Ovo istraživanje obično sprovode specijalizovane agencije, ali ga možeš obaviti i sam. Ono podrazumeva istraživanje konkurencije, potreba i navika potrošača, kao i kvaliteta i cene proizvoda.

Istraživanje tržišta sprovodi se pre početka poslovanja, pri pisanju biznis plana, ali ga je korisno sprovesti i kasnije.

Sakupljanje postojećih podataka

Prvo treba da kreneš od podataka koje je neko već prikupio. U publikacijama Republičkog zavoda za statistiku možeš da se obavestiš o demografskim karakteristikama područja na kojem nameravaš da posluješ (starosna i polna struktura, obrazovni nivo, nivo standarda i potrošnje), a od regionalne privredne komore možeš da dobiješ podatke o broju konkurentskih firmi registrovanih na tvom području (koliko se njih godišnje otvara i zatvara, na primer). Na sajtu Agencije za privredne registre možeš da nađeš zvanične finansijske izveštaje konkretnih firmi, koji sadrže podatke o prometu, dobiti i broju zaposlenih. Uz to, u medijima i na Internetu možeš da nađeš rezultate nekih istraživanja tržišta koja ti mogu dati preciznije podatke o potencijalnim mušterijama.

Sopstveno istraživanje

Ako proceniš da ti ovi podaci nisu dovoljni, treba da pristupiš sopstvenom istraživanju. Neposrednu konkurenciju možeš da ispitaš kupujući i testirajući njihove proizvode i prikupljajući podatke o njihovim cenama, pogodnostima koje nude i poslovnoj politici. Potrošače i njihove navike i potrebe možeš da testiraš putem upitnika, ali će ti za njegovo sastavljanje, nalaženje dovoljnog broja ispitanika i analizu rezultata biti potrebno dosta znanja, truda i vremena. Nekakav uvid u to šta žele potrošači možeš da stekneš i ako organizuješ manju degustaciju svojih proizvoda, pa onda detaljno ispitaš ljude koji su ih probali o svemu što te interesuje.

Oglašavanje u medijima

Ukoliko svoje proizvode i usluge oglašavaš u sredstvima javnog informisanja, dakle, na televiziji, radiju, u novinama ili časopisima, uz samu reklamu, odnosno oglas, moraš mediju da dostaviš i popunjen obrazac deklaracije u kojoj se navode podaci o tebi, proizvođaču same reklame ili oglasa i samoj poruci (trajanje, tekst, autorski tim…). Bez toga medij ne sme da objavi tvoju reklamu. Ako obavljaš delatnost za koju je potrebna saglasnost nekog organa, moraš i to da priložiš.

Oglasna poruka mora biti jasno označena i odvojena od ostalog sadržaja. U štampanim medijima to znači i da grafičko rešenje oglasa ne sme biti takvo da imitira prelom redakcijskog teksta.

Termini u elektronskim medijima namenjeni oglašavanju definisani su u cenovnicima medijskih kuća. One moraju da poštuju zakonska ograničenja učestalosti i trajanja reklama, tako da ne možeš da tražiš da tvoju reklamu emituju baš kad se tebi sviđa. Za štampane medije toga nema, možeš da zakupiš i celu naslovnu stranu, ako hoće da ti je prodaju.

Oglašavanje na otvorenom

Za isticanje firme plaća se posebna lokalna taksa, kao i za oglašavanje na javnim površinama, postavljanje znakova i putokaza, a negde i za plakate. U slučaju bilborda, taksu plaća firma koja je postavila bilborde, a ti njoj naknadu za postavljanje tvog oglasa na bilbord.

Za oglašavanje na ovakav način obično je potrebna dozvola određenog organa opštinske ili gradske uprave, a za oglašavanje bez dozvole plaća se kazna propisana lokalnim propisima.

Ukoliko se oglasno sredstvo postavlja na površinu ili objekat u privatnom vlasništvu, potrebna je i saglasnost vlasnika.

Sredstva oglašavanja na otvorenom moraju biti postavljena na takav način da ne ugrožavaju sigurnost pešaka, motornih vozila i drugih učesnika u saobraćaju, kulturnoistorijske spomenike i dobra od opšteg interesa, i da se ne ruži izgled naseljenog mesta.

Oglašavanje u ustanovama za maloletnike

Zabranjeno je komercijalno oglašavanje u školi, predškolskoj ili drugoj ustanovi namenjenoj maloletnicima.

Zabrane oglašavanja određenih proizvoda

Zabranjeno je oglašavanje duvana, oružja i alkoholnih pića osim piva i vina. I za pivo i vino postoje neka ograničenja, pa se oni u elektronskim medijima mogu reklamirati samo od 18.00 do 6.00, pri tom nikako u programima namenjenim maloletnicima i specijalizovanim emisijama za vozače. Pivo i vino ne smeju se reklamirati ni u javnom prevozu, u javnim parkovima i igralištima, u ustanovama namenjenim maloletnicima i u krugu od 100 metara oko njih, kao ni u bioskopima, pozorištima i na sličnim mestima gde se održavaju predstave koje počinju pre 20.00 ili su namenjene maloletnicima.

Zabranjeno je i oglašavanje mleka, druge hrane i pića za novorođenčad i odojčad, kao i pribora za njihovo korišćenje.

Odgovornost za oglasnu poruku

Ako se neko nađe pogođen oglasnom porukom, pa podnese tužbu, za štetu odgovarate solidarno ti i proizvođač reklame, a i medijska kuća koja ju je objavila, ukoliko ti nije tražila deklaraciju ili je iz same rekalme bilo jasno da nekome može biti naneta šteta.

Moraš da čuvaš objavljenu oglasnu poruku, podatke o mestu, vremenu i učestalosti oglašavanja, kao i deklaraciju za oglasnu poruku, 30 dana od njenog poslednjeg objavljivanja. Ako ti osoba, ustanova ili privredni subjekt čije bi pravo moglo biti povređeno tom porukom to pismeno zatraži, u roku od tri dana moraš da im pokažeš i oglasnu poruku i podatke o njoj, kao i deklaraciju.

Sponzorstvo

Sponzorstvo je aranžman u kojem ti finansijski ili na drugi način pomažeš neku osobu, ustanovu, aktivnost ili manifestaciju koja nema veze s tvojom delatnošću, a oni za uzvrat oglašavaju tvoj naziv, znak ili robni žig.

Sponzorstvo ne sme da poprimi oblik reklame konkretnog proizvoda ili usluga i, kao i za reklame, mora biti jasno da je reč o sponzorstvu.

Proizvođači duvanskih proizvoda i alkoholnih pića ne mogu sponzorisati maloletnike niti osobe ili aktivnosti čija je pretežna publika maloletna. Oni ne mogu (osim proizvođača piva) sponzorisati ni sportiste, sportske klubove i takmičenja. Proizvođači duvanskih proizvoda ne mogu da sponzorišu ni medije.

Sponzor ne sme da utiče na sadržaj koji sponzoriše. Sve odredbe ugovora o sponzorstvu koje predviđaju takvu mogućnost su ništavne, što znači da ne obavezuju sponzorisanu osobu ili organizaciju.

Prikazivanje podataka o oglašivaču

U oglasnoj poruci ne smeju se neistinito prikazati identitet oglašivača, njegova aktivnost, proizvod ili usluga ili izostaviti važni podaci o tome. Ne smeju se pri tom ni koristiti neodređeni ili višeznačni izrazi, tvrdnje i podaci koji više ne važe, tako da izazivaju zabludu o oglašivaču.

Prikazivanje podataka o proizvodu ili usluzi

Podaci o proizvodu ili usluzi moraju biti istiniti i ne smeju stvarati zabludu o proizvođaču, ceni, načinu prodaje, isporuke i isplate, poreklu, kvalitetu, količini, upotrebljivosti, uslovima garancije, servisnim mogućnostma, zvaničnim priznanjima ili drugim svojstvima. I naziv proizvoda mora biti u skladu s njegovim svojstvima (ne možeš, dakle, da reklamiraš margarin koji se zove „Buter“).

Ukoliko se navode zvanična priznanja, mora se navesti i godina njihovog dobijanja.

Ako su za korišćenje proizvoda potrebni dodatak, dodatni radovi ili ako se on ne može kupiti ili upotrebiti odvojeno od celine, to se mora navesti.

Prikazivanje cene

Ukoliko u oglasu upoređuješ cenu svog proizvoda ili usluge sa cenama drugih trgovaca i proizvođača ili svojim ranijim cenama, one s kojima upoređuješ ne smeju biti neistinite, izmišljene ili bitno više od tržišnih. Ne smeš reklamirati sniženje cene ako je tvoja ranija cena bila zanemarljivo viša ili je važila zanemarljivo kratko vreme.

Ako porediš cene proizvoda ili usluga različitog kvaliteta, odnosno cene proizvoda s nedostatkom i bez njega, onda to moraš da naglasiš.

Oglašavanje rasprodaje

Kad oglašavaš rasprodaju, ona mora biti stvarna, a ne izmišljena, a u oglasu ne smeš da navedeš netačne podatke o stepenu sniženja cena ili o drugim pogodnostima koje nudiš.

Mora se tačno označiti trajanje rasprodaje, kao i vrsta proizvoda ili usluge na koje se sniženje odnosi.

Ako povlašćene cene važe samo za određene kategorije lica, za određeno područje ili period (doba dana, dan u nedelji…), to se mora tačno navesti.

Odnos prema konkurenciji

Zabranjeno je imitirati drugog preduzetnika ili privredno društvo, njegovo poslovno ime, aktivnosti, proizvode i usluge i tako dovoditi potrošače u zabludu. Isto tako, nije dozvoljeno ni oglašavati proizvod ili uslugu kao vernu kopiju drugog proizvoda sa zaštićenim trgovačkim znakom ili imenom, kao ni neovlašćeno korišćenje tuđih poslovnih imena, naziva proizvoda i drugih oznaka.

Nije dozvoljeno da u svom oglasu porediš svoje aktivnosti, proizvode i usluge s tuđim, ako je to neistinito i na štetu tog drugog, ili je reč o aktivnostima, proizvodima i uslugama različite vrste ili namene.

Nedozvoljeno je i oglašavanje kojim se konkurencija omalovažava, sumnjiči ili prikazuje na nedostojan način, ili se poziva na njen bojkot.

Povraćaj novca i garancija

Ako reklama sadrži reči „garantovano zadovoljstvo“, „garantovan povraćaj novca“, „kupovina uz besplatnu probu“ i slično, mora se reći i pod kojim uslovima i na koji način prodavac vraća novac.

Oglasna poruka koja sadrži obaveštenje o garanciji mora da sadrži i obaveštenje o tome na šta se ona odnosi i koliko traje. Zabranjeno je koristiti reči „doživotna garancija“ i slične izraze koji izazivaju zabludu u pogledu garancije i njenog trajanja.

Telefonska tarifa

Ukoliko u reklami upućuješ potrošača na telefonski broj za koji važi posebna tarfia, moraš da daš obaveštenje o ceni poziva, koje u TV reklami mora biti vidljivo sve vreme trajanja reklame.

Moralno neprihvatljiv sadržaj

Zabranjeno je oglašavanje s pornografskim sadržajem, osim u pornografskoj štampi. Seksualno uznemiravanje ne sme se prikazivati kao prihvatljivo, poželjno ili uobičajeno ponašanje. Maloletnici mlađi od 16 godina ne smeju se ni na koji način dovoditi u vezu sa seksualnošću, a zabranjeno je i odrasle predstaviti kao decu (obući ih u dečju odeću, na primer), pa ih prikazati u situaciji koja asocira na seksualno ponašanje.

U oglasnoj poruci polovi se ne smeju prikazivati kao neravnopravni.

Zabranjeno je neopravdano prikazivanje nasilja ili pretnje upotrebom sile.

Nije dozvoljeno zloupotrebljavati zabrinutost ljudi za zdravlje ili životnu sredinu, kao ni njihovo neznanje o zaštiti životne sredine. Naročito se ne mogu podsticati ili odobravati postupci koji nisu u skladu s propisima o zaštiti životne sredine. Oglasna poruka ne može da sadrži neistinite tvrdnje da proizvod ili usluga imaju pozitivan ili negativan uticaj na zaštitu zdravlja ili životne sredine, naročito isticanjem reči „ekološki siguran“, „ekološki neškodljiv“, „eko hrana“, „zdrava hrana“ i slično.

Zaštita ličnosti

Ako oglas sadrži ime, lični podatak, lični zapis, fotografiju, crtež, video ili audio snimak, pismo, dnevnik ili zabelešku na osnovu kojih se može utvrditi ili prepoznati identitet neke osobe, on se ne može objaviti bez prethodnog pristanka te osobe.

Izrada sajta

Sajt prvo treba napraviti. To možeš da uradiš i sam ako si iole vičan računarskim tehnikama. U suprotnom, moraćeš da angažuješ nekog drugog. Web dizajnom bave se mnogi pojedinci i firme. Njihov kvalitet i cene rada umnogome se razlikuju, pa treba dobro da se raspitaš pre nego što odlučiš kome ćeš poveriti izradu prezentacije. Web dizajner osmisliće kako sajt treba da izgleda (pri čemu možeš slobodno da mu zatražiš da ti podnese više predloga), i tehnički će ga uklopiti tako da može da se postavi online. Tekstualnu sadržinu sajta, raspored informacija i učestalost izmena najbolje je da smisliš sam.

Postavljanje sajta

Da bi sajt profunkcionisao, potrebno je postaviti ga na neki kompjuterski server povezan na Internet (to se zove web hosting) i registrovati domen (adresu sajta). Uslugu web hostinga pružaju mnoge firme (potraži ih na Internetu), a moguće je registrovati nacionalni domen (.rs i .co.rs) i takozvani top ili internacionalni domen (za poslovne svrhe namenjeni su .net, .com i .biz).

Spisak ovlašćenih registratora nacionalnih domena možeš naći na sajtu Registra nacionalnog internet domena Srbije, a mnogi od njih nude i uslugu registracije top-domena.

Pozicioniranje sajta

Kada pokušavaš da nađeš nešto na Internetu, obično u pretraživaču kucaš ključne reči. Da bi se i tvoja stranica našla među prvima koje će biti prikazane, potrebno je da tekst na njoj sadrži te ključne reči, najbolje još u naslovu, a ako u tekstu ne koristiš tačne izraze koji se najčešće koriste u potrazi za onim što se nudi na tvom sajtu, treba da u „pozadinu“ (takozvani metatag) svoje stranice uneseš ključne reči onako kako ih ljudi kucaju. Ako ne znaš kako to da učiniš, pitaj svog web dizajnera.

Neće svako ući na tvoj sajt putem početne stranice. Neki linkovi vodiće do ostalih stranica, tako da je važno da i njih oformiš na pravi način.

Uz to treba i da prijaviš svoj sajt na internet pretraživače (najvažnije na Google, ali tu su i Yahoo, domaća Krstarica i tako dalje).

Povezivanje s drugim sajtovima

Dobar način da budeš zastupljen na Internetu jeste da se povežeš sa što više sajtova slične sadržine. Postoji nekoliko načina za to, a najpopularniji su putem banera ili razmene linkova. Čak 75 odsto posetilaca doći će na tvoj sajt sa drugih sajtova na kojima postoji link do tebe.

Baneri su oglasi na tuđoj web strani u obliku slike ili animacije sa linkom na tvoj sajt. Stručnjaci kažu da je to trenutno najrasprostranjeniji vid internet oglašavanja, ali se na njih klikće ređe nego na ostale linkove. Baneri se naplaćuju ili postavljaju putem razmene — neko postavi tvoj baner, a ti njegov. Baneri se naplaćuju po broju klikova i na taj način imaš uvid u to koliko su efikasni.

Google oglasi

Oglasi na najposećenijem internet pretraživaču, Googleu, prikazuju se kada neko u njemu otkuca ključne reči koje si ti naznačio, ili prilikom posete sajtu na kome su Googleoglasi instalirani kao tzv. gadget — prozorčić koji prikazuje oglase tematski povezane sa sadržinom tog sajta. Ova vrsta oglasa naplaćuje se po kliku, pa ćeš platiti određenu sumu samo kada neko klikne na link i stigne na tvoj sajt.

Facebook

Na Facebooku možeš da postaviš (lični) profil, Like stranicu, grupu ili plaćeni oglas. Zajedničko profilu, stranici i grupi jeste to što na njima možeš da postavljaš vesti o svojoj firmi i ponudi, fotografije i linkove na druge sajtove, video i audio zapise. Videće ih oni koji su registrovani kao tvoji prijatelji, odnosno koji su „lajkovali“ tvoju stranicu.

Grupe su organizovane po principu članstva. U njima može da se diskutuje, a članove možeš da pozivaš na događaje ili da ih sve odjednom obavestiš privatnom porukom. Lični profili i grupe mogu da imaju do 5.000 prijatelja, odnosno članova.

Od njih se razlikuje Like stranica, koja se obično pravi za kompaniju ili za pojedinačne proizvode. Broj ljudi koji mogu da je „lajkuju“ je neograničen. Njima, doduše, ne možeš da šalješ privatne poruke, ali možeš da ih obaveštavaš putem njihovih newslineova na kojima se pojavljuju sva ažuriranja stranica koje su oni „lajkovali“. Ovim putm možeš da se obratiš svima ili samo onima koji odgovaraju određenom opisu (po zemlji, jeziku, polu…).

Na svoj sajt možeš da postaviš opciju Like pomoću koje će se posetioci povezati s tvojom Facebook stranicom.

Twitter

Svako ko je registrovan na ovoj mreži može da objavljuje kratke tekstove dužine jedne SMS poruke, koji se pojavljuju u timelineu svih koji su odlučili da prate šta on objavljuje. Naravno, ako kreneš da bombarduješ svoj feed iritantnim tekstovima i dosadnim porukama, nećeš imati mnogo pratilaca. Zato je poželjno svoje tweetove prošarati zanimljivim informacijama, slikama, linkovima i sličnim sadržajima.

Možda je dobra ideja da Twitter iskoristiš kao platformu za širenje svog ličnog uticaja, komentarišući događaje, razmenjujući informacije i prosto razgovarajući s drugima. Time na posredan način možeš proširiti glas o svom biznisu.

U slučaju da je radnja nekog krivičnog dela ili privrednog prestupa istovremeno i prekršaj, osoba koja bude proglašena krivom za neko od tih dela neće biti procesuirana i za prekršaj.

Uslovi za prekršajnu odgovornost

U opisu svakog prekršaja navedeno je ko se može smatrati odgovornim za taj konkretan prekršaj.

Ukoliko je reč o građaninu (fizičkom licu), on je odgovoran za prekršaj ako je u vreme izvršenja bio uračunljiv i ako je delovao sa umišljajem ili iz nehata (oblici krivice). To su, dakle, uslovi koji važe i za odgovorno lice u privrednom društvu i za preduzetnika.

Ako se radi o preduzeću (pravnom licu), ono može prekršajno da odgovara ukoliko prekršaj izvrši odgovorna osoba u tom pravnom licu ili zaposleni koji je u vreme izvršenja prekršaja bio ovlašćen da postupa u ime pravnog lica.

Kazne

Moguće sankcije za prekršaje su: kazna zatvora, novčana kazna, zabrana rada na određeno vreme, rad u javnom interesu i opomena.

Ako je za jedan prekršaj propisana i kazna zatvora i novčana kazna, moguće je izvršiocu prekršaja — fizičkom licu, izreći obe vrste kazni. Ako se odgovornim za konkretan prekršaj smatra pravno lice, razumljivo, moguće je propisati i izreći samo novčanu kaznu.

Kaznu zatvora može da izrekne samo prekršajni sud, ne i organ uprave.

Kazne za podstrekivanje i pomaganje

Podstrekivanje na izvršenje prekršaja (najčešće u obliku nagovaranja) i pomaganje pri izvršenju (prikrivanje izvršioca, neprijavljivanje) kažnjavaju se istom kaznom koja je propisana za taj prekršaj. Eventualno, u zavisnosti od okolnosti i načina na koji su podstrekivanje i pomaganje učinjeni, kazna im se može ublažiti ispod propisanog minimuma, a postupak protiv njih može se i obustaviti.

Prekršajni postupak

Prekršajni postupak pokreće se i vodi na osnovu zahteva ovlašćenog organa, najčešće inspekcije ili policije, ili oštećenog. U prvom stepenu vode ga prekršajni sudovi, ili organi uprave ukoliko je tako propisano (što se može uraditi samo za prekršaje koji su novčano kažnjivi). To su: policija, carina…

Tokom postupka iznose se dokazi, koje sud ceni po svom slobodnom uverenju. Stranka u postupku može da osporava sve nalaze i izveštaje institucija koje nadziru primenu propisa, a na bazi kojih se obično pokreću prekršajne prijave. U većini slučajeva, na odluku donetu u prekršajnom postupku može se izjaviti žalba.

Zastarelost prekršaja

Opšte je pravilo da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen (zastarelost). Propisima koji uređuju posebne oblasti, međutim, ovaj rok često je drugačiji: gonjenje za carinske prekršaje, recimo, zastareva posle tri godine. Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi gonjenja počinioca prekršaja.

Privredni prestupi regulisani su zakonima i uredbama. Kao i za krivična dela, odgovornost za privredne prestupe utvrđuje se na sudu.

Odgovornost pravnog lica

Da bi preduzeće moglo biti kažnjeno za privredni prestup, neophodno je da određena osoba koja istupa u ime pravnog lica faktički počini prestup u ime pravnog lica u kome radi. To mogu biti: organ upravljanja (recimo, čuveni upravni odbor), odgovorno lice (najčešće je u pitanju direktor) ili neko ko ima ovlašćenje da se njegove službene radnje računaju kao radnje pravnog lica (na primer, poslovođa, šef smene). Pravno lice može biti odgovorno i u slučaju propuštanja da se izvrši obavezni službeni nadzor, pa usled toga neko drugi izvrši privredni prestup.

Preduzetnik ne odgovara za privredne prestupe, ali može biti kažnjen za prekršaje (i krivična dela, naravno).

Odgovornost fizičkog lica

Pored pravnog lica, i gorepomenuto odgovorno lice koje je prouzrokovalo prestup može biti kažnjeno — ako je tako predviđeno u opisu privrednog prestupa koji je izvršen. Prestanak radnog odnosa ne utiče na odgovornost ovog tipa.

Sankcije

Za privredni prestup izriču se samo novčane kazne. Opisi privrednih prestupa u propisima sadrže raspone kazni u okviru kojih sud procenjuje koliku je pravedno izreći. Sud to radi razmatrajući da li postoje olakšavajuće ili otežavajuće okolnosti: težina prestupa, njegove posledice, ekonomska snaga pravnog lica i tako dalje.

Uz novčanu kaznu, sud može da naredi:

• javno objavljivanje presude;
• oduzimanje predmeta;
• zabranu pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću;
• zabranu odgovornom licu da vrši određene dužnosti.

Postupak

Pokreće ga javni tužilac, s tim što postoji opcija da gonjenje preuzme oštećeni. Ako je za privredni prestup predviđena odgovornost i pravnog i odgovornog lica, najčešće će se voditi jedinstveni postupak, ali ako se protiv odgovornog lica vodi krivični postupak za neko delo koje ima obeležja privrednog prestupa (što je čest sluačaj s krivičnim delima protiv privrede), postupke je moguće voditi i odvojeno.

Postupak za utvrđivanje privrednih prestupa izgleda slično kao i krivični: postoji prijava, pa ako je potrebno — istraga, tu je i optužni predlog (pandan optužnici), zatim sledi glavni pretres (koji opet može biti održan u više navrata), donošenje presude i, eventualno, pravni lekovi.

Zastarelost

Od dana kad je izvršen privredni prestup, nadležni imaju vremena da u toku tri godine pokrenu postupak protiv izvršioca, posle čega predmet zastareva i postupak više ne može biti pokrenut. Za prestupe u oblasti spoljnotrgovinskog, deviznog i carinskog poslovanja, ovaj rok je pet godina.

Kojim su propisima regulisana krivična dela u privredi?

Najveći broj krivičnih dela protiv privrede možeš naći u delu Krivičnog zakonika baš pod takvim naslovom, s tim što nije nečuveno da poslodavci izvrše i krivično delo iz neke druge oblasti, recimo, protiv prava po osnovu rada. Tipičan primer je „Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja“.

Pored Krivičnog zakonika, krivična dela predviđena su i drugim zakonima, na primer, onim o privrednim društvima ili o poreskom postupku i administraciji.

Krivična dela odgovornih lica

Jedan broj krivičnih dela protiv privrede može da izvrši samo odgovorno lice — preduzetnik ili vlasnik privrednog društva (firme), osoba kojoj je povereno celokupno upravljanje privrednim subjektom (najčešće direktor), ili osoba koja je bar zadužena za obavljanje pojedinih poslova, na primer, poslovođa preduzetničke radnje.

Krivična odgovornost pravnih lica

Pored fizičkih lica, od pre neku godinu postoji mogućnost da za krivična dela odgovaraju i pravna lica (preduzeća, organizacije). Uslov je da krivično delo izvrši odgovorna osoba u nameri da pravno lice u kome radi ostvari korist, ili da je usled nepostojanja nadzora i kontrole od strane odgovorne osobe došlo do izvršenja krivičnog dela, opet u krajnju korist pravnog lica. U oba ova slučaja, pored pravnog lica, krivično će odgovarati i pojedinci koji su učestvovali u izvršenju krivičnog dela.

Kazna za pravno lice može biti novčana ili gašenje (brisanje iz registra). Obe ove vrste kazni mogu biti i uslovne. Pored toga, sud može da izrekne i takozvane mere bezbednosti: oduzimanje nekih predmeta, javno objavljivanje presude i zabranu obavljanja određenih delatnosti ili poslova u vezi s kojima je delo učinjeno.

Krivični postupak

Sprovodi se u slučaju sumnje da je izvršeno krivično delo i traje do pravosnažnosti presude kojom se osuđeni proglašava krivim ili oslobađa optužbi.

Za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, gonjenje osumnjičenog sprovodi javno tužilaštvo koje skuplja dokaze i piše optužnicu, najčešće po krivičnoj prijavi policije (može i po prijavi građana, ali i tada tužilaštvo obično angažuje policiju da istraži sve okolnosti).

Krivični postupak ima četiri osnovne faze:

1. pretkrivični postupak, u kome policija ili poreska policija obezbeđuje dokaze i, eventualno, lišava osumnjičenog slobode;
2. prethodni postupak, kada sud sprovodi istragu ako je potrebno još nešto istražiti i kada sud potvrđuje optužnicu javnog ili privatnog tužioca;
3. glavni pretres i donošenje presude, faza u kojoj se pred sud iznose dokazi na osnovu kojih se izriče presuda;
4. postupak po pravnim lekovima, koji obuhvata odlučivanje suda po žalbama na presudu i rešenja doneta u nekoj od prethodnih faza.

Svaka inspekcija zadužena je za kontrolu primene propisa iz određene oblasti: tržišna kontroliše poštovanje zakona o trgovini i zaštiti potrošača, sanitarna poštovanje propisa o zdravlju i čistoći… Ima i propisa čiju primenu kontroliše više inspekcija. Tako je, na primer, kada je reč o Zakonu o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.

Postoje i inspekcije s kojima se jedan privatni preduzetnik nikada neće susresti, kao što je Upravna inspekcija (kontroliše organe uprave) ili Inspektorat odbrane (iliti vojna inspekcija).

„Najpopularnije“ inspekcije

Postoji šest inspekcija s kojima se većina preduzetnika i privrednih društava može susresti u svom radu. To su:

1. Poreska inspekcija: Kontroliše da li se poreski obveznici pridržavaju poreskih propisa i da li redovno uplaćuju poreze i ostale dažbine.
2. Inspekcija rada: Sa ovom inspekcijom će svakako, pre ili kasnije, imati posla svi koji se bave privatnim biznisom. Ona kontroliše da li se poštuju prava zaposlenih i propisi o bezbednosti i zdravlju na radu. Čak i ako nemaš nijednog zaposlenog i sve radiš sam, inspektori rada mogu te posetiti da provere da li je zaista tako.
3. Tržišna inspekcija: Kontroliše zakonitost praktično svih oblika trgovine i prodaje roba i usluga (da li si izdao račun, da li si dao garanciju…).
4. Komunalna inspekcija: Za razliku od prethodne dve, nju osnivaju gradovi i opštine, da bi kontrolisali primenu svih mogućih komunalnih propisa. Komunalci će te pitati zašto si parkirao firmin auto na zelenoj površini, gde završava smeće iz tvog restorana i tome slično. Ovlašćena je da u nekim situacijama kontroliše trgovce, na primer, kada je reč o uličnoj prodaji.
5. Sanitarna inspekcija: Zadužena je za kontrolu zdravstvene ispravnosti namirnica i predmeta opšte upotrebe, što će reći, svake vrste robe namenjene maloprodaji, i to u proizvodnji, prometu i uvozu. Sanitarni nadzor obuhvata kontrolu samih predmeta i namirnica, osoba koje s njima rade i objekata u kojima se proizvodi, skladišti i prodaje ova roba. Zato će se veliki broj preduzetnika sretati i sa ovom inspekcijom.
6. Protivpožarna inspekcija: Još jedan inspekcijski organ može se očekivati u svakoj firmi. Pravo ime mu je Uprava za preventivu Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ostale inspekcije

Neke inspekcije mogu se očekivati samo u određenim situacijama. Tako, ako se ne baviš građevinarstvom i ne gradiš poslovni objekat, nećeš se susresti s građevinskom ili urbanističkom inspekcijom. Deviznu inspekciju možeš da očekuješ samo ako posluješ sa devizama, a budžetsku samo ako koristiš državnu pomoć, subvencije, podsticaje ili kredite.

Inspektore ostalih inspekcija upoznaće samo oni koji se bave određenim delatnostima. Takve su, na primer, turistička, veterinarska (da ne bude zabune, kontroliše sve koji imaju posla ne samo sa živim životinjama već i s proizvodima životinjskog porekla), zdravstvena, prosvetna, saobraćajna, šumarska i tako dalje.

Ovlašćenja inspektora

Svaki inspektor može da:

• traži da mu pokažeš dokumentaciju firme;
• pregleda poslovne prostorije, službena vozila, uređaje i robu;
• uzme uzorke robe i drugih predmeta i briseve sa osoba i predmeta i pošalje ih na analizu u ovlašćene laboratorije (u nekim slučajevima ti svakako snosiš troškove uzimanja uzoraka i njihove analize, a u drugim samo ako se dokaže da su uzorci neispravni);
• naredi merenja u samom poslovnom objektu (na primer, nivoa buke, zračenja ili vibracija);
• sasluša i uzme izjave od svih osoba koje imaju veze s predmetom inspekcijske kontrole.

Uz to, posebnim zakonima koji regulišu oblast za koju su nadležni, inspektorima mogu biti data i neka druga ovlašćenja.

Prava i obaveze kontrolisanih

Svi zaposleni, pa i svi ostali građani, dužni su da omoguće inspektoru da nesmetano obavlja svoju dužnost i daju mu sve što zatraži, a ko se ogluši o ovu obavezu može da završi kod sudije za prekršaje.

S druge strane, predstavnik kontrolisane firme ima pravo da bude prisutan u svakom trenutku inspekcijske kontrole. Zaposleni nisu dužni da odgovaraju na pitanja ukoliko bi time povredili profesionalnu ili poslovnu tajnu, a i sam inspektor dužan je da čuva tvoje poslovne tajne.

Zapisnik o inspekcijskoj kontroli

Posle obavljene kontrole inspektor mora da sastavi zapisnik, u kojem će navesti šta je sve našao prilikom kontrole, koje je mere preduzeo i šta je naredio firmi koju je kontrolisao. U zapisniku se može ostaviti rok u kojem kontrolisana firma mora da otkloni nedostatke u poslovanju koje je uočio inspektor. U tom slučaju, ako firma u propisanom roku postupi po nalozima inspektora, neće biti donošeno zvanično rešenje o kaznenim merama.

Pre zaključenja, inspektor mora da pročita zapisnik svim osobama koje učestvuju u postupku ili su dale izjave. Svako od njih ima pravo da stavi primedbe na sadržaj zapisnika, a inspektor u taj isti zapisnik mora da unese i te primedbe.

Potpisivanje zapisnika

Na kraju postupka kontrole, svi koji su dali izjave treba da potpišu zapisnik, uključujući i inspektora. Ako neko od učesnika odbije da potpiše zapisnik, inspektor mora i to da upiše i da navede razlog. Svaka dopuna već zaključenog zapisnika mora se potpisati i overiti.

Onaj ko je uložio prigovor zadržava pravo da se žali i na rešenje inspekcije koje je doneto na osnovu zapisnika.

Prigovor na zapisnik

U nekim slučajevima dozvoljeno je podneti prigovor na zapisnik. Tada je inspekcija dužna da u određenom roku (obično 15 ili 30 dana) preispita zapisnik i odgovori na prigovor. Inspektor je obavezan da dostavi primerak zapisnika firmi nad kojom je obavio kontrolu.

• naređenja firmi da nešto mora da uradi ili prestane da čini;
• nalog da se opšti akti firme (statut, pravilnici…) koji nisu u skladu s propisima usklade s njima u ostavljenom roku, koji ne može biti duži od 60 dana;
• privremena zabrana rada cele firme ili nekog njenog dela, ako je zakon predvideo takvu mogućnost;
• prekršajne i krivične prijave, kao i prijave za privredni prestup protiv firme i odgovornih osoba u njoj.

Usmeno naređenje

U hitnim slučajevima predviđenim zakonom (obično kada je to neophodno zbog zaštite zdravlja i bezbednosti ili sprečavanja nepopravljive štete koja bi mogla biti naneta nekom trećem), inspektor može da izda i usmeno naređenje, koje odgovorna osoba u privrednom društvu, odnosno preduzetnik, mora odmah da izvrši. Kasnije (u roku od 30 dana) inspektor mora da donese pismeno rešenje o usmenim nalozima koje ti je dao.

Mandatne kazne

U određenim slučajevima, kada je to predviđeno propisima, inspektor može da naplati i kaznu na licu mesta, takozvanu mandatnu kaznu. Tako, na primer, firma može na licu mesta da bude kažnjena iznosom do 20.000 dinara ako zaposlenom ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor, a odgovorno lice (direktor) biće i dodatno kažnjeno iznosom do 5.000 dinara.

Šta se dalje dešava s prekršajnom prijavom?

O prekršajnim prijavama koje je podneo inspektor dalje odlučuje sudija za prekršaje. On privredno društvo može da kazni novčanim kaznama, koje za neke prekršaje iznose i do 2.000.000 dinara. Uz to će biti kažnjeno i odgovorno lice, iznosom do 150.000 dinara. Kazne za preduzetnike po pravilu su niže nego za privredna društva, i pri tom nema posebne kazne za odgovorno lice.

Kada je to zakonom predviđeno, na primer, u slučaju prekršaja iz Zakona o zaštiti potrošača, prekršajni sudija može firmi i da zabrani rad (u ovom slučaju do godinu dana).

Obaveza obaveštavanja drugih organa

Ukoliko primeti da nije u redu nešto što on nije nadležan da kontroliše, inspektor ima obavezu da o tome obavesti nadležnu inspekciju ili drugi nadležni državni organ.

Ako ne postupiš po nalogu inspekcije

Ukoliko ti inspekcija nešto naredi, a ti ne postupiš po tom nalogu u roku koji ti je ostavljen, osim kazni za neizvršavanje naloga inspekcije propisanih posebnim zakonima, mogu da ti naplate i opštu kaznu od 5.000 do 20.000 dinara i odrede novi rok za izvršenje. Ako ni tada ne postupiš po nalogu inspekcije, mogu te opet kazniti i odrediti novi rok, i tako sve dok ukupna suma kazni ne dostigne desetostruki iznos prve kazne. Ukoliko ni to ne pomogne, na kraju će nalog inspekcije biti izvršen prinudno, uz asistenciju policije.