U pravu si! Online

Uloga lekara i drugih zdravstvenih radnika

Zdravstvene ustanove i medicinski radnici imaju dvojaku ulogu u borbi protiv nasilja u porodici. Najpre, oni su u poziciji da često prvi otkriju fizičko, seksualno i psihičko nasilje kada žrtva dođe k njima na redovan pregled ili da zatraži medicinsku pomoć (bilo zbog povreda i tegoba izazvanih porodičnim nasiljem, ili zbog nečeg sasvim drugog).

Ako posumnjaju na porodično nasilje, lekari i drugi zdravstveni radnici imaju obavezu da prvo ukažu neophodnu medicinsku pomoć žrtvi, zatim da dokumentuju povrede (izdaju žrtvi lekarski nalaz sa opisom povreda), a onda prijave slučaj policiji ili centru za socijalni rad. Kada je žrtva dete, postoji posebno propisan postupak kojeg medicinari moraju da se pridržavaju.

Druga uloga zdravstvenih ustanova jeste da dokumentuju povrede i tegobe žrtava kada je nasilje već prijavljeno. I ovaj posao veoma je važan, jer je izveštaj lekara često presudan za zaključak suda da li je nasilja bilo i kako treba zaštititi žrtvu.

Otkrivanje nasilja od strane lekara

Svaki lekar, kao i svi ostali zdravstveni radnici, dužan je da prijavi policiji i nadležnom centru za scijalni rad da sumnja da su povrede neke osobe posledica nasilja u porodici (obavezan je da prijavi svako krivično delo za koje sazna, inače može biti kažnjen krivično, ali i od strane komore zdravstvenih radnika čiji je član). On može sam uočiti znake nasilja, ili mu se žrtva (ili neko drugi ko posumnja na zlostavljanje) može poveriti.

Kada je žrtva maloletna, slučaj se prijavljuje i stručnom timu za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, koji treba da postoji u svakoj zdravstvenoj ustanovi, a zdravstveni radnici trebalo bi da se u ophođenju s maloletnom žrtvom pridržavaju Posebnog protokola sistema zdravstvene zaštite za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja.

Dokumentovanje povreda

Veoma je važno da lekar zabeleži povrede i izda nalaz u kojem ih opisuje, jer je taj nalaz jedan od ključnih dokaza protiv nasilnika kada slučaj dođe do suda. Bitno je da žrtva ode lekaru što je pre moguće, najbolje odmah posle povređivanja, jer lekar može da opiše „sveže“ povrede mnogo preciznije i ubedljivije nego one koje su stare nekoliko dana ili nedelja. Ako si žrtva silovanja ili pokušaja silovanja, nemoj se kupati pre pregleda kod ginekologa, jer tako možeš uništiti dokaze (biološke tragove — dlačice, sekret, delove kože i sl.) koji će biti iskorišćeni za veštačenje i analizu DNK.

Kada otići lekaru?

Žrtva može da ode lekaru i sama, pre nego što prijavi nasilje policiji ili CSR-u, i da prilikom prijavljivanja odmah priloži i lekarski nalaz. Ako to ne učini, policija, odnosno centar, odvešće je na lekarski pregled što pre to bude moguće (ukoliko je žrtva punoletna, za to je potreban njen pristanak).

U koju zdravstvenu ustanovu je najbolje otići?

Svaki lekarski nalaz (bilo da je dobijen u domu zdravlja, hitnoj pomoći, nekoj bolnici, privatnoj ordinaciji…) važi kao dokaz na sudu. Međutim, stručnjaci preporučuju da se ode i u ustanovu koja će fotografisati i iscrpno opisati povrede (tako rade, na primer, u Institutu za sudsku medicinu u Beogradu), jer su fotografije svežih povreda veoma snažan i upečatljiv dokaz. Imaj u vidu da se, za razliku od nalaza koje ćeš dobiti u „redovnim“ zdravstvenim ustanovama, nalaz Instituta za sudsku medicinu plaća. Ako nemaš novca za to, najbolje je da se obratiš nekoj sigurnoj kući ili nevladinoj organizaciji koja se bori protiv nasilja u porodici, jer one ponekad imaju pristup fondovima namenjenim baš tome.

Teoretski je moguće i da psihijatar utvrdi i dokumentuje psihičke tegobe žrtve koje su posledica porodičnog nasilja, ali se to u praksi gotovo nikad ne dešava.

Pravo na privatnost

Zdravstvene ustanove i zdravstveni radnici, kao i u svim ostalim situacijama, moraju poštovati tvoja prava kao pacijenta. U slučaju porodičnog nasilja pogotovo je važno pravo na privatnost, pa treba da znaš da lekarskom pregledu ne može prisustvovati niko osim neophodnih zdravstvenih radnika, izuzev ukoliko ti ne dozvoliš da tu bude još neko. Isto tako, nikome osim tebi i nadležnim organima (policija, tužilac, sud, centar za socijalni rad) ne sme biti omogućen uvid u tvoju medicinsku dokumentaciju.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
0.0/5
(Ukupan broj ocena:0)
This entry was posted in Nasilje u porodici and tagged , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • oebs

    oebs
  • Izrada vodiča kroz bezbednost mladih izrađena je uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju, u okviru projekta Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji, koji sprovodi Misija OEBS u Srbiji. Stavovi izraženi u vodiču pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji.
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • boje

    boje