U pravu si! Online

Maloletni nasilnik

Rešavanje problema nasilja u porodici specifično je ako nasilje vrši maloletnik. Na dileme da li uopšte prijaviti dete i šta dalje uraditi kako bi ono promenilo svoje ponašanje — zakon nudi rešenje u vidu procedure posebno prilagođene ovakvim slučajevima.

Kome prijaviti?

U retkim slučajevima kada nasilje vrši dete mlađe od 14 godina, nemoguće je izreći kaznu ili drugu zakonsku sankciju, jer se smatra da je ono suviše mlado da bi shvatalo značaj svojih postupaka. Zato je najbolja opcija kontakt sa centrom za socijalni rad (CSR), čiji su stručnjaci obavezni da izvide slučaj i ostvare komunikaciju s detetom kako bi korigovali njegovo ponašanje prema roditeljima i drugim ukućanima.

Centru za socijalni rad treba se obratiti i u slučaju da je nasilnik uzrasta između 14 i 18 godina, s tim što je tada ukućanima na raspolaganju i druga opcija — prijava javnom tužiocu, koji može pokrenuti prekršajni ili krivični postupak. Centar za socijalni rad i tužilac mogu da pokrenu i parnicu za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici. Javnog tužioca možeš obavestiti ili direktno ili posredstvom policije, odnosno CSR-a.

Žrtva može i sama da podnese prekršajnu prijavu nadležnom sudiji za prekršaje ili da redovnom sudu podnese tužbu za zaštitu od porodičnog nasilja.

Vaspitni nalog umesto krivičnog postupka

Ako nasilje nije ostavilo teške posledice na ukućane ili srodnike, u vidu povreda ili narušenog zdravlja, kao i ako nije bilo usmereno prema drugom maloletnom članu porodice, javni tužilac ima mogućnost da ne pokreće postupak, već da u dogovoru s roditeljima ili starateljima, a uz pristanak maloletnika, odredi jedan ili više vaspitnih naloga čije bi neispunjenje povlačilo pokretanje krivičnog postupka. To može biti obaveza da se izvini žrtvi, da redovno pohađa školu ili ide na posao, kao i da se uključi u rad humanitarnih organizacija.

Sprovođenje vaspitnih naloga kontroliše CSR.

Pokretanje krivičnog postupka

Krivični postupak može da pokrene samo javni tužilac posebno obučen za rad s maloletnicima, kome je zadatak da proceni da li je slučaj takav da je neophodno i pravno moguće izreći neku meru ili čak i kaznu. Ako on odbije da pokrene postupak, ti kao roditelj ili radnici CSR-a imate pravo da u roku od osam dana od prijema obaveštenja o tome, odnosno tri meseca od odbacivanja prijave ako u međuvremenu niste obavešteni, zahtevate od višeg suda da naloži tužiocu da ipak pokrene postupak.

U situacijama akutnog fizičkog nasilja ili ako je to potrebno radi pružanja pomoći, nadzora, zaštite ili smeštaja maloletniku, dete može do suđenja biti smešteno u prihvatilište ili vaspitnu ustanovu, odnosno u drugu porodicu, a ako je izuzetno opasno po ukućane i rodbinu — u pritvor, najduže do šest meseci, odnosno četiri meseca za mlađe od 16 godina.

Krivični postupak prema maloletnicima je hitan — od okončanja istrage do donošenja prvostepene presude pod najpovoljnijim okolnostima može da prođe samo 24 dana, a i postupak za žalbu je skraćen.

Tok postupka

Postupak protiv maloletnika vodi se slično kao klasičan krivični postupak, s nekim razlikama. Na primer, saslušanje maloletnika obavlja se uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnjaka.

Razlika je i u postupanju prema maloletniku, koje, s obzirom na njegove godine, mora biti posebno obazrivo. U razmatranje se uzimaju i okolnosti njegovog odrastanja: uticaj okoline, eventualna upotreba alkohola ili psihoaktivnih supstanci, traume iz detinjstva, odnos sa roditeljima…

Presuda u krivičnom postupku

Budući da u ovakvim slučajevima svrha kažnjavanja nema isključivo represivni karakter, jer maloletnika treba i vaspitati, mogu mu biti određeni:

  • Sudski ukor: ako sud zaključi da je maloletnik stvarno spreman da ubuduće ne ponavlja nasilje u porodici, on će biti samo ukoren.
  • Posebne obaveze, na primer, da se izvini žrtvi, da redovno ide u školu ili da ne izostaje s posla, da se uz pomoć stručnjaka odvikne od droga ili alkohola ili da krene na savetovanje protiv nasilja u odgovarajuću ustanovu. Izriču se ako sud proceni da je potrebno na taj način uticati na maloletnika.
  • Mera pojačanog nadzora od strane roditelja ili staratelja, pojačanog nadozra u drugoj porodici ili uz dnevni boravak u ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika, kao i mera pojačanog nadzora od strane CSR-a. Ove mere mogu trajati od šest meseci do dve godine, a uz njih se mogu odrediti i neke od već pomenutih posebnih obaveza. Maloletnik će morati redovno da se javlja CSR-u, koji će procenjivati da li je dovoljno promenio ponašanje da bi mera bila ukinuta.
  • Upućivanje u vaspitno-popravni dom u trajanju od šest meseci do četiri godine. Maloletnik sa smetnjama u razvoju ili s psihičkim poremećajima, umesto upućivanja u vaspitno-popravni dom, može biti upućen u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje. To može trajati najviše tri godine, a na svakih pola godine sud će razmatrati da li maloletnik može da bude pušten kući.
  • Kao krajnju meru za nasilnike starije od 16 a mlađe od 18 godina, u slučaju da je izvršeno krivično delo s tako teškim posledicama za koje je zakonom predviđena kazna zatvora duža od pet godina, sud može da ga pošalje u poseban zatvor za maloletnike u trajanju od šest meseci do pet godina (do 10 godina za delo za koje je propisana kazna zatvora od dvadeset ili više godina, ili u slučaju istovremenog izvršenja najmanje dva dela za koja je propisana kazna teža od deset godina).

Uz ove mere može se izreći i neka od mera bezbednosti.

Prekršajni postupak

Maloletnik se poziva kod sudije za prekršaje preko roditelja odnosno zakonskog zastupnika ako je to ikako moguće. I ako nije, roditelji moraju biti obavešteni o pokretanju postupka. Oni imaju pravo da se upoznaju s tokom postupka i da učestvuju u njemu.

Postupak je hitan.

Kada uzme u obzir težinu prekršaja i sve činjenice o maloletniku, sudija za prekršaje može odlučiti i da uopšte ne pokrene postupak.

Kazne za prekršaje

Maloletniku koji je počinio prekršaj u uzrastu između 14 i 16 godina mogu se izreći samo vaspitne mere (ukor, posebne obaveze i pojačani nadzor), a starijem maloletniku i novčane ili zatvorske kazne propisane za taj prekršaj. Uz vaspitne mere ili kaznu mogu se odrediti i zaštitne mere.

Posebne obaveze kao što su izvinjenje žrtvi, lečenje od zavisnosti, humanitarni rad i drugo ne mogu trajati duže od šest meseci i ne smeju ometati školovanje ili zaposlenje maloletnika. Njihovo ispunjenje kontroliše CSR.

Pojačani nadzor može trajati od tri meseca do godinu dana.

Starijem maloletniku može se izreći kazna samo ako je, dok je činio prekršaj, mogao da shvati značaj onoga što radi i da upravlja svojim postupcima, a prekršaj je tako težak da vaspitne mere ne bi dale rezultat.

Za prekršaj, kazna maloletničkog zatvora ne može biti duža od petnaest dana, niti se novčana kazna može zameniti zatvorom u trajanju dužem od petnaest dana.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.7/5
(Ukupan broj ocena:3)
This entry was posted in Nasilje u porodici and tagged , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • oebs

    oebs
  • Izrada vodiča kroz bezbednost mladih izrađena je uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju, u okviru projekta Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji, koji sprovodi Misija OEBS u Srbiji. Stavovi izraženi u vodiču pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji.
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • boje

    boje