Može se dogoditi da iz različitih razloga ne dođeš do informacije od javnog značaja koju si tražila, ili da informacija koju si dobila nije valjana. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđa različite puteve kojima treba da kreneš da bi rešila te probleme.
Ako tvrde da nemaju informaciju
Kada institucija kojoj si se obratila tvrdi ne poseduje dokument koji sadrži traženu informaciju, proslediće zahtev povereniku za informacije od javnog značaja i obavestiće poverenika i tebe o tome ko ima taj dokument, ako to zna.
Poverenik tada proverava da li se dokument koji sadrži traženu informaciju ipak nalazi u posedu organa vlasti koji tvrdi da ga nema. Ako utvrdi da zaista nema tražene informacije, poverenik će istražiti koji organ vlasti poseduje takav dokument i, ako se ti sa tim složiš, poslati mu tvoj zahtev. Ako se ne složiš da on nekom šalje tvoj zahtev, onda će te poverenik samo obavestiti kome treba da se obratiš.
Ako ti protivzakonito uskrate informaciju
Ukoliko neopravdano odbiju da ti omoguće uvid u željene informacije, prekorače zakonske rokove ili jednostavno ignorišu tvoj zahtev, trebalo bi da se ti direktno obratiš povereniku za informacije od javnog značaja, koji će ispitati tvoj slučaj.
Ako sumnjaš u istinitost i potpunost informacije
Ako smatraš da informacija koju si dobila nije tačna ili da su ti nešto prećutali, treba da se obratiš upravnoj inspekciji, koja radi u okviru Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ona će, ako utvrdi da si u pravu, protiv osobe koju smatra odgovornom za to što je informacija netačna ili nepotpuna podneti prekršajnu prijavu. Zaprećena kazna za ovaj prekršaj je do 50.000 dinara.
Pravo medija na naknadu štete
Ukoliko medijska kuća pretrpi štetu jer je njihovom novinaru uskraćena neka informacija od javnog značaja, ili je diskriminisan u odnosu na drugog novinara ili javno glasilo, institucija koja je za to odgovorna moraće da je nadoknadi, ali će medij pravo na naknadu štete morati da ostvari u sudskoj parnici.
