U pravu si! Online

Posebna zaštita nekih ranjivih grupa

Zaštita od diskriminacije važi za sve. Uprkos tome, postoje neke situacije u vezi sa diskriminacijom pojedinih grupa za koje je zakonodavac našao za shodno da ih posebno naglasi, zato što se one često događaju.

Polna diskriminacija

Osoba može postati žrtva diskriminacije zbog svog pola bez obzira da li je žena ili muškarac, ali je svuda u svetu, pa i u Srbiji, žrtva polne diskriminacija najčešće žena.

Kod polne diskriminacije važno je napomenuti da diskriminatori ne mogu da traže izgovare u tradiciji i običajima, jer zakon kaže da je zabranjeno javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

U Srbiji je zabranjena ne samo diskriminacija u odnosu na pol, već i diskriminacija zbog promene pola.

Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije

Niko ne može biti pozvan ili nateran da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, ali, s druge strane, niko ne sme da bude sprečen da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji ili da je ispolji u meri u kojoj ispoljavanje seksualnosti nije ograničeno zakonima (Krivičnim zakonikom, Zakonom o javnom redu i miru…).

Diskriminacija dece

Deca su posebno ranjiva grupa i, po definiciji, nisu u stanju da se sama zaštite. Zato im zakon garantuje posebne mere zaštite od svakog oblika ugrožavanja njihovih prava, pa i diskriminacije, na svakom mestu i u svakoj situaciji, svejedno da li se ta prava krše u porodici, u društvu (u školi, kod lekara, na ulici), ili u kontaktu sa nekom državnom institucijom. Sva deca imaju ista prava na zaštitu od društva i države, bez obzira na lična svojstva samog deteta, ali i bez obzira na lična svojstva (uključujući i imovno stanje, profesiju i druga obeležja društvenog položaja, aktivnosti, izražena mišljenja ili uverenja) njegovih roditelja, staratelja ili članova porodice.

Izričito je zabranjeno:

  • diskriminisati dete prema tome da li je rođeno u braku ili van braka,
  • javno pozivati na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola.

Diskriminacija osoba sa invaliditetom

Osobama sa invaliditetom, koje zbog urođene ili stečene fizičke, čulne, intelektualne ili emocionalne onesposobljenosti, a usled društvenih ili drugih prepreka, nemaju mogućnost ili imaju ograničene mogućnosti da se uključe u aktivnosti društva na istom nivou sa drugima, zakon pruža posebnu zaštitu u određenim situacijama.

Roditeljstvo: Osobama sa invaliditetom ne mogu se postavljati posebni uslovi za vršenje roditeljskog prava.

Rad: Osim samih osoba sa invaliditetom, od diskriminacije na radnom mestu zaštićeni su i njihovi pratioci, odnosno osobe koje sa njima žive i bez novčane naknade im pomažu da zadovolje svakodnevne životne potrebe.

Korišćenje javnih objekata i površina: Diskriminacijom se smatra i odbijanje da se tehnički adaptiraju objekti u javnoj upotrebi ili javne površine da bi se usluga mogla pružiti i korisnicima sa invaliditetom.

Prevoz: Diskriminacija u prevozu je kada:

  • prevoznik odbije da prevozi osobe sa invaliditetom,
  • posada prevoznog sredstva odbije da pruži osobi sa invaliditetom fizičku pomoć bez koje ona ne može da koristi uslugu prevoza, a pritom se ne ugrožava bezbednost saobraćaja.

Nacionalne manjine

Prava nacionalnih manjina su mnogo šira od ovih o kojima ovde pišemo. Navešćemo samo zakonske odredbe čija je namena da pripadnike nacionalnih manjina zaštite od različitih oblika diskriminatorskog ponašanja:

  • zabranjena je svaka registracija pripadnika nacionalnih manjina koja ih protivno njihovoj volji obavezuje da se izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti;
  • pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na slobodan izbor i korišćenje ličnog imena i imena svoje dece, kao i na upisivanje tih imena u sve javne isprave i službene evidencije prema njihovom jeziku i pravopisu;
  • na teritoriji opštine gde pripadnici neke nacionalne manjine čine više od 15 odsto stanovništva, njihov jezik i pismo moraju biti u ravnopravnoj upotrebi u pismenoj i usmenoj komunikaciji pred svim organima vlasti (sudovi, opštinski organi, policija);
  • pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju. Država, međutim, može da propiše najmanji broj učenika u odeljenjima koja rade na određenom jeziku.

 

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.4/5
(Ukupan broj ocena:4)
This entry was posted in Diskriminacija and tagged , , , , , , , . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • btd

    btd
  • netherlands

    netherlands
  • Ministarstvo

    ministarstvo omladine i sporta
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • b92

    b92
  • ringier

    ringier
  • mtv

    mtv
  • boje

    boje