U pravu si! Online

Maloletna žrtva kod lekara

Uz sve ono što je već rečeno o ulozi zdravstvenih radnika u borbi protiv nasilja u porodici, postupak zdravstvene ustanove prema maloletnoj žrtvi porodičnog nasilja regulisan je i Posebnim protokolom sistema zdravstvene zaštite za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja.

Znaci nasilja

Pomenuti Protokol opisuje karakteristične znake fizičkog, seksualnog i psihičkog zlostavljanja na koje bi lekar koji pregleda dete trebalo da obrati pažnju. Među tim znacima su, na primer, povrede u različitim stadijumima zarastanja ili one čiji opis načina povređivanja koji je dao roditelj ili druga osoba koja je dovela dete na pregled ne odgovara prirodi same povrede.

Postupak u zdravstvenoj ustanovi

Kada primeti znake zlostavljanja — a trebalo bi da ih potraži prilikom svakog kontakta s detetom — lekar treba to da prijavi stručnom timu. Ukoliko zdravstvena ustanova iz nekog razloga nema stručni tim, a lekar i sestra procene da ne mogu sami da zbrinu dete, treba da ga pošalju u ustanovu koja ima takav tim. Stručni tim, zajedno s lekarom koji je prijavio sumnju na zlostavljanje, postavlja dijagnozu i odlučuje koje će mere dalje preduzeti. Taj tim treba i da prijavi nasilje nad detetom nadležnom centru za socijalni rad (CSR) i policiji.

Prijava policiji i centru za socijalni rad

Ako su utvrđene povrede ili lekar odnosno stručni tim proceni da postoji opasnost od daljeg povređivanja deteta, slučaj se prijavljuje odmah, a dete ostaje u zdravstvenoj ustanovi do dolaska socijalnog radnika i policije, da bi se potom odlučilo o njegovom daljem zbrinjavanju. Moguće je da dete iz medicinskih razloga mora biti smešteno u nekoj zdravstvenoj ustanovi; u suprotnom, odlučuje CSR.

Ukoliko ne postoje povrede ili opasnost od daljeg povređivanja, slučaj se prijavljuje samo centru za socijalni rad, i to u redovnoj proceduri, bez zadržavanja deteta. Poželjno je da lekar pre podnošenja prijave porazgovara s detetom i porodicom (s nenasilnim roditeljem, ako se sumnja da je jedan od njih nasilnik), prikupi više informacija i kaže porodici da će obavestiti CSR, ali to sme da uradi samo ako takav postupak neće povećati rizik od daljeg nasilja.

U slučaju da CSR preuzme slučaj, zdravstvena ustanova i zaposleni u njoj dužni su da sarađuju sa centrom.

Kada se slučaj ne prijavljuje?

Stručni tim može odlučiti i da ne prijavi slučaj ako proceni da je rizik od nasilja nizak, a sama zdravstvena ustanova ima kapacitet za zbrinjavanje deteta. Ukoliko odluči da ne prijavi nasilje, zdravstvena ustanova mora da registruje slučaj, redovno proverava stanje deteta i preispituje odluku o neprijavljivanju. Ako se situacija ipak pogorša toliko da prevazilazi mogućnosti zdravstvene ustanove, slučaj se mora prijaviti.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
5.0/5
(Ukupan broj ocena:1)
This entry was posted in Nasilje u porodici and tagged , , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • oebs

    oebs
  • Izrada vodiča kroz bezbednost mladih izrađena je uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju, u okviru projekta Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji, koji sprovodi Misija OEBS u Srbiji. Stavovi izraženi u vodiču pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji.
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • boje

    boje