U pravu si! Online

Nasilje u porodici — opšte informacije

Porodično nasilje se, najšire gledano, može ispoljiti kao:

Fizičko nasilje: udaranje rukama, nogama ili nekim predmetom, napad oružjem (hladnim ili vatrenim, svejedno), davljenje, bacanje, tresenje, trovanje, nanošenje opekotina ili namerno nanošenje fizičkog bola ili telesnih povreda na bilo koji drugi način, ali i namerno izlaganje opasnosti.

Seksualno nasilje: prisiljavanje na seksualni odnos (silovanje), kao i bilo kakav seksualni odnos (uključujući i navođenje na njega) s detetom ili punoletnom nemoćnom osobom (osobom koja nije u stanju da shvati šta joj se dešava ili da se brani) ili iskorišćavanje maloletnika u seksualne svrhe (podvođenje, snimanje pornografskog materijala, navođenje na prisustvovanje polnom činu…). Ovde se može svrstati i samo stupanje u vanbračnu zajednicu s maloletnikom, kao i prisiljavanje na vanbračnu zajednicu od strane roditelja (usvojitelja, staratelja…), što je posebno krivično delo, a ako se time neko okoristi, može se svrstati i u ekonomsko nasilje.

Psihičko nasilje: pretnje, zastrašivanje, navođenje na samoubistvo, vređanje, omalovažavanje, ocrnjivanje, okrivljavanje bez razloga, ismevanje, ograničenje kretanja (na primer, zabrana izlaska iz kuće), zabrana komunikacije s drugim osobama, ucenjivanje, odnosno, kako kažu naši zakoni, „svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje“.

Ekonomsko nasilje: nasilno oduzimanje novca i vrednih stvari, kontrolisanje zarade i primanja, trošenje novca isključivo za zadovoljenje sopstvenih potreba, neispunjavanje obaveze izdržavanja neobezbeđenih članova porodice, zabrana članu porodice da raspolaže sopstvenim, odnosno zajedničkim prihodima, zabrana članu porodice da se zaposli i ostvari sopstvene prihode, oduzimanje sredstava rada, nametanje obaveze stalnog podnošenja detaljnih izveštaja o trošenju novca.

I sam pokušaj da se nešto od ovoga učini predstavlja nasilje.

Kakva je zaštita predviđena zakonom?

Svako fizičko, seksualno i psihičko nasilje predstavlja krivično delo (kažnjivo zatvorom, u najtežim slučajevima u trajanju i do 40 godina, ili novčanom kaznom). I neki oblici ekonomskog nasilja predstavljaju krivična dela (nasilno oduzimanje novca, stvari ili sredstava za rad, nedavanje izdržavanja, kao i sve navedeno za šta sud proceni da ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo, odnosno da predstavlja „drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje“). Osim kazne, u svim tim slučajevima mogu se odrediti mere zaštite (zabrana približavanja nasilnika žrtvi i tome slično).

Za oblike ekonomskog nasilja koji se ne mogu podvesti pod zakonsku definiciju nasilja u porodici (na primer, kada bračni partner troši novac isključivo na zadovoljenje sopstvenih potreba) mogu se pokrenuti neki drugi sudski postupci kojima će biti zaštićena prava žrtve.

Lakši oblici nasilja u porodici, kao što su svađa, vika, pa i fizički napad bez telesnih povreda, mogu biti okarakterisani kao prekršaj (narušavanje javnog reda i mira). U tom sluačaju kazne su blaže (zatvorska kazna do 60 dana i novčane kazne), ali se u prekršajnom postupku žrtva može najbrže i najefikasnije zaštititi, takoreći odmah.

Porodično nasilje prema maloletnicima

Nasilje prema maloletnicima jeste i grubo zanemarivanje ili zloupotreba roditeljskih dužnosti, koje obuhvata već opisane oblike zlostavljanja, ali i neke druge postupke roditelja prema detetu (ako se ne stara o detetu s kojim živi, prisiljava ga na preteran rad, ili rad i bilo koju komercijalnu aktivnost koji ne odgovaraju uzrastu maloletnika ili mogu biti štetni za njegov razvoj, moral, zdravlje ili obrazovanje, navode ga na prosjačenje, krivična dela, neku drugu zakonom zabranjenu aktivnost ili na odavanje rđavim sklonostima i tome slično). Gotovo svi oblici zanemarivanja i zloupotrebe roditeljskih prava smatraju se krivičnim delom.

Uz sve mere zaštite koje važe za odrasle žrtve, centar za socijalni rad može detetu koje trpi nasilje postaviti privremenog staratelja (koji će privremeno, umesto roditelja, odlučivati o sudbini deteta), ili dete privremeno izdvojiti iz porodice, kad god proceni da je to neophodno radi zaštite njegovih prava. Dakle, da bi to učinio, centar ne mora da čeka odluku suda.

Na kraju, nasilni roditelj može biti trajno lišen roditeljskih prava.

Ko se smatra članom porodice?

Članovi porodice su, naravno, svi oni koji žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu (supružnici ili vanbračni partneri, sva deca koja žive s njima, roditelji, braća i sestre, tazbinski srodnici — svekrva, svekar, tašta, tast, usvojenici, usvojitelji, hranitelji, bivši supružnici i vanbračni partneri ako još žive zajedno). Osim toga, članovima porodice svakako se smatraju i osobe koje imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, čak i ako te osobe nikada nisu živele zajedno.

Na mere zaštite iz Porodičnog zakona (već pomenuta zabrana prilaženja, na primer) imaju pravo i svi ostali koji su ranije živeli u porodičnom domaćinstvu, ali više ne žive (uključujući i bivše supružnike ili bivše vanbračne partnere), kao i osobe koje nikada nisu živele s nasilnikom, ali su s njim bile ili su još u emotivnoj ili seksualnoj vezi.

Za prekršajnu odgovornost nije važno u kakvom su odnosu nasilnik i žrtva.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.5/5
(Ukupan broj ocena:8)
This entry was posted in Nasilje u porodici and tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

*
*

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

  • Podrška

  • oebs

    oebs
  • Izrada vodiča kroz bezbednost mladih izrađena je uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju, u okviru projekta Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji, koji sprovodi Misija OEBS u Srbiji. Stavovi izraženi u vodiču pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji.
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • boje

    boje