U pravu si! Online

Kako se dokazuje nasilje?

Dokazi su najvažniji za ishod svake krivične ili prekršajne prijave, kao i tužbe za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici. Od njih zavisi da li će protiv nasilnika biti pokrenut postupak, da li će on biti osuđen, kao i visina kazne i zaštitne mere, odnosno mere bezbednosti koje će sud odrediti.

Najbitniji dokazi da si pretrpela nasilje jesu:

  • policijski zapisnik, tj. izveštaj o intervenciji MUP-a,
  • medicinska dokumentacija: lekarska uverenja i izveštaji, otpusne liste iz bolnica itd.,
  • izjave svedoka, žrtve i nasilnika,
  • materijalni dokazi: oružje, predmeti kojima je izvršeno nasilje ili predmeti na kojima su nađeni tragovi krvi, spreme ili uzorak DNK žrtve ili nasilnika,
  • mišljenje centra za socijalni rad,
  • službena evidencija nadležnih državnih organa i drugih institucija: izveštaj centra za socijalni rad, potvrde iz sigurnih kuća, izveštaji iz evidencije prijave nasilja u MUP-u, izvodi iz kaznene evidencije, rešenja o prekršajnom kažnjavanju, obaveštenja javnog tužilaštva.

Iako je posao policije da po nalogu javnog tužioca obezbedi ove dokaze, tvoja uloga u njihovom prikupljanju može biti presudna.

Policijski zapisnik

Policajci koji su došli na mesto događaja moraju da napišu zapisnik, odnosno izveštaj koji bi trebalo da sadrži: vreme i tačnu adresu intervencije, opis lica mesta — polomljene, razbacane stvari i sl., zatečene materijalne dokaze, podatke o tome da li je nasilnik koristio oružje, u kakvom su stanju zatekli žrtvu, ponašanje nasilnika, spisak prisutnih, posebno maloletnih osoba i njihove izjave, kao i izjave svedoka.

Policajac neće tražiti da potpišeš zapisnik, i ti, pre nego što za to bude vreme u toku sudskog postupka, nemaš pravo na uvid u njega.

Ako smatraš da su policajci izostavili bitne činjenice ili se ne slažeš s njihovom interpretacijom događaja, možeš da osporiš zapisnik na sudu. To može da uradi i naslinik, odnosno njegov advokat. Sud može i da pozove policajca koji je sačinio zapisnik da svedoči.

U krivičnom i prekršajnom postupku zapisnik će obavezno biti prosleđen sudu, što u građanskim parnicama nije slučaj, ali sud ili neka od stranaka u postupku može da traži od policije da ga dostavi sudu.

Izjava koju si dala policiji

Tvoje reči unose se u izjavu koju potpisuješ i ona čini deo zapisnika. Taj potpis znači da se slažeš sa sadržinom iskaza. Zato će ti policijski službenik dati da pročitaš izjavu pre nego što je potpišeš.

Lekarski nalaz

Obaveza svakog lekara jeste da ti izda lekarski izveštaj ili otpusnu listu ako si ležala u bolnici. Izveštaj treba da sadrži podatke o tome kada i u kakvom te je stanju doktor primio, snimke i laboratorijske nalaze, dijagnozu bolesti ili povreda (opisaće ih i zabeležiti na koji način smatra da su dobijene) i predložene medicinske mere. Otpusna lista je slične sadržine. Jedan primerak izveštaja lekar daje tebi, a drugi ostaje u zdravstvenoj ustanovi. Detaljnije o tome vidi ovde.

Psihičko nasilje teže se dokazuje, jer nije vidljivo. Ipak, bilo bi dobro da se obratiš psihijatru ili neuropsihijatru i da od njega dobiješ izveštaj o svom psihičkom stanju.

Lekarska potvrda toliko je značajan dokaz da se preporučuje da čuvaš original, a da uz krivičnu prijavu dostaviš kopiju.

Svedoci

Svedoci ne moraju biti direktni očevici nasilja, već i oni koji imaju bilo kakva saznanja o tome, npr. komšije, prijatelji, rodbina. Ukoliko postoji svedok nasilja, obavezno ga navedi u krivičnoj prijavi. Ne moraš da tražiš njegovu saglasnost za to.

Međutim, najbliži srodnici nasilnika oslobođeni su dužnosti svedočenja. Oni ipak mogu da svedoče ako to žele. Svi ostali koje sud pozove da svedoče mogu biti novčano ili zatvorski kažnjeni ako ne dođu.

Dete u ulozi svedoka

Svako dete za koje stručni tim (koji mogu da čine terapeut ili socijalni radnik, javni tužilac, školski psiholog i drugi stručnjaci) oceni da je sposobno da formira i izrazi mišljenje, i da iskazivanje tog mišljenja nije u suprotnosti s najboljim interesom deteta — može da svedoči ako želi, a mora mu se objasniti da to nije obavezno. Intervju s maloletnikom vodi stručni tim, i to u prisustvu osobe u koju dete ima poverenja, a maloletnik ni u kom slučaju ne sme biti suočen s nasilnikom. Okrivljeni ipak može da zahteva da se detetu postave određena pitanja.

Maloletnik može biti saslušan na ovaj način najviše dva puta.

Materijalni dokazi

Bilo bi dobro da se predmeti koji mogu da posluže kao materijalni dokaz ne pomeraju i ne diraju dok ne dođe policija. Ukoliko se plašiš da će nasilnik da baci oružje ili ga opere, a ukaže ti se prilika, možeš da ga sakriješ na dobro čuvano mesto ili uviješ u kesu do dolaska policije. Ne bacaj poderanu garderobu, jer i ona može biti dokaz, i ne spremaj polomljene i razbacane stvari u stanu pre policijskog uviđaja.

Mišljenje centra za socijalni rad

U svakom postupku koji se tiče porodičnog nasilja sud može da zatraži, a najčešće i traži, mišljenje centra za socijalni rad. Međutim, to mišljenje ne obavezuje sud.

Ako se radi o porodici o kojoj nemaju dosije u centru jer se niko nije obraćao za pomoć, a sud zahteva da centar dostavi mišljenje u suviše kratkom roku (nekada i za samo tri dana), centar samo obavesti sud da nije u mogućnosti da se izjasni, jer nema dovoljno podataka. Zato bi valjalo da stupiš u kontakt sa centrom pre pokretanja postupka kako bi oni imali uvid u tvoj problem. Ukoliko je rok koji je sud dao centru duži, centar će pozvati osobe uključene u slučaj i obaviti procenu.

Ti i druga strana možete da osporite mišljenje centra u sudskom postupku — treba da podneseš i dokaze da mišljenje centra ne odgovara stvarnosti, ili žalbom ministarstvu nadležnom za socijalna pitanja. U ovom drugom slučaju treba pismeno da obavestiš sud da si se žalila kako bi se sačekao odgovor na žalbu.

Službena evidencija

U prilog tvojoj tvrdnji da trpiš nasilje ići će i svaka ranija prijava koju si uputila policiji, centru za socijalni rad ili javnom tužilaštvu. Uvek kad okreneš broj 192, policija upisuje tvoj poziv u dnevnik događaja, a socijalni radnici takođe evidentiraju svako obraćanje njima. MUP vodi i zapisnik o zatečenom stanju na terenu i rezultatima uviđaja, a socijalni radnici otvaraju dosije u koji dodaju svaku novu informaciju koju saznaju. Na sličan način funkcionišu i nevladine organizacije, posebno one koje upravljaju sigurnim kućama. Možeš da vodiš i svoju evidenciju o tome kome si se obratila i kada, kao i kakvi su bili efekti tvoje prijave. Sve to možeš da dostaviš uz krivičnu prijavu kao dokaz.

VN:F [1.9.22_1171]

Oceni članak!

Razumljiv?
Koristan?
Zanimljiv?
Ocena:
4.5/5
(Ukupan broj ocena:5)
This entry was posted in Nasilje u porodici and tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink. Trackbacks are closed, but you can post a comment.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*
*

  • Podrška

  • oebs

    oebs
  • Izrada vodiča kroz bezbednost mladih izrađena je uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju, u okviru projekta Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji, koji sprovodi Misija OEBS u Srbiji. Stavovi izraženi u vodiču pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji.
  • microsoft

    microsoft
  • paragraf

    paragraf
  • boje

    boje