U pravu si! Online

Šta policija radi kada primi prijavu?

Bez obzira na način na koji je došla do saznanja da se desilo nasilje, policija je u nekoliko slučajeva dužna da izađe na mesto događaja: ukoliko je prijavljeno da je nasilje u toku, ako je očigledno se sprema nasilje, i ako se ono završilo a postoje razlozi da se smatra da je žrtva i dalje u opasnosti. Takođe, policija uvek mora da interveniše ako je žrtva ili počinilac porodičnog nasilja maloletnik.

U tim slučajevima policajci moraju odmah da odu na mesto događaja i zaštite žrtvu. Nasilnika će zadržati, prikupiti dokaze i o svemu obavestiti prvo javnog tužioca, a potom, ukoliko on nije zainteresovan za slučaj, u konsultaciji s prekršajnim sudijom napisati prekršajnu prijavu ili (ako se zaključi da nasilja ipak nije bilo) pustiti osumnjičenog.

Ako nema razloga za izlazak policije na mesto događaja, ona će proslediti prijavu javnom tužiocu, a on će odlučiti šta dalje.

Obaveštavanje centra za socijalni rad

O svim slučajevima porodičnog nasilja čija je žrtva maloletnik, policija mora da obavesti (telefonom i pismeno) centar za socijalni rad (CSR), a obično to radi (samo pismeno) i ako je žrtva punoletna, ili punoletnoj žrtvi preporuči da se sama javi centru.

Ukoliko je u policiji zadržana osoba koja se stara o deci ili nekom nemoćnom licu, pa je neophodno da neko preuzme brigu o njima, policija mora odmah da obavesti CSR.

Dolazak policije na mesto nasilja

Ako patrola policije na mestu porodičnog nasilja zatekne nekog ko se nasilno ponaša, dužna je da ga u tome spreči. Prvo će pokušati usmenim upozorenjima i naređenjima, a ako to ne uspe, sprečiće ga fizički.

Zadatak patrole koja je prva došla na mesto događaja jeste da utvrdi šta se dešava, javi to svojoj stanici i preduzme hitne mere do dolaska inspektora. Zato će ona:

  1. javiti stanici šta i gde se tačno dešava;
  2. pružiti prvu pomoć povređenima, ako ih ima;
  3. neće dozvoliti da se na mestu događaja nešto pomeri, uništi ili odnese, da bi se obezbedili dokazi;
  4. utvrditi identitet svih prisutnih (legitimisaće ih);
  5. ako na mestu događaja nađe osobu osumnjičenu za nasilje, zadržaće je.

U nekim slučajevima (kada se proceni da je reč o prekršaju a ne krivičnom delu) može se desiti da inspektori uopšte ne dođu, nego će ceo postupak sprovesti „obični“ policajci.

Policajci mogu da pregledaju sve prisutne (da ih prepipaju, to nije isto što i pretres, za šta bi im bio potreban sudski nalog) ako sumnjaju da neko od njih ima oružje ili neki drugi opasan predmet, a može da pregleda i prostoriju ili vozilo. Ako nađe oružje ili opasan predmet, ovlašćen je da ih privremeno oduzme.

Policajci koji su prvi došli na mesto događaja moraju da podnesu pismeni izveštaj (koji je sastavni deo dokumentacije o slučaju) o onome što su zatekli i uradili do dolaska uviđajne ekipe.

Ukoliko se na mestu događaja pojave novinarske ekipe, policija može da im zabrani snimanje.

Dalji postupak u slučaju krivičnog dela

Ako je procenjeno da je učinjeno krivično delo, čeka se uviđajna ekipa (inspektori) koja preuzima slučaj u svoje ruke, prikuplja dokaze, razgovara sa žrtvom i svedocima. Ukoliko se sumnja da će osumnjičeni ponoviti ili dovršiti započeto krivično delo, pobeći ili uništiti dokaze, kao i ako je reč o veoma teškom krivičnom delu, inspektori treba da mu saopšte njegova prava i odvedu ga u policijsku stanicu. Ako nasilnik nije prisutan, a postoji neka od ovih okolnosti, treba da ga nađu i privedu.

Osim nalaženja osumnjičenog i prikupljanja dokaza s mesta nasilja, policija može da prikupi i druge dokaze i obaveštenja. Može da ispita nasilnika, svedoke, članove porodice, komšije, zdravstvene i socijane radnike upoznate s porodičnom situacijom, bilo tako što će inspektori posetiti njih, ili ih pozvati u stanicu (o pravilima koja policija u tom slučaju mora da poštuje pročitaj u posebnom članku). Takođe, može da pregleda stanove i druge objekte, vozila, ili da traži uvid u ma kakvu dokumentaciju.

Na kraju, inspektori pismeno obaveštavaju javnog tužioca o svemu što su otkrili (s njim su od početka u telefonskom kontaktu), koji odlučuje da li će krivično goniti nasilnika, a ako javni tužilac smatra da slučaj nije za njega, policija se konsultuje s prekršajnim sudijom i podnosi prekršajnu prijavu.

Postupak kada je žrtva maloletna

Ukoliko posle razgovora s maloletnikom policija zaključi da je moguće da je on žrtva neke vrste zlostavljanja i zanemarivanja, odmah treba da pošalje prijavu javnom tužiocu zaduženom za rad s maloletnicima. Prijavu će potpisati roditelj, usvojitelj, staratelj ili predstavnik CSR-a.

Potom će maloletnika odvesti ili poslati na lekarski pregled, opet u pratnji roditelja, staratelja, usvojitelja ili osobe koju odredi CSR. Inspektori treba da uzmu izjavu od lekara o stepenu i vrsti povreda maloletnika. Ako odranije postoji neka medicinska dokumentacija o povredama, i to treba predati policiji.

Posle svega, inspektori treba da obaveste osobu koja se stara o maloletniku o zdravstvenim i socijalnim ustanovama, savetovalištima, nevladinim organizacijama i drugima koji pružaju različite vrste pomoći maloletnim žrtvama nasilja u porodici.

Kada prikupe sva obaveštenja, inspektori o tome obaveštavaju tužioca i CSR, a potom procenjuju šta dalje treba da preduzmu da bi zaštitili žrtvu, uhvatili počinioca ili obezbedili dokaze.

Postupak s nasilnikom u slučaju krivičnih dela

Ukoliko se proceni da nasilnik treba krivično da odgovara, mogu ga zadržati u policijskoj stanici najduže 48 sati, ako se sumnja da bi on mogao nastaviti da nekog zlostavlja, da pobegne, sakrije ili uništi dokaze, utiče na svedoke, ili je reč o teškom krivičnom delu. Do isteka tog roka osumnjičeni mora biti izveden pred istražnog sudiju, koji mu može odrediti pritvor.

U slučaju da policija, odnosno kasnije istražni sudija, proceni da ta opasnost ne postoji, osumnjičeni će biti pušten da se brani sa slobode. Tada su jedine moguće mere zaštite one koje predviđa Porodični zakon.

Postupak s nasilnikom u slučaju prekršaja

Ako je procenjeno da je nasilnik počinio samo prekršaj, a zatečen je dok je činio taj prekršaj i pri tom se sumnja da može nastaviti nasilje, pobeći u inostranstvo ili nema prijavljeno prebivalište ili boravište, policija može odmah da ga sprovede sudiji za prekršaje, a ukoliko to nije moguće, može da ga zadrži u stanici najviše 24 sata. Potom ga moraju izvesti pred prekršajnog sudiju ili, ako to ni tada nije moguće, pustiti da se brani sa slobode. Prekršajni sudija može odlučiti da ga zadrži još 24 sata, a ako ga kazni zatvorskom kaznom, može (ali ne mora) odlučiti da ga odmah uputi na izdržavanje te kazne, a može odrediti i mere zaštite žrtve.

Obaveštavanje žrtve o zadržavanju nasilnika

Policija ne obaveštava žrtvu da li je nasilnik zadržan ili pušten, ali žrtva ima pravo da se o tome sama raspita u policiji.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.7/5
(Ukupan broj ocena:2)
This entry was posted in Nasilje u porodici and tagged , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • oebs

    oebs
  • Izrada vodiča kroz bezbednost mladih izrađena je uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju, u okviru projekta Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji, koji sprovodi Misija OEBS u Srbiji. Stavovi izraženi u vodiču pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji.
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • boje

    boje