U pravu si! Online

Informativni razgovor

Na razgovor radi prikupljanja obaveštenja, poznatiji kao informativni razgovor, policija može pozvati osobu za koju ima razloga da pretpostavi da zna nešto od značaja za:

  • zaštitu života, prava, sloboda i ličnog integriteta ljudi;
  • zaštitu imovine;
  • sprečavanje, otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela i prekršaja ili za druge vidove borbe protiv kriminala;
  • otkrivanje i hvatanje izvršilaca krivičnih dela i prekršaja i drugih osoba za kojima se traga.

Način pozivanja

Na razgovor se poziva pisanim putem, osim ukoliko je slučaj hitan. Tada policajac može pozvati građanina na razgovor i lično ili telefonom. Poziv se može uputiti čak i preko medija ako je to neophodno zbog opasnosti od odlaganja, bezbednosti postupanja ili kada se upućuje većem broju osoba.

U pozivu se moraju navesti naziv i adresa policijske uprave i policijske stanice koja te poziva, broj i datum poziva, lični podaci pozvane osobe, datum, vreme i mesto na koje se ona poziva, kao i razlog pozivanja i službeni pečat i potpis. U slučaju da si pozvan zbog davanja obaveštenja o nekom krivičnom delu, mora biti navedeno i u kom te svojstvu pozivaju — kao svedoka ili osumnjičenog.

Pisani poziv upućuje se poštom ili ti ga lično dostavlja policajac, na adresi stanovanja ili na drugom mestu na kojem te zatekne; na vratima stana može ti uručiti poziv od 6 do 22 sata, a van tog vremena samo ako je slučaj izuzetno hitan; u stan može da uđe samo ako ga ti pozoveš. Pre nego što ti uruči poziv, mora da proveri tvoj identitet (pogleda ličnu kartu), a kad ti da poziv, tražiće da potpišeš potvrdu o prijemu. Ukoliko primalac ne zna da piše, nije u stanju da se potpiše ili očigledno izbegava da primi poziv, policajac će o tome na licu mesta napraviti službenu belešku: računaće se kao da si primio poziv, a odbijanje može da izazove sumnje i da si dublje umešan u slučaj koji istražuju.

Prilikom usmenog poziva ili poziva telefonom, policajac mora da ti kaže razlog poziva. Ako te poziva lično („uživo“), može da ti ponudi da te preveze do stanice, a ti imaš pravo da to odbiješ. O ovakvom pozivanju policajac mora da napravi službenu belešku. Ukoliko se odazoveš pozivu, možeš da tražiš da ti izdaju pisanu potvrdu da si se odazvao.

Pozivanje maloletnika i osoba pod starateljstvom

Maloletnik se poziva isključivo pisanim pozivom, preko roditelja ili staratelja, a punoletne osobe kojima je oduzeta poslovna sposobnost — preko staratelja.

Ako policajac utvrdi da bi pozivanje maloletnika preko roditelja bilo u suprotnosti s njegovim pravima i interesima, poziv će uputiti preko nadležnog centra za socijalni rad.

Mesto i vreme razgovora

Razgovor se može voditi u tvom stanu, na tvom radnom mestu, na drugom pogodnom mestu ili u policijskoj stanici. Pri određivanju vremena i mesta, policajci moraju da vode računa o tome da ti time ne izazovu nepotrebne teškoće: ne može u stanu ako ti to ne želiš; ne može u stanici ako se sam staraš o bebi; ne može tokom tvog radnog vremena ako bi ti to napravilo problem na poslu…

Ukoliko policija prikuplja obaveštenje o izvršenom krivičnom delu, razgovor može da traje onoliko koliko je neophodno da se dobije potrebno obaveštenje, a najduže četiri sata. U ostalim slučajevima trajanje razgovora nije propisano.

Po odobrenju istražnog sudije, odnosno predsednika sudskog veća, policija može prikupljati obaveštenja i od osoba koje su u pritvoru, ako je to potrebno radi otkrivanja drugih krivičnih dela i učinilaca. Razgovor se obavlja u samom istražnom zatvoru, uz prisustvo sudije, a na zahtev pritvorenika može biti prisutan i njegov advokat.

Mesto i uslovi razgovora s maloletnikom

Obaveštenja od maloletnika i mlađih punoletnih osoba (do 21 godine) koje žive s roditeljima, policija po pravilu prikuplja u njihovom stanu. Prikupljanje obaveštenja u školi moguće je u prisustvu direktora škole, odnosno pedagoga ili psihologa koga direktor odredi, i to samo ako roditelj ne može ili ne želi da dođe u školu.

Prikupljanje obaveštenja od maloletnih žrtava krivičnog dela i maloletnika osumnjičenih da su počinili neko krivično delo može se obavljati i uz pomoć pedagoga, psihologa ili drugog stručnog lica.

Prinudno dovođenje

Ukoliko se bez opravdanog razloga, kao što je, na primer, bolest, ne odazoveš pisanom policijskom pozivu koji ti je pravilno uručen, mogu te prinudno dovesti u policijsku stanicu, ali samo ako si u pozivu upozoren na tu mogućnost.

U slučaju da si već bio na razgovoru o nekom krivičnom delu, mogu te ponovo pozvati, ali te na drugi razgovor o istom krivičnom delu ne mogu prinudno dovoditi.

Prava građana tokom razgovora

Nisi dužan da odgovaraš na pitanja policije, osim ukoliko znaš da se priprema krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora teža od pet godina, ili da je već izvršeno krivično delo za koje je kazna od 30 do 40 godina zatvora. Ako znaš nešto o tome, a ne kažeš, i ti sam činiš krivično delo, a na to je policajac s kojim razgovaraš dužan da te upozori.

Policija nema pravo da tokom razgovora upotrebljava bilo koji oblik

, a ukoliko odbiješ da im daš tražena obaveštenja, ne smeju te ponovo zvati na razgovor iz istog razloga.

U slučaju da se razgovor vodi o nekom već izvršenom krivičnom delu, policija nikog ne može saslušavati u svojstvu veštaka, a u slučaju razgovora sa osobama koje znaju nešto o konkretnom krivičnom delu ne važe pravila svedočenja pred sudom niti obaveze svedoka — ne mogu, na primer, tražiti da se zakuneš da ćeš govoriti istinu. Ukoliko je neko osumnjičen, njega mogu saslušati po istim pravilima kao okrivljenog na sudu, ali samo ako on na to pristane u prisustvu advokata.

Pisani tragovi o razgovoru

Policajac treba da sačini zapisnik ili službenu belešku o obaveštenju koje si mu dao i to mora da ti pročita. Možeš da staviš primedbe na ono što ti je pročitano, a policajac je dužan da ih doda u belešku ili zapisnik. Od tebe neće tražiti da potpišeš ove dokumente, a možeš da dobiješ kopiju ako zatražiš.

Na osnovu prikupljenih obaveštenja policija sastavlja krivičnu prijavu koju upućuje javnom tužiocu, ali se u njoj ne navode pojedinačne izjave osoba koje su davale obaveštenja, osim onog što je osumnjičeni rekao u prisustvu advokata.

Razgovor sa osumnjičenim

Policija već u pozivu može da naznači da poziva građanina na razgovor u svojstvu osumnjičenog i tada u pozivu mora stajati upozorenje da on ima pravo da angažuje advokata. Međutim, kod policije se tokom samog razgovora može pojaviti sumnja da razgovara upravo sa izvršiocem nekog krivičnog dela. Ako se to dogodi, policajci moraju odmah da kažu osobi s kojom razgovaraju da je osumnjičena, za šta je osumnjičena i na osnovu čega, da je upozore da nije dužna dalje da odgovara na pitanja bez prisustva advokata, kao i o pravima u slučaju zadržavanja ako donesu odluku o tome.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.6/5
(Ukupan broj ocena:15)
This entry was posted in Policija i predkrivični postupak and tagged , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • oebs

    oebs
  • Izrada vodiča kroz bezbednost mladih izrađena je uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju, u okviru projekta Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji, koji sprovodi Misija OEBS u Srbiji. Stavovi izraženi u vodiču pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji.
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • boje

    boje