U pravu si! Online

Prijava nasilja

Svako može i treba da prijavi nasilje u porodici, ne samo žrtva ili članovi porodice. Prijava se može uputiti policiji, centru za socijalni rad ili javnom tužilaštvu, bez obzira na oblik nasilja o kojem je reč. Svi ovi organi dužni su da obaveste jedni druge o tvojoj prijavi.

Ako se plašiš da odeš u policiju, tužilaštvo ili centar za socijalni rad, ili te nasilnik u tome sprečava, možeš da kažeš svom lekaru, nastavniku, poštaru ili bilo kom državnom službeniku s kojim si u kontaktu u okviru njegove službene dužnosti — da si žrtva nasilja, a on je dužan da to prijavi odgovarajućem organu (ako to ne učini, preti mu zatvorska kazna).

Ko god da prijavljuje nasilje, treba da se potrudi da do dolaska policije na mesto događaja sačuva tragove nasilja, predmete kojima je ono počinjeno i druge dokaze.

Važno je znati da je dovoljna samo sumnja da nasilje postoji; nećeš trpeti nikakve zakonske posledice ako se ispostavi da nasilja koje si prijavila, u stvari, nije bilo, osim ukoliko se otkrije da si svesno i namerno lagala. To je krivično delo lažnog prijavljivanja, kažnjivo zatvorom do tri godine.

Kome je najbolje uputiti prijavu?

U hitnim slučajevima, pogotovo kada je reč o fizičkom i seksualnom nasilju, najbolje je da se obratiš policiji, jer ona radi 24 sata dnevno, a obavezna je da odmah dođe na lice mesta ako dobije prijavu o nasilju koje još traje ili se upravo završilo, kao i ukoliko je žrtva dete. Ako policija ne dođe, treba da se obratiš tužilaštvu (tužilac, između ostalog, može i da naredi policiji da ipak izađe na teren). Protiv policijskog službenika koji se oglušio o tvoju prijavu možeš da podneseš pritužbu.

Ukoliko je reč o psihičkom ili ekonomskom nasilju, najbolje je da se obratiš centru za socijalni rad, jer za te oblike nasilja policija često nije dovoljno stručna da utvrdi šta jeste nasilje, a šta nije.

Tvoja prijava trebalo bi svakako da završi u javnom tužilaštvu (osim u slučaju nekih od oblika ekonomskog nasilja koji se, ako su počinjeni u okviru porodice, ne gone po službenoj dužnosti, kao što je krađa, prevara ili zloupotreba poverenja, kada ćeš morati da podneseš privatnu krivičnu tužbu), ali možeš i direktno njemu da se obratiš. U slučaju seksualnog nasilja prema bračnom ili vanbračnom partneru, tužilac ne može goniti nasilnika bez saglasnosti žrtve.

Naravno, ma kojem organu da prijaviš nasilje, ako on ne reaguje, obrati se nekom drugom od ovde navedenih. Isto tako, ukoliko ti je tako lakše ili državni organi ne reaguju, možeš se obratiti nekoj od sigurnih kuća ili nevladinih organizacija koje se bore protiv nasilja u porodici.

Kako se prijavljuje nasilje?

Prijavu možeš uputiti usmeno, bilo tako što ćeš lično otići u policiju, centar za socijalni rad ili tužilaštvo, kao i u pisanoj formi (pri čemu možeš da je podneseš lično ili pošalješ poštom ili mailom), ili tako što ćeš ih pozvati telefonom. Telefonska i pisana prijava mogu da budu anonimne, ali se takve prijave podrobno proveravaju pre nego što se na njih reaguje. Državni organi najbrže će reagovati ako im prijaviš nasilje pod punim imenom i prezimenom i kažeš im sve što znaš o tome.

Ukoliko prijavu podnosiš usmeno, pripremi se da odgovaraš na pitanja koja će ti postaviti.

Ko ima obavezu da prijavi nasilje?

Svi državni organi, organi lokalne vlasti, javna preduzeća i ustanove dužni su da prijave svako krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, bez obzira na to kako su za njega saznali. U suprotnom, službena i odgovorna lica u njima mogu biti kažnjena zatvorom.

Takođe, zatvorom može biti kažnjena svaka osoba koja sazna a ne prijavi da se priprema krivično delo za koje je predviđena kazna veća od pet godina zatvora, ako je za pripreme saznala u trenutku kada je nasilnik još mogao biti sprečen, a on potom zaista izvrši nasije. U slučaju porodičnog nasilja, ova obaveza prijavljivanja važi za svako fizičko ili seksualno nasilje (osim lake telesne povrede), pogotovo ono čije su žrtve maloletnici ili trudnice.

Ako se desi ubistvo deteta, trudne žene ili kada neko ubije člana svoje porodice kojeg je prethodno zlostavljao, baš svako ko sazna za taj zločin ima obavezu da ga prijavi, inače mu preti zatvorska kazna do tri godine.

Izuzetak od obaveze prijavljivanja

Apsurdno je, ali sve ovde pomenute obaveze prijavljivanja ne važe za ostale članove porodice — oni neće biti kažnjeni ako ne prijave nasilje jednog člana porodice prema drugom, čak i ako su sami državni službenici, na primer. Isto tako, ukoliko je lekar kome si poverila da te muž maltretira istovremeno i njegov lekar, on ne mora da prijavi nasilje.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.3/5
(Ukupan broj ocena:12)
This entry was posted in Nasilje u porodici and tagged , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • oebs

    oebs
  • Izrada vodiča kroz bezbednost mladih izrađena je uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju, u okviru projekta Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji, koji sprovodi Misija OEBS u Srbiji. Stavovi izraženi u vodiču pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji.
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • boje

    boje