Veza sa Internetom na fiksnoj lokaciji

Korisnik kome je Internet potreban na fiksnoj lokaciji (adresi), to može da obezbedi na jedan od sledećih načina:

ADSL veza sa Internetom koristi fiksnu telefonsku liniju. Uslov za ovu vrstu veze jeste da je na lokaciji korisnika (u zgradi ili kući) instaliran razdelnik koji omogućava da se fiksne linije mogu koristiti i za telefonski saobraćaj i za razmenu podataka (Internet). Kod većine internet provajdera koji nude ADSL možeš proveriti da li je ovo urađeno i u tvojoj zgradi. Ako jeste, instalacija se vrši povezivanjem telefonskog priključka u stanu s modemom koji često obezbeđuje sam provajder.

Kablovski Internet dobija se posredstvom operatera koji je sproveo sopstvene kablove do tvoje lokacije. Ovu uslugu obično nude kablovski distributeri TV signala.

Bežični Internet podrazumeva ugradnju antene na tvom prozoru ili balkonu, od koje se signal kablom sprovodi do računara. Ovu opciju imaju u ponudi internet provajderi koji nude i ADSL, pre svega za lokacije na kojima on nije moguć ili do kojih nije sprovedena kablovska mreža. Pristup Internetu i tamo gde ga na drugi način nije moguće dobiti istovremeno je glavna prednost ovog načina povezivanja, dok se mane mahom odnose na nesigurnost veze usled promenljivosti atmosferskih uslova. Varijanta bežičnog Interneta postoji i kad se globalnoj mreži pristupa putem bežične fiksne mreže (nju u ponudi ima Orion). Ovo ne treba mešati s kućnom bežičnom instalacijom, koja samo omogućava da računar i ADSL ili kablovski modem međusobno povežeš bez žica, kablova (obično računar mora da bude udaljen od modema najviše deset metara).

Dial-up jeste veza koja se ostvaruje putem fiksnog telefonskog priključka odakle se kabl direktno sprovodi do računara. Preko njega se ostvaruje sporija veza, a i onemogućena je istovremena upotreba telefona. S druge strane, na ovaj način svako ko ima fiksni telefon može da pristupi Internetu pozivom (s računara) odgovarajućeg broja (sada su to 042 brojevi, a od maja 2012. godine koristiće se 072).

ISDN, satelitske i optičke veze sa Internetom slabije su zastupljene. ISDN bio je namenjen za napredne korisnike, ali od ekspanzije kablovskih ponuda nije više u modi. U ponudi ga ima samo Telekom koji ga instalira preko svoje fiksne telefonske linije. Satelitski pristup nešto je skuplji i može biti od neke koristi samo onima koji nemaju mogućnost kablovskog ili ADSL priključka. Optički Internet podrazumeva instalaciju posebnog, optičkog kabla, preko koga je moguća pouzdana razmena podataka na velikim brzinama, ali su se do sredine 2012. godine pojavile samo najave nekih provajdera da će uskoro ponuditi ovu uslugu.

Oprema

Osim tehničkih mogućnosti, brzine protoka i cene same usluge pristupa Internetu, moraš da imaš u vidu da su ti za sve načine pristupa osim dial-upa potrebni uređaji koji nisu deo standardne konfiguracije kućnog računara (modemi, ruteri, antene…). Neki provajderi besplatno ustupaju ove uređaje svojim korisnicima, kod drugih plaćaš da od provajdera dobiješ uređaj, a svi ti moraju omogućiti da mreži pristupiš i uređajima koje si sam kupio, pod uslovom da oni zadovoljavaju tehničke standarde provajdera.

Mobilni Internet

Operateri mobilne telefonije nude različite varijante pristupa Internetu s mobilnih telefona i drugih prenosnih uređaja (tablet, laptop). U okviru nekih tarifnih paketa moguće je dobiti i tablete i laptopove, kao i male modeme koji se povezuju na USB port tih uređaja. Cene pristupa razlikuju se zavisno od toga da li si izabrao tarifni paket koji obuhvata i Internet, ili Internetu pristupaš mimo takvog paketa (ovo drugo je skuplje).

Internet usluge

Osnovna usluga internet provajdera jeste povezivanje korisnika s globalnom računarskom mrežom (internet saobraćaj), a u ponudi se mogu naći i mnoge povezane usluge: održavanje sadržaja na globalnoj mreži (hosting), razgovor putem Interneta (VOiP), izrada web prezentacija, održavanje informacionih sistema i slično. Posredstvom mnogih internet provajdera moguće je registrovati domen (adresu) za prezentaciju. Spisak provajdera koji to mogu da urade može se naći na sajtu Registra nacionalnog Internet domena Srbije.

Prodaja internet saobraćaja

Internet saobraćaj prodaje se slično kao telefonski saobraćaj: količinski (obično gigabajti ili megabajti), ili na određeni period u kome se podaci izabranom brzinom mogu slati i primati sa Interneta, i to nezavisno od njihove ukupne količine (flat paketi). Većina provajdera nudi prepaid i postpaid varijante plaćanja. Na cenu utiče i to da li se obavezuješ na neki rok korišćenja usluge, odnosno koliki je rok u pitanju. Po pravilu, što je period na koji se obavezuješ duži, to je cena niža.

Slično kao i TV usluge, internet saobraćaj često se nudi po povoljnijim uslovima u sklopu promotivnih aktivnosti (samostalno ili zajedno s TV kanalima). Dobro se raspitaj o konkretnoj ponudi: šta ona sve podrazumeva, na koliki rok korišćenja se moraš obavezati i kakvi su uslovi raskida ugovora.

Pribavljanje internet usluga

Ma koji da je način povezivanja na Internet, s provajderom moraš potpisati ugovor (osim u slučaju dial-up pristupa). Pre toga mora se proveriti da li u tvom konkretnom slučaju uopšte postoje tehničke mogućnosti za takav način povezivanja na Internet. Ugovorom se opredeljuješ za određeni paket iz ponude, koju prihvataš pod uslovima s kojima te distributer mora upoznati. U slučaju dial-upa, na Internet se povezuješ prostim pozivanjem određenog telefonskog broja, a uslugu plaćaš naknadno, preko telefonskog računa.

Po potpisivanju ugovora sledi tehnička realizacija koja zavisi od konkretnog načina povezivanja. Osoblje provajdera tada instalira uređaje na lokaciji korisnika i povezuje ih na mrežu. Kod kablovskog Interneta tome može da prethodi sprovođenje kabla do lokacije korisnika.

Problemi sa Internetom

Instalacije moraju zadovoljavati odgovarajuće tehničke standarde, a kvalitet signala standard koji određuje Republička agencija za telekomunikacije. Agencija može da proverava poštovanje ovih standarda, a možeš ih obavestiti o problemu kako bi se upustili u vanrednu kontrolu tvog distributera.

U slučaju da ti je brzina protoka podataka manja nego što je naznačeno u ponudi na koju si pristao, mogućnosti za žalbu provajderu su ti ograničene, budući da se u praksi oni obavezuju na pristup Internetu do određene brzine (maksimalna brzina). Zato je najbolje da se pre potpisivanja ugovora dobro informišeš o kvalitetu usluga željenog provajdera.

Poseban oblik problematičnog ponašanja na Internetu jeste proganjanje neke osobe (syberstalking), to smo obradili ovde, a postoje i posebni rizici po bezbednost dece.

Vređanje i omalovažavanje

Mera u kojoj je dozvoljeno uvredljivo obraćanje ili upotreba uvredljivih reči zavisi od platforme na kojoj se vrši komunikacija. Na velikim društvenim mrežama poput Facebooka ili YouTubea koji sadrže ogromnu količinu komentara, statusa i sličnog, moguće je naznačiti da se radi o neprikladnom sadržaju. Manje platforme (forumi, novinski portali itd.) obično sprovode neki oblik moderacije, što znači da postoje osobe koje brišu neprikladne komentare. Takve online lokacije skoro uvek sadrže pravila ponašanja: šta je dozvoljeno napisati, šta ne, kakve su sankcije za njihovo kršenje. Stepen oštrine moderacije zavisi od materije (ili teme) koju pokriva određena platforma. Na sportskom forumu, recimo, stepen slobode izražavanja sigurno je veći nego na forumu nuklearnih fizičara.

Kad je reč o zakonu, Internet se ne razlikuje od „stvarnog“ sveta u pogledu toga šta je dozvoljeno napisati ili reći. Uvreda je krivično delo nezavisno od toga kako, to jest, „preko čega“ je upućena. Ako si pretrpeo uvredu, ne možeš se osloniti na javnog tužioca, već postupak moraš pokrenuti sam, podnošenjem privatne tužbe.

Iznošenje neistina (kleveta)

Kleveta se definiše kao iznošenje ili pronošenje nečeg neistinitog o nekoj osobi. Na Internetu se javlja na društvenim mrežama kojima je relativno lako i brzo doći do publike, ali poznati su i slučajevi kada su izrađene čitave prezentacije koje sadrže lažne informacije o nekoj osobi (takozvani osvetnički sajtovi — revenge sites).

Isto kao što je slučaj sa uvredom, u našem pravu ne postoji razlika između ovog oblika uznemiravanja „u životu“, novinama ili na Internetu — za sankciju je potreban jedino uslov da to što se iznosi ili pronosi „može škoditi časti ili ugledu“. Gonjenje se, takođe, preduzima po privatnoj tužbi.

Mržnja i diskriminatorske izjave

Zakon je jasan: „Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“. Letimičan pogled na komentare na online novinske članke i na Fejsu verovatno će ti reći da od kažnjavanja mržnje i netrepeljivosti nema ništa, pošto takvih komentara i izjava ima zaista mnogo. Stvari su se, međutim, pomerile s mrtve tačke: nedavno je doneta prva sudska presuda zbog govora mržnje upućenog grupi osoba (radi se o pripadnicima LGBT populacije) preko Facebooka.

Gonjenje za ovo krivično delo po službenoj dužnosti mora da preduzima Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal.

Mere zaštite

Preporučljivo je progonitelju prvo uputiti jasnu poruku ili upozorenje da prestane s tim, a potom se sasvim uzdržati od bilo kakve dalje komunikacije. Mladima se savetuje da porazgovaraju s roditeljima, a roditeljima se preporučuje da vode računa o detetovim aktivnostima na Internetu i da obrate pažnju na njegovo ponašanje.

Neželjene e-mejlove moguće je označiti kao spam, a na društvenim mrežama moguće je blokirati uljeza – više detalja o ovome potraži u nekom od brojnih brojnih tekstova na internetu. Dobar savet možeš da dobiješ i na internet portalu Klikni bezbedno, posvećenom bezbednosti dece na Internetu, ali i s korisnim informacijama i za one starije.

Kome se obratiti u slučaju većeg problema?

Ako ništa od prethodno navedenog ne uspe, a proganjanje poprimi oblik nekog krivičnog dela (seksualna zloupotreba dece, prevara, ugrožavanje sigurnosti, odnosno pretnja napadom na život ili telo…) , pozovi policiju ili Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal.

Anonimni progonitelj

U slučaju da te proganja neko ko krije svoj identitet, preporučljivo je snimiti svu komunikaciju i zabeležiti adrese, korišćene nadimke i sve ostale podatke koji mogu biti od značaja za otkrivanje imena i prezimena te osobe.

Zabranjeni i nepoželjni sajtovi

Praktično je nemoguće trajno eliminisati određeni sadržaj na Internetu, pa pojam zabrane treba uzeti s rezervom. Čak i sadržaju koji se svugde smatra zabranjenim (npr. dečja pornografija) u principu je uz manje ili više truda uvek moguće pristupiti, neretko i direktno s pretraživača.

Postoje, međutim, i zabranjeni sajtovi koje policija ima u svojoj evidenciji. Na njima ćeš biti dočekan znakom „Stop“. Ako slučajno naiđeš na neki od ovih domena koji nije tako obeležen, obrati se službi internet portala Klikni bezbedno, koji je posvećen zaštiti dece na Internetu, ili neposredno Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

Kada je reč o sadržajima koji nisu izričito zabranjeni, ali se smatraju nepoželjnim, kao što su pornografija, uznemirujuće poruke, rasizam ili mržnja, kao i sadržajima koji su neprihvatljivi za tebe kao roditelja, ma šta to bilo, osim pokušaja da utičeš na dete da ih izbegava, možeš da aktiviraš mehanizme za zabranu pristupa. U tu svrhu možeš da aktiviraš opcije na svom pretraživaču ili da instaliraš odgovarajuće programe koji blokiraju određene vrste sajtova.

Seksualna zloupotreba dece na Internetu

Opasnost za decu koja provode slobodno vreme na društvenim mrežama, forumima, chat sobama i drugim internet lokacijama na kojima je moguća komunikacija s nepoznatim osobama, vreba i od strane pedofila. Oni se deci obično lažno predstavljaju (recimo, kao vršnjaci) i pokušavaju da s njima ostvare kontakt i odnos poverenja. Potom pokušavaju da na razne načine (ucenom, na primer), navedu decu da rade nešto što će zadovoljiti njihove bolesne potrebe. Obično se traži slanje snimaka dece sa seksualnom konotacijom, ili se detetu zakazuje sastanak.

Kako bi smanjio šanse da bude otkriven, zlostavljač po pravilu prikuplja informacije o žrtvinim roditeljima i prijateljima kako bi izabrao što ranjiviju mladu osobu.

Sve aktivnosti koje imaju veze sa ugrožavanjem polne slobode maloletnika i dece zabranjene su Krivičnim zakonikom, a posebna kazna predviđena je u slučajevima kada je krivično delo izvršeno iskorišćavanjem računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima.

Kako se zaštititi?

Deca ne bi trebalo da se upuštaju u komunikaciju sa osobama koje lično ne poznaju. Ako to ipak učine, a ispostavi se da ta osoba od njih traži nešto neprimereno ili samo neuobičajeno, trebalo bi da se obrate roditeljima. Roditelji svakako treba da upozore dete na rizike po njegovu bezbednost na Internetu. Više informacija o tim rizicima možeš naći na sajtu Klikni bezbedno.

Ako do neželjenog kontakta već dođe, odmah pozovi policiju.

Na Internetu postoji obilje tekstova o zlonamernim programima i bezbednosti računarskih podataka. Mi smo ovde objasnili samo osnovne pojmove o zlonamernim programima i pravni tretman koji kod nas imaju njihova izrada i posledice koje prouzrokuju.

Šta mogu da urade?

Neke od štetnih posledica koje malware može da izazove jesu:

• instalacija neželjenih programa,
• automatsko izvršavanje operacija (slanje reklamnih poruka, napad na druge računare itd.),
• izmena ili brisanje podataka (fajlova),
• snimanje ili preuzimanje (krađa) podataka,
• krađa internet protoka,
• posmatranje korisnikovog ekrana od strane druge osobe ili praćenje šta kuca na tastaturi,
• gašenje računara ili usporavanje njegovog rada,
• beleženje šifara koje korisnik kuca itd.

Vrste zlonamernih programa

Prema načinu širenja, zlonamerni programi dele se na viruse, crve i trojance. Virusi po pravilu inficiraju mrežne fajlove preko kojih se razmnožavaju na sve povezane računare. Crvi se, takođe, samostalno razmnožavaju, ali za razliku od virusa, ne moraju da se vežu za postojeći program ili datoteku. Trojanci su maskirani kao video igrica ili nekakva druga „dobroćudna“ aplikacija.

Svaka od ovih vrsta zlonamernog softvera može da nosi u sebi deo programa koji je dizajniran tako da računaru nanese neku štetu ili ga stavi pod daljinsku kontrolu.

Zaštita

Preventivna zaštita sastoji se pre svega od pokretanja zaštitnih programa kojima raspolaže tvoj operativni sistem (Firewall u slučaju Windowsa), a potreban je i kvalitetan antivirus program. Proveri sa svojim internet provajderom da li ti i on obezbeđuje nekakvu zaštitu. Uz to je preporučljiva obazrivost prilikom surfovanja (pretraživanja), naročito kada ti se nudi da nešto preuzmeš na računar i instaliraš.

Ako dođe do infekcije, svakako probaj da svoj antvirus program staviš u pogon, to jest, da mu zadaš da pročisti sistem. Ukoliko to ne reši problem, pozovi stručnjaka kako bi pokušao da spaseš od podataka šta se spasti može.

Propisi

Ako ti ovakvi programi nanesu nekakvu štetu, veoma su male šanse da onaj ko je napravio malware ili ga je samo iskoristio bude kažnjen. Za slučajeve kada je to ipak moguće, recimo, u situaciji kada se utvrdi ko je stekao nekakvu korist od onoga što je malware učinio na tvom računaru, naš Krivični zakonik propisuje novčane i zatvorske kazne za:

• neovlašćeni pristup računaru ili računarskoj mreži kršenjem mera zaštite;
• neovlašćeno oštećenje računarskih podataka i programa;
• pravljenje računarskog virusa „u nameri njegovog unošenja u tuđ računar ili računarsku mrežu“;
• unošenje računarskog virusa u tuđ računar ili računarsku mrežu čime se prouzrokuje šteta.

Za precizne opise ovih krivičnih dela, kao i ostalih dela protiv bezbednosti računarskih podataka (računarska sabotaža, računarska prevara itd.), pogledaj dvadeset sedmu glavu Krivičnog zakonika.

Ova krivična dela gone se po službenoj dužnosti i treba da ih prijaviš Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

TV usluge

Osnovna TV usluga jeste pristup televizijskim kanalima, koje distributeri nude u okviru paketa. Pristupanjem se, po pravilu, uvek dobija osnovni paket, koji se sastoji od domaćih kanala s nacionalnom frekvencijom i određenog broja lokalnih, satelitskih i kablovskih kanala. Uz osnovni paket nude se i dodatni, koji se posebno plaćaju (kanali za odrasle, sportski, filmski, dečji, kanali neke velike TV kuće i tome slično). Pojedini paketi ili objedinjena TV usluga i Internet često se u okviru promotivnih aktivnosti distributera nude po nižim cenama ili na probu. Međutim, pošto se dešavalo da ovakve ponude sadrže skrivene troškove, preporučljivo je da se dobro raspitaš šta ponuda tačno obuhvata, kako se naplaćuje i otkazuje.

Postoje analogna, digitalna i HD televizija, koje se razlikuju po tehničkim karakteristikama signala i kvalitetu slike i zvuka (najkvalitetnija je HD televizija, ali je broj kanala koji se emituju u ovoj tehnici još relativno mali). Kod digitalne i HD televizije moguće su i dodatne usluge, kao što su napredno upravljanje, snimanje, video na zahtev i tome slično. Da bi u potpunosti iskoristio mogućnosti digitalne ili HD televizije, potrebno je da imaš odgovarajući televizor. Planirano je da u sledećih nekoliko godina sve analogne TV stanice pređu na digitalno emitovanje.

Pribavljanje TV usluga

Da bi koristio kablovsku i satelitsku televiziju ili IPTV, moraš potpisati ugovor s nekim od distributera koji nude te usluge. Ugovorom se opredeljuješ za određeni paket kanala i druge povezane usluge iz njegove ponude. Distributer te mora detaljno obavestiti o svojim uslugama i uslovima pod kojima ih pruža.

Po potpisivanju ugovora predstoji instalacija odgovarajućih uređaja i povezivanje na mrežu distributera. U slučaju kablovskih distributera, tome mora prethoditi dovođenje kablovske mreže do lokacije korisnika (vidi dole), a i za televiziju preko satelita moraju postojati odgovarajući uslovi (satelitski „tanjir“ ne može biti postavljen na mestima s kojih je nemoguće videti određene tačke na nebu, na primer). IPTV moguć je samo na lokacijama na kojima je moguć i ADSL.

Uvođenje kablovske televizije

Sprovođenje kabla do kuće pojedinačnog korisnika odvija se bez problema ako u blizini već postoji mreža željenog distributera — nemoj očekivati da će samo zbog tebe da sprovode kabl na drugi kraj grada.

Za uvođenje kabla u stambenu zgradu distributeri po pravilu zahtevaju saglasnost bar polovine vlasnika stanova. Priključenje samo jednog korisnika ponegde je moguće i ako ne postoji saglasnost većine stanara, s tim što to zavisi od konkretne situacije na terenu: da li se obližnjem operateru isplati ugradnja, da li je kabl moguće sprovesti do individualnog korisnika i tako dalje.

Ukoliko postoji saglasnost više od polovine stanara, skupština zgrade sklapa ugovor sa operaterom koji podzemno ili nadzemno sprovodi kabl do zajedničkog prostora (obično je u pitanju stepenište), pa ga odatle razvodi neposredno do stanara. Instalacija kablovskog Interneta i televizije i kvalitet signala moraju zadovoljavati propisane tehničke standarde.

Problemi s kablovskim instalacijama u zgradi

Kablovski (i drugi) operateri obavezni su da održavaju svoje instalacije. U slučaju bilo kakvih problema koji nastanu posle uvođenja kablovskih instalacija u zgradu (raspetljavanje kablova, varničenje, otvaranje razvodne kutije i slično), stanari zgrade mogu da zahtevaju popravku ili zamenu instalacija.

U slučaju da pojedinačni korisnik ima problem s načinom na koji su postavljeni kablovi ili pripadajuća oprema, na primer, ako s plafona visi gomila zamršenih kablova, za intervenciju kablovskog operatera potrebna mu je saglasnost većine komšija. Tu saglasnost može da pribavi sam, ili može odmah da se obrati distributeru, koji će među stanarima sprovesti anketu o tome.

Odstupanje od paketa

Distributer mora da ti omogući praćenje onih kanala koje je obećao u ponudi, ali može i da doda neke kanale ili poboljša ponudu. Ako dođe do ukidanja nekih od obećanih kanala, operater o tome mora da te obavesti mesec dana unapred (u suprotnom čini prekršaj za koji su propisane kazne do dva miliona dinara). Ukoliko se menja više kanala ili se ukida jedan kanal, ali si se ti baš zbog tog kanala i odlučio za tog distributera, možeš jednostrano da raskineš ugovor. Ako si se obavezao na korišćenje usluga za određeni period, a razlog za jednostrani raskid je ukidanje kanala iz ugovorenog paketa, nećeš morati da platiš sve račune koji tek treba da dospeju, kao što bi morao ako nemaš opravdan razlog za raskid.

RTS čine dva televizijska i četiri radio programa, a RTV dva televizijska i tri radijska.

Nastanak obaveze plaćanja

Medijski javni servis se, uz finansiranje iz komercijalnih izvora, odnosno reklama, finansira i putem radio-televizijske pretplate koju plaćaju građani. Svako domaćinstvo koje ima bar jedan radio ili televizijski prijemnik dužno je da plaća RTV pretplatu. Pretplata se, dakle, plaća nezavisno od broja prijemnika, načina na koji se prima signal (preko antene, kabla…) ili toga da li uopšte gledaš i slušaš programe javnog servisa ili ne.

U praksi, pretplatu za javni servis plaćaju svi vlasnici električnih brojila, osim onih koji odjave prijemnik (vidi dole) ili zadovolje uslove za oslobađanje od plaćanja pretplate i zatraže da budu oslobođeni. Ukoliko neko postane vlasnik radio ili TV prijemnika, a iz nekog razloga do tada nije bio zaduživan pretplatom preko računa za struju, ima obavezu da prijavi prijemnik u roku od 15 dana od nabavke. U tom slučaju treba da se obratiš RTS-u pismom ili e-mailom. Obaveštenje upućeno RTS-u mora da sadrži tvoje prezime i ime, adresu, jedinstveni matični broj građana (JMBG), broj lične karte i od koga je izdata, potrošački broj Elektrodistribucije (piše na računu za struju) i naziv tvog preduzeća za elektrodistribuciju.Propuštanje obaveze da se prijavi prijemnik, kao i korišćenje odjavljenog prijemnika, jeste prekršaj za koji se kažnjava u visini jednogodišnje pretplate. Zakonski je ovo regulisano malo drugačije.

Način plaćanja

Pretplata se plaća mesečno posredstvom javnog preduzeća za elektrodistribuciju. To znači da je, praktično, iznos pretplate uključen u račun za struju. S njega Elektrodistribucija prvo oduzme dug za struju, a novac prebacuje javnom servisu samo ako je uplaćeni iznos veći od duga za struju.

Od plaćanja pretplate oslobođene su određene kategorije stanovništva i vlasnici većeg broja nekretnina, za one u kojima niko ne živi. Više o tome pročitaj ovde.

Iznos pretplate

Visina pretplate usklađuje se svake godine sa indeksom rasta cena na malo u prethodnoj kalendarskoj godini, koji se uvećava za pet odsto. Iznos se određuje jednom godišnje, u martu. U maju 2012. godine pretplata je iznosila 500 dinara.

Redovnim plaćanjem ostvaruje se popust od pet odsto.

Odjava prijemnika

Pretplatu nisi dužan da plaćaš ako uopšte nemaš televizor ili radio. Da bi se oslobodio obaveze plaćanja, to jest, da bi pretplata prestala da ti stiže na naplatu, neophodno je da odjaviš prijemnik, na isti način na koji se i prijavljuje.

U slučaju da si imao prijemnik, ali si bez njega ostao tako što si ga ustupio nekome, uz pismo ili e-mail potrebno je da priložiš i izjavu u kojoj ćeš navesti kome je prijemnik predat, odnosno prodat. Ako je reč o krađi, priloži izveštaj iz policije.

Kad podneseš zahtev za odjavu, javni servis će te „u najkraćem roku“ obavestiti o tome šta je odlučio.

• invalidi sa 100 odsto telesnog oštećenja;
• invalidi s manje od 100 odsto telesnog oštećenja kojima je priznato pravo na dodatak za tuđu negu i pomoć;
• osobe koje su trajno izgubile sluh;
• osobe koje su izgubile vid;
• vlasnici više nekretnina, za stanove ili kuće u kojima niko ne stanuje (u ovom slučaju podnosi se drugačija dokumentacija — vidi dole).

Kada je razlog oslobađanja invaliditet ili gubitak vida ili sluha, dovoljno je da samo jedan član domaćinstva spada u te kategorije da bi celo domaćinstvo bilo oslobođeno od plaćanja pretplate.

Postupak

Oslobađanje od plaćanja pretplate za bilo koju adresu u zemlji vrši se pri Radio-televiziji Srbije. Odgovarajuću dokumentaciju potrebno je predati poštom RTS-ovoj službi za pretplatu u Beogradu (ona se nalazi u njihovim prostorijama na Košutnjaku) ili posredstvom lokalnog preduzeća za elektrodistribuciju. Ne postoji rok u kome RTS mora da odluči o podnetom zahtevu.

Dokumentacija

Potrebni formulari za oslobađanje od plaćanja pretplate mogu se uzeti na šalteru Elektrodistribucije. Za invalide i osobe koje su izgubile sluh ili vid potrebno je podneti sledeću dokumentaciju:

• zahtev za oslobađanje od plaćanja pretplate (obrazac br. 1) — možeš ga preuzeti i sa internet sajta RTS-a;
• račun za struju;
• fotokopiju lične karte vlasnika električnog brojila (prva i druga strana);
• potvrdu ili fotokopiju rešenja PIO fonda, odnosno druge ustanove koja utvrđuje okolnosti koje predstavljaju uslov za oslobađanje;
• poslednji izvod ili izveštaj o primanju nadoknade za tuđu negu i pomoć;
• fotokopiju lične karte (prve dve strane) osobe nosioca potvrde ili rešenja o invalidnosti, odnosno fotokopiju izvoda iz matične knjige rođenih ako je reč o maloletnoj osobi.

Dokumentacija za vlasnike više nekretnina

Ako se traži oslobađanje od plaćanja pretplate za vlasnike više nekretnina (za one u kojima niko ne živi), potrebno je podneti:

• zahtev za oslobađanje od plaćanja pretplate (obrazac br. 2) — takođe ga možeš preuzeti sa sajta RTS-a;
• račune za struju za sve adrese koje pripadaju podnosiocu zahteva (dakle, i za onu za koju se plaća pretplata i za adrese za koje se traži oslobađanje);
• svojeručno potpisanu izjavu s ličnim podacima i potpisima dvaju svedoka da u drugom stanu ili kući niko ne stanuje;
• fotokopiju lične karte podnosioca zahteva (prva i druga strana).

Pomoć prilikom rešavanja problema u vezi sa pretplatom možeš da dobiješ pri udruženjima za zaštitu potrošača.

Zakonski nastanak obaveze plaćanja

Prijava novih prijemnika nije sporna, već onaj deo gde je obaveza plaćanja nametnuta svim vlasnicima električnih brojila. Naime, po Zakonu o radiodifuziji (član 127), RTS je imao obavezu da do 1. decembra 2002. formira evidenciju pretplatnika koji su kao vlasnici radio i TV prijemnika dužni da plaćaju pretplatu. Ostalo je nejasno da li je RTS to učinio, ili je samo preuzeo evidenciju vlasnika brojila od preduzeća za distribuciju struje i to proglasio evidencijom vlasnika RTV prijemnika (što nije isto).

Zatim, RTS je imao obavezu da u roku od 15 dana od formiranja evidencije dostavi svim budućim pretplatnicima obaveštenje o obavezi plaćanja, a obaveza po zakonu nastaje tek sledećeg meseca od dostavljanja tog obaveštenja. Međutim, mnogi ljudi tvrde da nikada nisu dobili takvo obaveštenje, a RTS do sada nije objasnio da li je, kada i kako poslao obaveštenja (trebalo bi da za to postoji neki dokaz, na primer, poštanska povratnica koju je potpisao pretplatnik ili poštanska evidencija o slanju obaveštenja).

Strogo zakonski gledano, ako nisi dobio obaveštenje, ti i nisi pretplatnik. To ne znači da ti mi predlažemo da ne plaćaš pretplatu, pa da se posle na sudu pozivaš na ovaj argument. Mi znamo za samo jedan sudski spor u kojem se pretplatnik pozivao na član 127. U odluci u prvom stepenu sudija se uopšte nije obazirao na taj argument, kao da nije ni iznet, a do drugostepenog postupka nije ni došlo, jer je pretplatnik odlučio da se ne žali.

Propuštanje da se plati pretplata

RTS je za određeni broj dužnika podneo sudovima predloge za prinudno izvršenje, to jest, prinudnu naplatu duga (prethodno šalju opomenu). Budući da se računi za pretplatu smatraju verodostojnom ispravom, RTS nema obavezu da dokazuje da si im dužan, već može odmah da traži prinudnu naplatu. Međutim, ukoliko iz bilo kog razloga smatraš da ne treba da platiš, u roku naznačenom u rešenju o prinudnoj naplati (rok je pet dana), koje mora da ti bude dostavljeno na kućnu adresu, treba da podneseš prigovor s razlozima zbog kojih smatraš da je potraživanje neosnovano. Ako proceni da za prigovor ima nekog osnova, izvršni sud poslaće tvoj predmet nadležnom parničnom sudu, pa ćeš ti u sudskom sporu s javnim servisom dokazivati da ne mogu da ti traže novac.

Ukoliko odlučiš da platiš dug, a još nisi dobio rešenje o prinudnoj naplati, jednostavno uplati potreban iznos uplatnicom koju dobijaš od Elektrodistribucije. Ako želiš da platiš dug po dobijanju rešenja, treba da sa službom pretplate RTS-a razjasniš da li će biti dovoljno da platiš glavnicu duga, ili će oni insistirati i na plaćanju kamate i sudskih troškova. S tom službom treba da se dogovoriš i ukoliko želiš da platiš dug na rate, jer postoji i takva mogućnost.

Zastarevanje

Računi za RTV pretplatu zastarevaju za godinu dana. To znači da, ako hoćeš da platiš dugove mlađe od godinu dana, a zastarele nećeš, možeš da probaš da se o tome dogovoriš sa javnim servisom. Ukoliko to ne uspeš, onda samo možeš da čekaš da ti stigne rešenje o prinudnom izvršenju, pa da podneseš sudu prigovor na potraživanja koja su u trenutku podnošenja predloga za njihovu prinudnu naplatu bila starija od godinu dana.

Vodi računa o tome da sud, i ako usvoji tvoj prigovor, može odlučiti da platiš sudske troškove ili njihov deo, jer i dalje ostaješ dužan za pretplate mlađe od godinu dana.