i u njenoj pratnji (na primer, prtljag koji si predao na aerodromu).

Pregledom saobraćajnog sredstva, koje mora biti u neposrednoj blizini ili pod nadzorom osobe koju policajac pregleda, smatra se pregled svih otvorenih i zatvorenih prostora tog saobraćajnog sredstva i predmeta koji se u njemu prevoze.

Naravno da se i ovom prilikom mogu koristiti tehnička sredstva ili psi, a ukoliko osoba koja se pregleda to ne učini dobrovoljno, policajac je ovlašćen da sam otvori zatvoreno saobraćajno sredstvo ili predmet, ako treba i na silu. Pri tom mora da pazi da izazove što manju štetu, a ako šteta ipak nastane, dužan je da oštećenja fotografiše ili snimi na drugi način.

Ako nađe nešto drugo

Ukoliko policajac prilikom pregleda ne naiđe na predmete koje je tražio već na nešto drugo što može biti dokaz u krivičnom ili prekršajnom postupku, na primer, drogu, pregled će prerasti u pretres ukoliko postoje uslovi za pretres bez sudskog naloga (recimo, ako se sumnja da ćeš odbaciti, sakriti ili uništiti dokaze). U slučaju da ne postoje uslovi za pretres bez naloga, zadržaće te i zatražiti nalog od nadležnog suda. Ako ne dobije nalog u roku od šest sati, policajac mora da te pusti.

Kada to učini, treba da sačeka dolazak policijskih inspektora koji će preuzeti slučaj, odnosno tužioca, istražnog ili prekršajnog sudije kojima treba da podnese usmeni izveštaj o zatečenom stanju i merama koje je preduzeo, a kasnije to treba da uradi i u pisanoj formi.

Mere koje policajac može da preduzme

Da bi to postigao, policajac, između ostalog, može da:

• pregleda osobe, predmete i saobraćajna sredstva;
• proverava i utvrđuje identitet zatečenih osoba;
• privremeno oduzme predmete;
• zabrani snimanje mesta događaja da bi se zaštitile žrtve i oštećeni ili obezbedilo nesmetano vođenje daljeg postupka.

Zadržavanje osoba na mestu događaja

Policajac može, najduže do šest sati, da zadrži na mestu događaja osobu koja bi mogla da pruži važna obaveštenja ili da pomogne u spasilačkim aktivnostima ako za tim ima potrebe, pod uslovom da se ta obaveštenja ne bi mogla prikupiti kasnije, ili da se kasnije ne bi mogao naći niko ko bi pomogao u spasavanju.

Ukoliko nisi siguran u koju od ovih grupa spada krivično delo koje želiš da prijaviš, svakako možeš da se obratiš policiji ili tužilaštvu, a oni će te uputiti u to šta treba dalje da radiš.

Prekršaj, takođe, možeš da prijaviš tužiocu ili policiji, a ako si oštećeni, možeš i sam da pokreneš prekršajni postupak u sudu za prekršaje.

Obaveza prijavljivanja krivičnih dela

Svako treba da prijavi krivično delo za koje zna, a goni se po službenoj dužnosti. Neprijavljivanje u nekim slučajevima predstavlja krivično delo, a krivično delo je i lažno prijavljivanje.

Dužnost prijavljivanja posebno se odnosi na državne i pokrajinske organe i organe lokalne samouprave, kao i na javna preduzeća i ustanove. Oni u krivičnoj prijavi treba da navedu i dokaze koji su im poznati i da preduzmu mere da se sačuvaju tragovi i dokazi.

Krivična prijava za gonjenje po službenoj dužnosti

Krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti prijavljuju se nadležnom javnom tužiocu ili policiji (vidi dole), pismeno ili usmeno. Javni tužilac dužan je da preduzme gonjenje za ova krivična dela ako postoji osnovana sumnja da su ona zaista učinjena (dobro je da tužiocu podneseš i sve dokaze i važne informacije o krivičnom delu da bi mu pomogao da zasnuje sumnju na nečemu).

Ukoliko prijavu podnosiš usmeno, upozoriće te na posledice lažnog prijavljivanja. O usmenoj prijavi sastaviće se zapisnik, a ako je ona saopštena telefonom, sačiniće se službena beleška.

Posle podnošenja prijave, policija može od tebe zatražiti da daš dodatna obaveštenja o slučaju.

Kad javni tužilac zaključi da nema osnova za gonjenje po službenoj dužnosti, pa ne započne postupak, dužan je da te obavesti o tome u roku od osam dana i uputi te da možeš sam preduzeti gonjenje. To isto treba da uradi i sud ako obustavi već započeti postupak zbog odustanka javnog tužioca. Imaš pravo da nastaviš gonjenje u roku od osam dana od prijema obaveštenja. Pri tome možeš ostati pri podignutoj optužnici ili podići novu.

Ako nisi obavešten o tome da javni tužilac nije preduzeo gonjenje ili je odustao, možeš da preduzmeš gonjenje u roku od tri meseca od odbacivanja prijave, odnosno obustave postupka, tako što ćeš dati izjavu o tome nadležnom sudu.

Krivično gonjenje po predlogu ili privatnoj tužbi

Za krivična dela za koja se goni po predlogu oštećenog ili po privatnoj tužbi, predlog ili tužba podnosi se u roku od tri meseca od dana kad je oštećeni saznao za krivično delo i počinioca.

Ukoliko je oštećeno više osoba, gonjenje može da inicira bilo ko od njih. Za maloletnike i osobe lišene poslovne sposobnosti, predlog ili privatnu tužbu podnosi njihov zakonski zastupnik, s tim što maloletnik stariji od 16 godina može to da uradi i sam.

U slučaju da oštećeni umre u toku roka za podnošenje predloga ili privatne tužbe ili u toku postupka, njegov bračni/vanbračni partner, deca, roditelji, usvojenici, usvojitelji, braća i sestre mogu u roku od tri meseca od njegove smrti podneti predlog ili tužbu, odnosno dati izjavu da nastavljaju postupak.

Oštećeni i privatni tužilac mogu do završetka glavnog pretresa odustati od predloga odnosno privatne tužbe do završetka glavnog pretresa, ali onda gube pravo da ponovo podnesu predlog ili privatnu tužbu.

Kad se sve smatra da je podnet predlog ili privatna tužba?

Ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili imovinski zahtev u krivičnom postupku, računa se da je podneo i predlog za gonjenje.

Kada je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za gonjenje, a utvrdi se da se ipak radi o krivičnom delu koje se goni po privatnoj tužbi, ta prvobitna prijava ili predlog smatraće se privatnom tužbom ukoliko je podneta u roku od tri meseca od saznanja za krivično delo.

Isto tako, blagovremeno podneta privatna tužba smatraće se predlogom ako se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po predlogu.

Podnošenje krivične prijave policiji

Policija je dužna da primi krivičnu prijavu za dela koja se gone po službenoj dužnosti. Prijavu možeš podneti u pisanoj formi ili usmeno u prostorijama policije, van njih ili telefonom. O usmenoj prijavi u prostorijama policije sastavlja se zapisnik, a o prijavi van prostorija i telefonom — službena beleška. Policajac će ti pročitati zapisnik, uneti tvoje eventualne primedbe i dati da potpišeš, a na tvoj zahtev daće ti i potvrdu da si prijavio krivično delo. Službenu belešku ne potpisuješ i ne dobijaš potvrdu.

Ukoliko primi prijavu za delo koje se goni po privatnoj tužbi, a prijavu nije podneo oštećeni već neko drugi (na primer, komšinica koja je videla da tvoj otac obija tvoj auto), policija mora o tome da obavesti oštećenog.

Ako si žrtva krivičnog dela koje se goni po privatnoj tužbi (na primer, lake telesne povrede), a nije ti poznat identitet počinioca, policija mora, na tvoj pisani zahtev, da ti pomogne da utvrdiš ko je počinio to delo, ukoliko je to moguće. To se ne odnosi na krivična dela protiv časti i ugleda, kao što je uvreda ili kleveta.

Prijava prekršaja

Prekršaj (ovde govorimo pre svega o prekršajima javnog reda i mira) možeš da prijaviš policiji ili javnom tužiocu. Ako si ti oštećen (na primer, neko te je vređao ili je pretio da će te napasti), onda možeš i direktno da podneseš prekršajnu prijavu sudu za prekršaje.

Ukoliko si kao oštećeni prijavio slučaj tužiocu, a on odluči da ne pokrene postupak ili odustane u toku postupka, on mora da te o tome obavesti u roku od osam dana, a ti onda možeš sam da nastaviš da prekšajno goniš počinioca.

Primena prinude treba da bude postupna, što znači da policajac treba da upotrebi najblaže sredstvo prinude za koje smatra da mu jamči uspeh, pa tek ako to ne uspe, može da pribegne nekom jačem sredstvu.

Pre nego što pribegne sili, policajac treba da upozori osobu na kojoj namerava da je primeni, ako je to u datoj situaciji moguće i neće dovesti u pitanje izvršenje policijskog zadatka.

Napad i otpor

Pošto je kod mnogih sredstava prinude dozvoljeni razlog za upotrebu da je neko izvršio napad na policajca ili neku drugu osobu, ili da pruža otpor zakonitim postupcima policije, važno je objasniti šta se smatra napadom, a šta otporom.

Napad je svaki postupak čiji je cilj da se napadnuta osoba povredi ili ubije, da se nasilno uđe u neki objekat ili prostor oko objekta u koji je ulaz zabranjen, ili da se policajac omete ili spreči u izvršenju zadatka.

Otporom se smatra suprotstavljanje:

• oglušivanjem o datu naredbu ili zauzimanjem klečećeg, sedećeg, ležećeg ili sličnog položaja — pasivni otpor;
• zaklanjanjem, držanjem za drugu osobu ili predmet, otimanjem, pretnjom da će se neko napasti ili sličnim postupcima — aktivni otpor.

Pružanje medicinske pomoći posle upotrebe sile

Ukoliko je neko povređen ili na drugi način ugrožen prilikom policijske intervencije — na primer, dobio je srčani napad — policajci moraju da mu što pre obezbede medicinsku pomoć i obaveste njegove najbliže. Tu pomoć treba da ponude i ako osoba na kojoj je primenjena sila nema vidljive povrede, a ako je neko prvo odbio pomoć, a potom je ipak zatražio, to mu ne smeju odbiti.

Izveštavanje, kontrola i odgovornost u vezi sa upotrebom sredstava prinude

O svakoj upotrebi sredstava prinude policajac podnosi pisani izveštaj svom šefu, nakasnije za 24 sata. U izveštaju treba da piše koje je sredstvo upotrebio i protiv koga, treba da budu navedeni razlozi za primenu sile, kao i sve druge činjenice od značaja za ocenu opravdanosti i pravilnosti upotrebe prisile. Neposredni starešina policajca ili posebna komisija (obrazuje se u slučaju smrti, svake upotrebe vatrenog oružja i primene sile protiv više od tri osobe u istom incidentu) kasnije na osnovu tog izveštaja predlaže direktoru policije šta da preduzme ako je upotreba sile bila neopravdana ili nepravilna.

Kad su sredstva prinude upotrebljena u granicama zakona, isključena je odgovornost policajca koji ih je upotrebio.

• fizička snaga;
• službena palica (pendrek);
• sredstva za vezivanje (lisice i slično);
• specijalna vozila;
• službeni psi;
• službeni konji;
• sredstva za zaprečavanje;
• uređaji za izbacivanje mlazeva vode (vodeni topovi);
• hemijska sredstva (suzavac);
• posebne vrste oružja i eksplozivnih sredstava;
• vatreno oružje.

Pored opštih pravila upotrebe koja važe za sva ova sredstva (o tome čitaj ovde), za svako od njih važe i neka posebna pravila. Pravila upotrebe vatrenog oružja obradili smo u posebnom članku.

Fizička snaga

Ovde se misli na upotrebu različitih zahvata borilačkih veština ili sličnih postupaka da bi se savladao otpor osoba koje remete javni red, koje treba dovesti, zadržati ili uhvatiti, kao i radi odbijanja napada na policajca, neku drugu osobu ili na objekat ili prostor koji policajac obezbeđuje. Sa upotrebom se prestaje čim prestane napad ili otpor.

Službena palica

Palica (pendrek) može se upotrebiti ako upotreba samo fizičke snage ne daje rezultat ili je jasno da ne bi bila delotvorna. Udarci službenom palicom ne nanose se po glavi, vratu, kičmi, grudnom košu, stomaku, genitalijama i zglobovima, osim kao krajnja mera. Palica ne sme da se upotrebi na osobi koja pruža samo pasivni otpor, izuzev ako se takav otpor ne može savladati na drugi način.

Prema osobama mlađim od 14 godina, kao i očigledno bolesnim i iznemoglim osobama, teškim invalidima i ženama čija je trudnoća vidljiva, palica se može upotrebiti samo ako vatrenim oružjem ili drugim opasnim predmetom ugrožavaju nečiji život.

Sredstva za vezivanje

Reč je o vezivanju ruku ispred ili iza leđa (mada u izuzetnim slučajevima mogu biti vezane i noge) službenim lisicama, plastičnim zategama ili drugim sredstvima namenjenim za to. Osoba može biti vezana radi:

• sprečavanja otpora ili odbijanja napada na policajca;
• sprečavanja bekstva;
• onemogućavanja samopovređivanja ili povređivanja druge osobe.

Policajac ne sme jednim sredstvom za vezivanje istovremeno da veže dve osobe različitog pola.

Specijalna vozila

Reč je o vozilima za izbacivanje vode pod pritiskom, oklopnim vozilima sa ugrađenom zaprečnom ogradom ili bez nje, helikopterima, vozilima za uklanjanje prepreka i drugim vozilima posebne namene. Na njima može biti ugrađeno i vatreno oružje.

Mogu se upotrebiti radi uspostavljanja narušenog javnog reda, zaprečavanja prolaska ljudi i radi upotrebe hemijskih sredstava i vatrenog oružja ugrađenog na ta vozila. Specijalna vozila mogu se upotrebiti i za obezbeđivanje javnih skupova, ličnosti, organa, objekata i prostora, za borbu protiv terorista i organizovanog kriminala, rešavanje talačkih situacija i hvatanje zabarikadiranih osoba.

Uređaji za izbacivanje vode i vatreno oružje upotrebljavaju se po pravilima za ta sredstva prinude.

Službeni psi

Mogu se upotrebljavati samo posebno dresirani psi, i to samo pod nadzorom stručnog vodiča pasa, na način kojim se neće izazvati uznemirenje građana. Upotrebom službenog psa smatra se puštanje psa prema nekoj osobi i zaprečavanje prolaska ljudi. Ako okolnosti to dopuštaju, vodič će upozoriti izgrednika da će pustiti psa ukoliko ne postupi po policijskom naređenju.

Službeni pas može da se upotrebi u slučajevima:

• kada su ispunjeni uslovi za upotrebu fizičke snage ili službene palice (službeni pas može se upotrebiti samo sa zaštitnom korpom);
• kada su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oružja (u ovom slučaju pas se može upotrebiti i bez zaštitne korpe);
• kada se uspostavlja narušeni javni red (samo sa zaštitnom korpom).

Ako službeni pas ostane bez vodiča, drugi policajac dužan je da uhvati psa i povuče ga iz akcije.

Službeni konji

Reč je o posebno dresiranim konjima koje je moguće upotrebiti samo ukoliko ih jaše konjanik. Upotrebljavaju se kretanjem prema ljudima radi njihovog razdvajanja ili potiskivanja, ili tako što će konj jednostavno stajati u mestu i sprečavati prolazak. Konjanik može da upotrebi i službenu palicu i vatreno oružje, pod uslovima za upotrebu tih sredstava.

Sredstva za zaprečavanje

Postoje sredstva za prinudno zaustavljanje vozila i sredstva za zaprečavanje prolaska ljudi.

Sredstva za prinudno zaustavljanje vozila jesu bodljikave trake i druge naprave kojima se vozilo u pokretu može prinudno zaustaviti i mogu se upotrebiti radi sprečavanja:

• bekstva uhapšene osobe, osobe za koju postoji nalog za lišenje slobode i osobe zatečene u vršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti;
• nezakonitog prelaska državne granice vozilom;
• nedozvoljenog prilaska vozila osobama koje obezbeđuje policija.

Ispred postavljenih sredstava za prinudno zaustavljanje vozila, na odgovarajućoj udaljenosti, postavljaju se saobraćajni znakovi obaveznog zaustavljanja i zabrane preticanja, ako je to moguće u datoj situaciji.

Sredstva za zaprečavanje prolaska ljudi su, na primer, zaprečne ograde, specijalna vozila, službeni psi i službeni konji. Mogu se upotrebiti za presecanje i podelu prostora prilikom održavanja javnog reda i obezbeđivanja javnih skupova, za blokadu određenog prostora ili objekta, odnosno za ograničenje, zabranu ili usmeravanje kretanja ljudi.

Uređaji za izbacivanje mlazeva vode

Ovi uređaji (vodeni topovi) mogu se upotrebiti samo prema grupi koja se okupila i svojim ponašanjem mogla bi izazvati nasilje. Jači vodeni topovi ne smeju se usmeravati direktno prema ljudima sa udaljenosti s koje bi se mogao ugroziti nečiji život.

Hemijska sredstva

Policija sme da upotrebljava samo suzavce (ili blaže materije) kratkotrajnog dejstva, koji ne ostavljaju nikakve posledice. Mogu se upotrebiti radi odbijanja napada i savlađivanja otpora kada fizička snaga i palica nisu delotvorni, radi uspostavljanja narušenog javnog reda, isterivanja ljudi iz zatvorenog prostora, za rešavanje talačkih situacija i u slučajevima kad su ispunjeni uslovi za upotrebu posebnih vrsta oružja i eksplozivnih sredstava ili za upotrebu vatrenog oružja.

Upotrebu hemijskih sredstava za uspostavljanje javnog reda mora da odobri direktor policije ili starešina koga on ovlasti.

Hemijska sredstva ne upotrebljavaju se prema osobama koje se nalaze u blizini eksplozivnih ili zapaljivih materija, na velikoj visini i na sličnim mestima gde bi mogao biti ugrožen život ljudi.

Pri upotrebi hemijskih sredstava u blizini dečjih i staračkih ustanova, bolnica, osnovnih škola i prometnih saobraćajnica preduzimaju se i posebne mere zaštite.

Posebne vrste oružja i eksplozivna sredstava

Posebne vrste oružja (misli se na automatsko oružje i snajpere, na primer) i eksplozivna sredstva (šok-bombe) mogu se upotrebiti samo ako su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oružja, a upotreba drugih vrsta oružja je neuspešna ili ne jamči uspeh. Odluku o upotrebi donosi direktor policije, uz saglasnost ministra.

Nije ih dozvoljeno upotrebiti radi sprečavanja bekstva, a eksplozivna sredstva nije dozvoljeno upotrebiti prema ljudima u masi.