U pravu si! Online

Kako da se zaštitiš od diskriminacije?

Postoji nekoliko zakonskih načina da se izboriš sa diskriminacijom. Možeš istovremeno da iskoristiš jednu ili više tih mogućnosti. Ako smatraš da si žrtva diskriminacije, uvek možeš da potražiš zaštitu kod poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ili na sudu, u vidu tužbe za naknadu štete. Takođe, svaka žrtva diskriminacije može da podnese krivičnu prijavu protiv diskriminatora.

U slučaju diskriminacije u kontaktima sa organima vlasti i javnim službama, možeš još i da podneseš pritužbu samoj toj službi ili organu, ili da se obratiš nadležnim inspekcijama, i na kraju ombudsmanu.

Ako je do diskriminacije došlo na poslu ili u vezi s njim, možeš da se obratiš i inspekciji rada, odnosno, ako radiš u državnom organu, upravnoj inspekciji.

Pritužba u državnim organima i javnim službama

Ako su te diskriminisali državni službenici ili zaposleni u javnim ustanovama, treba da što pre šefu službe ili direktoru ustanove podneseš pritužbu u pismenom obliku. Ona treba da sadrži opis šta se dogodilo, kada, gde i kako, ime i prezime (ako ga znaš) službenika na čije se ponašanje žališ, kao i tvoje ime, prezime i kontakt podatke.

Zakon je propisao da su državni organi (ministarstva, uprave, direkcije…) dužni da ti odgovore u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe, ali samo ako si u pritužbi jasno napisao da zahtevaš odgovor. Ostale javne službe same regulišu pitanje rokova.

Ishod bi, ako procene da je pritužba osnovana, trebalo da bude disciplinski postupak protiv diskriminatora, koji može da bude novčano kažnjen ili da dobije otkaz.

Pritužba u zdravstvenim ustanovama

U zdravstvenim ustanovama pritužba, odnosno prigovor, podnosi se posebnoj osobi koja se zove zaštitnik pacijentovih prava i služi kao posrednik između tebe i direktora ustanove. Prigovor se podnosi pismeno ili usmeno, a zaštitnik je dužan da ga ispita, i o svojim nalazima, u roku od osam dana, obavesti direktora i tebe. Ako zaštitnik ustanovi da je došlo do diskriminacije, direktor treba da pokrene disciplinski postupak protiv krivca.

Inspekcije

Sve inspekcijske službe imaju obavezu da obezbede jednak zakonski tretman svih građana, ali inspektori rada, prosvetni i zdravstveni inspektori imaju i posebna ovlašćenja da reaguju na slučajeve diskriminacije.

Ukoliko utvrdi da si žrtva diskriminacije na poslu, inspektor rada trebalo bi da podnese prekršajnu prijavu protiv tvog poslodavca. Kazna je od 400.000 do 1.000.000 dinara.

Dužnost prosvetnog inspektora je da reaguje u slučaju povreda prava učenika, roditelja i zaposlenih u prosvetnim ustanovama, pa je on ovlašćen da protiv ustanove koja ih ne zaštiti od diskriminacije u školi podnese prekršajnu prijavu, uz zaprećenu kaznu do 500.000 dinara.

Zdravstveni inspektor može da piše prijave za prekršaje protiv zdravstvenih ustanova zbog diskriminacije pacijenata. I ovde su predviđene kazne do milion dinara.

Sudska zaštita

Svako ko smatra da je diskriminisan može da se obrati sudu, ili umesto njega to može, uz njegovu saglasnost, da uradi poverenik za ravnopravnost (povereniku nije dozvoljeno da podnosi tužbe za naknadu štete, to moraš sam). Postupak pred sudom po ovom pitanju vodi se kao hitan. Možeš tužiti konkretnu osobu koja se diskriminatorski ponašala, ali i firmu, organizaciju, ustanovu ili državni organ u kojem si pretrpeo diskriminaciju, jer su i oni zakonski odgovorni.

Sud presudom može da naredi da se:

  1. utvrdi da je neko prema tebi diskriminatorski postupao;
  2. zabrani dalja diskriminacija ili pretnja diskriminacijom;
  3. otklone posledice diskriminatorskog postupanja;
  4. nadoknadi materijalna i nematerijalna štetu koju si pretrpeo;
  5. sama presuda objavi u nekom mediju o trošku diskriminatora.

I pre donošenja, odnosno izvršenja sudske presude, možeš da tražiš da te sud privremenom merom zaštiti od nasilja ili nanošenja veće nenaknadive štete od strane diskriminatora. Sud mora da odluči o takvom predlogu u roku od tri dana od kada je podnet, a kada je žrtva osoba sa invaliditetom, u roku do 48 sati.

Krivična prijava

Protiv onoga ko te diskriminiše možeš da podneseš i krivičnu prijavu. Postoji nekoliko krivičnih dela u vezi sa diskriminacijom, ali se ona najčešće može podvesti pod krivično delo povrede ravnopravnosti, za koje je zaprećena kazna do tri godine zatvora (do pet godina ako ga je počinilo službeno lice).

Ukoliko si pretrpeo veliki bol ili teške patnje, bez obzira da li postoje telesne povrede ili ne, a smatraš da ti je to urađeno zbog nekog ličnog svojstva, onda je reč o težem obliku zlostavljanja, za koje je kazna do pet godina zatvora (za službeno lice do osam godina).

Tužilac mora onoga ko počini ova krivična dela da goni po službenoj dužnosti, a ti i u krivičnom postupku možeš da tražiš da ti se dosudi novčana nadoknada.

Ombudsman

Ombudsmanu, republičkom, pokrajinskom ili lokalnom, možeš da se obratiš ako si pretrpeo diskriminaciju u organima vlasti ili javnim ustanovama, a već si pokušao na neki drugi način da se zaštitiš, pa nisi uspeo. Pritužbu možeš da podneseš telefonom, mejlom, preporučenim pismom, a možeš i da odeš u ombudsmanove prostorije gde će te primiti neko od njegovih pomoćnika. Od ombudsmana, pre svega, možeš da očekuješ pritisak na ustanovu ili organ koji ti je naneo nepravdu da je ispravi i da ti se izvini.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.8/5
(Ukupan broj ocena:8)
This entry was posted in Diskriminacija and tagged , , , , , . Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • btd

    btd
  • netherlands

    netherlands
  • Ministarstvo

    ministarstvo omladine i sporta
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • b92

    b92
  • ringier

    ringier
  • mtv

    mtv
  • boje

    boje