U pravu si! Online

Maloletna žrtva u postupku po Porodičnom zakonu

U slučajevima nasilja u porodici deca uživaju posebnu zaštitu. To znači da u bilo kojoj tužbi koja se podnosi u vezi s porodičnim odnosima može biti navedeno da je dete žrtva nasilja. To može biti posebna tužba za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici, tužba za zaštitu prava deteta ili lišenje roditeljskog prava, ili tužba za razvod braka.

Takođe, čak i ukoliko to u tužbi nije navedeno, sud u porodičnim sporovima uvek mora da vodi računa o tome da li postoje neki znaci da je dete zlostavljano, na primer, telesne povrede ili neuobičajeno ponašanje koje sudija zapazi tokom saslušavanja deteta, ili saznanja iz izjava deteta ili svedoka, kao i izveštaja socijalnih, zdravstvenih i obrazovnih ustanova, policije i tužilaštva o detetu koje sudija treba da pribavi po službenoj dužnosti.

Prava maloletnika

Sud mora da obavesti maloletnika o njegovim pravima, kao i o tome kako će izgledati postupak i šta se tokom njega očekuje od maloletnika. Uz to, mora da obezbedi da stručna podrška maloletnicima bude dostupna žrtvi tokom čitavog postupka — psiholog, pedagog, socijalni radnik. Sud mora i da zaštiti bezbednost i privatnost maloletne žrtve i da se trudi da se postupak ne odugovlači bez potrebe. Uostalom, svi porodični sporovi koji se tiču deteta ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo jesu hitni —  prvo ročište mora se održati u roku od 15 dana od prijema tužbe u sudu. Postupci o merama zaštite od nasilja u porodici, zaštiti prava deteta i lišenju roditeljskog prava jesu naročito hitni — prvo ročište mora se održati u roku od osam dana. Ipak, zakonske odredbe o hitnosti često se ne poštuju zbog preopterećenosti sudova.

Javnost je isključena iz svih porodičnih sporova.

Utvrđivanje sposobnosti izražavanja mišljenja

Prva dužnost suda u ovakvim postupcima jeste da utvrdi da li je maloletnik sposoban da formira i izrazi svoje mišljenje imajući u vidu njegov uzrast, razvojne sposobnosti i slično. Ukoliko je sposoban, on ima pravo da ga iskaže bez obzira na uzrast, s tim što dete starije od 10 godina ima pravo da ga izrazi neposredno pred sudijom, bez posredovanja stručnjaka ili zastupnika.

Da bi utvrdio da li dete ima ovu sposobnost, sud je dužan da pribavi mišljenje centra za socijalni rad (CSR) i školskog psihologa ukoliko je dete školskog uzrasta, odnosno porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Ocena suda o sposobnosti maloletnika da izrazi mišljenje može se napadati samo žalbom na presudu.

Pravo maloletnika na učešće u postupku

Maloletnoj žrtvi mora se omogućiti da učestvuje u postupku i kaže šta misli, jer se odlučuje o njenom životu i pravima. To mišljenje utvrđuje se u saradnji sa stručnjacima koji prethodno moraju da ga pripreme i da se izjasne da li saslušavanje predstavlja fizički ili psihički rizik za dete, ali u prisustvu osobe koju sam maloletnik izabere — to ne mora biti član porodice, dakle, može i komšinica, nastavnik, vaspitačica — i na takvom mestu i na takav način da to odgovara njegovom uzrastu i zrelosti.

Sud odnosno zastupnik deteta može sprečiti dete da iznese svoje mišljenje samo ako proceni da to nije u skladu s njegovim najboljim interesom s obzirom na njegove potrebe, želje, osećanja, probleme. Ukoliko je to odluka suda, ona mora biti obrazložena u presudi i može se pobijati samo žalbom na presudu.

Zastupanje

Maloletnika pred sudom, u principu, zastupa roditelj ili staratelj, kao njegov zakonski zastupnik. Međutim, ukoliko je baš taj zastupnik istovremeno i nasilnik, ili su njegovi interesi iz nekog drugog razloga suprotstavljeni interesima deteta, sud može da postavi privremenog zastupnika, ili da traži od CSR-a da postavi detetu privremenog staratelja. Razlika je u tome što zastupnik samo zastupa dete na sudu, a staratelj donosi sve odluke o detetu i tako privremeno zamenjuje roditelje. To može da zatraži i samo dete ako je starije od 10 godina i sposobno za rasuđivanje. U slučaju da je sudski postupak pokrenuo CSR, on treba da razmotri da li je detetu potreban privremeni staratelj i da ga postavi. Dužnost privremenog zastupnika ili staratelja jeste da maloletniku koji je sposoban da formira mišljenje prenese sve informacije bitne za tok postupka, a sudu mišljenje maloletnika, ako ga on već nije sam izrazio.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
5.0/5
(Ukupan broj ocena:1)
This entry was posted in Nasilje u porodici and tagged , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • oebs

    oebs
  • Izrada vodiča kroz bezbednost mladih izrađena je uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju, u okviru projekta Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji, koji sprovodi Misija OEBS u Srbiji. Stavovi izraženi u vodiču pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji.
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • boje

    boje